Opis

Knjiga Granice diskursa doc. dr Dušana Ristića predstavlja jedinstvenu studiju na našim prostorima, čiji je cilj da iz sociološke perspektive pristupi jednom od najeluzivnijih pojmova savremene teorije. Reč je o pojmu koji je u ovdašnjoj teorijskoj sredini bio u priličnoj upotrebi, odakle se prelio i u svakodnevnu upotrebu, ne nužno s preciznim razumevanjem njegovog opsega i sadržaja. Već sam naslov kao da se poigrava s ovom govornom situacijom, naznačujući određene granice u potencijalno bezgraničnom polju upotreba teško uhvatljivog pojma diskursa. U dobroj tradiciji istoričara nauke, ali i analitičara diskursa, Dušan Ristić nastoji da definiše šta su, gde su i kakve su granice diskursa. Ovaj rukopis je nedvosmislen dokaz da on u tom nastojanju i uspeva.

Adriana Zaharijević

Knjiga Granice diskursa predstavlja izmenjen i dopunjen deo doktorske disertacije koju je Dušan Ristić odbranio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu jula 2015. godine. Iako se često dešava da tekst teza prerađenih za objavljivanje odlikuje tehnički stil i nečitljivost, usled, kako to pišu Berger i Lukman, „iskazivanja pokornosti ritualima naučnog kanona“, to ovde nije slučaj. Jasan i pristupačan tekst, prema našem mišljenju, svakako ispunjava jedan od ciljeva koji je autor postavio: upoznavanje studenata sa relativno novim i dinamičnim poljem istraživanja. Neophodnost jednog ovakvog uvoda u sociološku analizu diskursa posebno je naglašen time što je ovo polje od samog početka prožeto među-uticajima humanističkih disciplina – pre svega lingvistike, psihologije i filozofije – što za mlade aspirante može da bude nepremostiv i posebno frustirajući problem. Dodatni doprinos ovog rada se ogleda u razvijanju „interparadigmatske komunikacije“, koja se u savremenom, u mnogome postdisciplinarnom, bavljenju naukom čini nezaobilaznom.

Miloš Jovanović

RISTIĆ, DUŠAN, GRANICE DISKURSA, NOVI SAD: MEDITERRAN PUBLISHING, 2018.

Suština monografije Granice diskursa autora Dušana Ristića može se saže­ti Vitgenštajnovom (Wittgenstein) maksimom: „Granice mog jezika su granice mog sveta“. U ovom delu au­tor sumira dosadašnja dostignućna u istraživanjima fenomena diskursa iz mnoštva različitih disciplina: socio­logije, filozofije, lingivstike, psiholo­gije i studija kulture. Ristićeva name­ra je da uspostavi, kako on to naziva, „interparadigmatsku komunikaci­ju“ između tih disciplina kroz pojam diskursa koji u njima nesumnjivo za­uzima značajnu poziciju.

Sam naziv ovog dela upućuje na autorov pokušaj da, sa jedne strane, istraži mogućnosti koje istraživanje diskursa otvara za sociološku analizu, ali i da ukaže na značaj samog diskur­sa kao fenomena kroz koji se formira­ju društveni odnosi. Zbog ove druge karakteristike diskursa, njegove grani­ce istovremeno su granice društvenog sveta i mogućnosti mišljenja u njemu.

Granice diskursa su strukturisane u pet poglavlja. Prvo poglavlje je uvodno i tiče se određenja pojma diskursa kao i pojma delanja, te se tu možemo bliže upoznati sa autorovim osnovnim te­orijskim polazištima. U drugom po­glavlju naslovljenom „Diskurs i dru­štvene prakse“ nastavlja se autorova integracija pojma diskursa sa drugim sociološkim pojmovima, kao što su pojmovi društvenih praksi, normi, in­stitucija i sl. U trećem poglavlju pod nazivom „Sociologika diskursa“ autor bliže predstavlja ono što vidi kao dru­štvene funkcije diskursa, poput njego­ve uloge u mobilizaciji delanja, kao i u društvenoj integraciji. Četvrto po­glavlje obuhvata najveći deo knjige i sačinjava ga autorovo izlaganje naj­važnijih teorijskih pristupa izučava­nju diskursa. Pristupima Mišela Fukoa (Michel Foucault), Jirgena Haberma­sa (Jürgen Habermas), Pjera Burdi­jea (Pierre Bourdieu), Alvina Guld­nera (Alvin Gouldner) pridružuju se savremeni pristupi kritičke analize diskursa. U tom poglavlju primeću­jemo autorovo naglašeno interesova­nje za povezivanje izučavanja diskursa sa disciplinom sociologije saznanja, kao i sa kritikom ideologije. Ristić za­ključuje svoje delo izlaganjem nekih osnovnih teza o mogućnostima soci­ološkog istraživanja diskursa i značaja tog istraživanja za razumevanje širih socioloških problema.

Ristić nesumnjivo uspeva u svo­joj nameri da interdisciplinarno izlo­ži problem diskursa dovodeći u vezu mnoštvo disciplina i autora. Stoga, Granice diskursa predstavljaju korisno štivo, prevashodno za studente koji žele da se bliže upoznaju sa pojmom diskursa, kao i sa problematikom od­nosa jezika i značenja sa društvenim odnosima, delanjem i praksama. Tome doprinosi jasnoća i preciznost autoro­vog stila, što sveodči o zavidnom ste­penu poznavanja tematike dela.

Najznačajaniji doprinos ovog dela se nesumnjivo ogleda u nastavku oži­vljavanja discipline sociologije sazna­nja, čemu Ristić, zajedno sa svojim mentorom Dušanom Marinkovićem, značajno doprinosi. Naime, posle So­ciologije saznanja Vojina Milića, koja je objavljena 1986. godine, ova disci­plina ostala je zanemarena u domaćoj sociologiji. Granice diskursa možemo videti i kao doprinos ponovom po­kretanju domaće sociologije saznanja i njenom obogaćenju idejama savre­menih autora i novim metodološkim i teorijskim pristupima. Stoga Gra­nice diskursa stoje u kontinuitetu sa ostalim Ristićevim delima, kao što su Nacrt za sociologiju ideologije i Ogledi iz geoepistemologije, kojima u koautor­stvu sa svojim mentorom oživljava do­maću sociologiju (sa)znanja.

Kvalitet ovog dela je ujedno i nje­gov nedostatak. On se ogleda u pre­glednom karakteru izlaganja – koje sprečava autora da se bliže pozabavi uporednom analizom različitih pri­stupa diskursu. Stoga je Ristić prinu­đen da se drži predstavljanja osnovnih teorijskih pristupa diskursu, bez mo­gućnosti ulaženja u njihova suptilnija poređenja, kao i moguće nesaglasnosti različitih autora. Uporedni pristup bi bio posebno značajan i doprineo te­orijskoj prodornosti dela, jer bi auto­ru omogućio da bliže prikaže teorij­ske i metodološke poteškoće bavljenja diskursom. Na primer, s obzirom da autor izlaže pristupe Mišela Fukoa i Jirgena Habermasa, dublje ulaženje u njihova međusobna razliženja i kritike bi značajno doprinelo teorijskoj po­tentnosti ove studije.

Zaključujemo da je knjiga Granice diskursa Dušana Ristića izuzetno zna­čajno sociološko delo, koje obogaćuje domaću sociologiju svojim interdisci­plinarnim pristupom, nezaobilaznim u savremenim društvenim naukama. Stoga bi se ovo delo moglo preporu­čiti svakom ko želi bliže da se upozna sa vrlo dinamičnom i razuđenom disi­plinom kakva je bavljenje fenomenom diskursa. Ciljnu publiku svakako čine prevashodno studenti društvenih i hu­manističkih nauka, kojima će ovo delo predstavljati nezaobilaznu lektiru.

Milan Urošević