Kad je dete bilo dete hodalo je mašući rukama. Želelo je da potok bude reka reka bujica a ova bara da bude more. Kad je dete bilo dete nije znalo da je dete. Sve je bilo puno života, i život je bio jedan. Kad je dete bilo dete nije imalo […]
Bez kategorije
Olga Tokarčuk – Vežbe iz stranosti [Hronike stvaranja]
Vežbe iz stranosti Odrasla sam na knjigama Žila Verna, one su mi pokazivale daleki svet i izgradile u mojoj glavi sliku putovanja zapadnog čoveka, tome sam inklinirala odrastajući u zatvorenom i dosadnom prostoru peerelovske Poljske. Taj vernovski putnik nije bilo ko i, mada na mapama sveta i dalje se vide […]
Sakrivena ljubav [Bajke svijeta]
Tri devojke došle jednom na more da se kupaju. Svukle se, ostavile haljine na obali, pretvorile se u divlje patke i zaplivale u talase. Slučajno je baš tada došao na more i jedan mladić i gledao šta rade. Privukao se mestu gde su se svukle, uzeo haljinu jedne od njih […]
Kako su postali belci [Bajke svijeta]
Neki crnački pop govorio o postanku sveta, pa objasnio i kako to da su neki ljudi beli, a neki crni; — Braćo i sestre, prvi čo’ek kog je gospod stvorio bio je Adam. Prva žena bila je Eva. Oni su imali dvoje dece, Kaina i Avela. I mama i tata […]
Otpor tržišnoj eksploataciji kao ofanziva života
Uvod Raoul Vaneigem (nizozemski Raul Vaneihem ili francuski Raul Vanegem), belgijski je pisac i filozof, rođen 1934. Studirao je romanistiku u Bruxellesu te sudjelovao u Situacionističkoj internacionali od 1961. do 1970. On i Guy Debord (Gi Debor) bili su dvojica glavnih teoretičara situacionističkoga pokreta, a Vaeneigemovi slogani 1968. godine često […]
Key people – Minima Moralia
Key people (1) Umišljeni tip, koji o sebi stiče neki sud samo kada dobije potvrdu za ulogu koju igra u kolektivima, koji to nisu, već postoje samo kolektiviteta radi; delegat s trakom (svastikom) oko ruke, vešti govornik, koji svoje izlaganje začinjava zdravim smislom za humor i najavljuje zaključak jednim „A […]
Magia sutra – Raspevana vizija [Tema: Hamvaš]
Magia sutra 34 – To je magijski akt Ni za trenutak se ne sme zaboraviti da je reč o realizaciji. Kako se čovek ne bi našao u opseni celog jata ovako visokih i lepih ideja, od kojih ni jednu ne ispunjava niti može da je ispuni, a možda i ne […]
Istra
Mirku Kovaču Vidim sebe kako čekam vlak na koji ću se ukrcati sam tamo bi trebao biti jedan kupe u kojem ću sjedeti sam i čitati tvoje knjige dok ispred mene moja domovina klizi kraj prozora sama kao i ja što sam ostavljen od nje i od svih, […]
Nema poslednjih reči
Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]
Ranko Marinković: Patnja je viša od istine
Smatram da su opaki ljudi najnesretniji. Neprestano trebaju hrane za svoju pakost. Pakost je zvijer koja je uvijek gladna. Ona treba žrtve. I kad se oslobodimo te gladi, tog traganja za žrtvama, da bismo na njima iskalili svoju mržnju, onda bismo mogli reći da smo postigli nešto što se zove […]