Čuangce i Hueitce su šetali mostom iznad reke Hao, kad
Čuangce primeti: „Vidiš kako se ribice praćakaju u reci! To je njihova sreća.“
„Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad sâm nisi riba?“ reče Hueitce.
„A otkuda znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja“, uzvrati Čuangce.
„Ako ja, koji nisam ti, ne mogu znati ono što ti znaš“, produžio je Hueitce,
„onda ni ti koji nisi riba ne možeš znati šta je sreća riba.“
„Da se vratimo tvom prvom pitanju“, reče Čuangce. „Pitao si me kako ja mogu
znati u čemu je sreća riba. Samo tvoje pitanje pokazuje da si ti znao da ja to
znam. Ja sam to već znao (prema svom ličnom osećanju) na ovom mostu.“
Izvor: Laoce, Čuangce, Konfucije – Izabrani spisi (Prosveta, Beograd, 1983), preveo Svetozar Brkić.
Američki antropolog Dejvid Greber (1961-2020) ponudio je
svojevremeno studentima na Univerzitetu Jejl maksimalnu ocenu ako pruže
odgovarajuće objašnjenje poslednjeg Čuangceovog odgovora, ali niko u tome nije
uspeo.
Sâm Greber kaže sledeće:
„Anegdota se obično navodi kao sukob između dva nepomirljiva pristupa svetu:
logičara protiv mistika. Ali ako je to istina, zbog čega je Čuangce, koji ju je
i zapisao, prikazao sebe kao prividno poraženog u duelu sa prijateljem
logičarom?
Nakon višegodišnjeg razmišljanja o priči, shvatio sam da u tome i jeste
suština. Prema svim sačuvanim svedočanstvima, Čuangce i Hueitce su zaista bili
najbolji prijatelji. Voleli su da provode vreme u raspravama. Sigurno je
na to Čuangce i ciljao:
Svako od nas može da razume šta onaj drugi oseća jer, raspravljajući o ribama,
mi činimo isto što i one: zabavljamo se, radimo nešto iz čistog zadovoljstva. I
to u obliku igre. Sama činjenica da si osetio potrebu da pobiješ moje argumente
i tvoj osećaj sreće kada si to postigao, pokazuju da je premisa od koje si
pošao pogrešna. Pošto su čak i filozofi motivisani prvenstveno takvim
zadovoljstvima, koristeći svu svoju snagu samo njih radi, onda je to sigurno
princip koji postoji i na ostalim nivoima u prirodi – zbog čega sam i mogao spontano
da ga prepoznam u slučaju riba.
Čuangce je bio u pravu. Um kojim raspolažemo samo je deo prirode. Možemo da
razumemo sreću riba – ili mrava, ili crva – jer ono što nas pokreće da
mislimo i raspravljamo o takvim pitanjima na kraju je potpuno ista stvar.“
Izvor: David Graeber, What’s the Point If We Can’t Have Fun?
