Ova knjiga je napisana za one koji traže, za one koji još “nemaju” ali žele da “imaju”, žele – duboko i iskreno. Ova knjiga je napisana za one koji sumnjaju; ne za one koje razjeda sumnja i koji, u suštini, zapravo odriču sumnju, već za one koji se pitaju, za one sa stvaralačkom sumnjom koja potiče iz dubine srca. Takvom sumnjom su u svoje vreme sumnjali Sokrat, Blaženi Avgustin i Dekart, i njihova sumnja je našla svoj stvaralački preobražaj i dovela ih do očiglednosti.
Naše vreme ni u čemu toliko ne oskudeva koliko u duhovnoj očiglednosti. Jer “zalutasmo” i “trag” nam se ne vidi. Ali trag koji vodi ka duhovnoj obnovi i preporodu treba naći i moguće ga je naći. I mi ćemo ga naći.
Na koji način?
Na jedini način koji je uopšte dat čoveku: udubljivanjem u sebe. Ne u svoj lični, čisto subjektivni život, u svoja kolebljiva, bespredmetna “raspoloženja”, u ispraznu, svadljivu i deprimirajuću refleksiju. Već u svoj nadlični, predmetno-sadržajni, duhovni posed. Neka on bude malen, neka bude poput iskre. Ali, već je u iskri sadržana snaga iskrenosti jer je iskra praška večnog, božanstvenog plamena…
Ne može se sumnjati “u sve”, pogotovo ne u samu svoju sumnju. To je već smrt i truljenje. Sumnja, ukoliko postoji, doživljava se snažno i mučno, ona je istinska, ona je nesumnjiva, ona je volja za istinom rođena ljubavlju i žudnjom za izvesnošću. Onaj koji sumnja u Boga i istinu, taj već voli Boga i istinu, i naći će ih ljubavlju zato što ih uopšte i može naći samo ljubavlju. Takva sumnja je duhovna, ona je već živi duh, i čoveku koji tako sumnja duhovno iskustvo je već otkriven i dostupno.
Dakle, ova knjiga je napisana za one koji sumnjaju, za one u kojima živi ovakva sumnja. Ona pokušava da im ukaže na put. Ne da prođe taj put za njima ili sa njima, već samo da ukaže. Čovek može da ide jedino sam, u svom unutarnjem duhovnom iskustvu koje će ga neizbežno dovesti do spoljašnjih postupaka jer se istinsko i zrelo duhovno iskustvo uvek izražava i završava celovitim i stvaralačkim delima. Nije moguće ni živeti ni stvarati “za druge”. Živeti i stvarati svako mora sam. I to će mu tim pre i tim bolje poći za rukom ukoliko bude dublje ukorenjen u svoje sopstveno odbolovano i izmoljeno duhovno iskustvo.
Ova knjiga pokušava samo da ukaže na put. Ona je skromna po svojim zadacima. Ona ni po jednom pitanju ne kaže sve štobi se želelo reći i svako njeno poglavlje krije u sebi celu studiju, katkada ne samo jednu; iskusno i pronicljivo oko će to odmah uočiti. Ovde je izloženo samo ono neophodno, ona spasonosna nit, ono bez čega nije moguće otpočeti, što u prvom redu treba u sebi dovesti do očiglednosti, do potpune i defiitivne, nepokolebljive i neusahle uverenosti; izložene su samo one osnove duhovnosti bez kojih nije moguće otpočeti ni samu borbu za otadžbinu. To su prva, fundamentalna pitanja, pitanja postojanja. Nije dovoljno pročitati ” o njima”, pročitavši – treba ih rešavati za sebe. Ona su ovde istaknuta kao protiv teža i otpor svetskoj sablazni našeg vremena. Ako ih ne budemo rešavali snagom očiglednosti, ne možemo se pouzdati u svoje snage pri susretu sa ovom sablazni. Ovu sablazan nam je donela naša epoha. Ali “čovek ne trba da se žali na svoje vreme: nema od toga nikave koristi; vreme je loše, pa šta, čovek zato i živi da ga učini boljim… Započni! Jedino ćeš time nemoguće uliniti mogućim” (Karlajl).
Savremeni svet proživljava duboku krizu – religioznu, duhovnu i nacionalnu. Iz toga je neophodno naći izlaz. Taj izlaz svako od nas treba pre svega da nađe u samom sebi; da ga stvaralački izgradi, da se uveri i osvedoči u njegovu istinitost. I tek tada ga je moguće pokazati drugima. Treba sam pokušati biti nov. Obnovljeni ljudi, koji su odloleli sablazni, naći će jedan drugog. Našavši se, oni će istkati novu tkaninu duhovnog bića. To je jedini put. Drugoga nema.
Zadatak moje knjige je da ukaže na taj put i učvrsti njegovu istinost.
Autor
1932-1935.
