Anatomija Fenomena

Jadran, najlepše more na svetu [Tema: Crnjanski]

 

Siva, bezmerna pučina, u magli Severnog mora, zelenomodri uzburkani okean, dan-dva, zanose čoveka veličanstvenom pustoši svojom, ali ne zadugo. Kao sitne alge, male školjke, čovek traži plave i ružičaste uvalice, zatišje i mir.

Na uvek vedrom i plavom, Jonskom moru, okupano svako jutro jasnom svetlošću, u skoro večnom proleću, čovečanstvo je, prazi put, živelo radosno, u antičkoj Grčkoj.

Na obale kalifornijske, na ostrva Bermuda, na osunčanu francusku i špansku i talijansku obalu sklapa se i sada Sunce, dok ostali svet zaspu hladne kiše i uprljaju crne lokve blata i snega po varošima, u kojima je vazduh pun gara.

Nema sumnje da onoj seobi naroda koja se svake zime odigrava, prema obalama kuda se sklonilo Sunce, u vrtove pune rascvetanog, egzotičnog bilja, pod palme, uzroka ima mnogo i da su mnogi među tim uzrocima ne samo higijenski, već i modni i cinični, ipak je to traženje toplote i lepote, to trčanje za sunčanim zracima, iskreno u dnu svakoga čoveka i svačije duše. Zato tu žudnju putovanja za Suncem, na osunčane obale morske, i ostvaruje svaki, ko god iole može.

Nema sumnje da je nagli razvitak, posle rata, i našeg turizma na Jadranu, uslovljen raznim i mnogobrojnim uslovima, sasvim banalnim, ekonomskim, merkantilnim, ipak, izvesno je da je osnova tog naglog porasta broja posetioca jugoslovenskog mora, te povorke stranaca što su poslednjih godina krenule prema našem moru, pre svega ta prirodna plava lepota bistrog i bajnog Jadrana.

Ni kockarnice Copota, ni tenisgraundovi Heringsdorfa, inače odlični, La Bola i svih plaža na La Manšu, ne znače tako sigurnu osnovu turizma jednog primorja kao lepota, od Boga, našeg Jadrana.

Čežnja psihička, slutnja higijenska, traženje radosti svetlosti, ono što bi se komično moglo izraziti kao sećanje na život čoveka u ,,raju“, to je polazna tačka ipak svakog i najbanalnijeg predračuna turiste koji putuje na more.

Odmoriti, međutim, dušu i svu svoju psihu, napojiti bojama očni vid i bezbrižnošću živce, nigde toliko neće taj turist kao na našem Jadranu, došao mu u proleće mirisno od naših kadulja, u modroplavo, duboko naše leto, u rumene oblake jeseni, pune galebova, kad je Jadran sasvim tih, u svom srebrnom treptanju, ili u čelični, plavi, čisti njegov ton, u zimu, kad je kao svet ideja i azura, nepomičan u svom kamenu.

Poznato je koliko je naša, istočna obala jadranska duboka. To je uzrok lepote našeg mora, plavetnila njegovog, bistrine njegove, čistote njegovih talasa, njegovih vanrednih boja.

Te boje, tu bistrinu, nemaju druga mora, uzalud ih turistički biroi reklamiraju.

Poznato je da je naše Primorje, pri tome, jedna retka geološka formacija. Jedna vedra Norveška na toplim obalama. Poznato je koliko je naše more jako po insolaciji i sadržini soli, koliku druga mora nemaju.

Povucimo jednu poučnu paralelu. Naša i talijanska obala.

Apsurdna je misao da se u turizmu može voditi podmukla borba protiv suseda. Turistički principi stoje i padaju sa idejom (internacionalne saradnje i povezanošću suseda.

Pa ipak, ma koliko da je svoje vrste plitka talijanska obala, lepota Venecije (sa kojom je naš narod uostalom, bio u tešnjoj vezi nego i Bečom), ma koliko ja voleo, lično, Italiju, zar ne mogu postaviti, s pravom, pitanje: nije li uzalud sav trud, sav napor, sav trošak učinjen da se reši kriza talijanskog, jadranskog turizma.

Jer ma koliko bila sjajna organizacija, državna pomoć, reklama na toj obali, izostavljen je iz računa jedan količnik što vredi više od sveg ostalog kao osnova: priroda.

Nema sumnje, talijansko iskustvo i vrednoća, sa našim mogućnostima, ko zna kakve bi uspehe pokazali, priznajemo to, ali ne mogu prebroditi krizu svoga turizma, bar što se tiče letnjeg turizma, frekventacije jadranskih svojih plaža — nikada.

Ta obala, kraj sve, za mene, interesantne lepote laguna, daleko zaostaje za dalmatinskom, i ma koliko ja  obožavao Veneciju, čarobnu u jesen, ona ostaje u podacima, internacionalnog turizma, i zimi, a i leti, u glavnoj sezoni, sa svojim kanalima i blatištem, kraj sve elegancije Lida, skoro neizdržljiva.

Amerika, Veliko-britansko carstvo, Skandinavija, ali još više Nemačka i srednja Evropa (naročito Poljska) — a jednog dana i Rusija, tek će imati da postanu neiscrpni rezervoari našeg jadranskog turizma, da druge, osobito balkanske zemlje, gde naša obala još nije dovoljno poznata, i ne spominjem.

Da bude najbolje posećeno primorje, naša je obala, i po lepoti, i po klimatičnim, i po balneološkim prilikama, zauvek, predestinirana.

Uskoro, turistička stavka, u bilansu našeg državnog budžeta, biće vrlo vidna.

Ali ako je mogućnost razvitka internacionalnog turizma, naročito na našoj jadranskoj obali jedan od glavnih izvora prihoda koji bi naša država mogla imati, (presudni značaj aktiva iz prihoda od turizma, nije bez opasnosti), veliku dobit za budućnost naše države od tzv. internog jadranskog turizma, jedva je moguće i naslutiti.

Kad je doba, na žalost, autarkija, parola zatvaranja granica, mi, manje od svih ostalih, treba da zaziremo od prekida, bar privremeno, turističkog odlaska na tuđa primorja. Ni u tom pravcu, unutrašnjeg turizma, mogućnosti na našoj jadranskoj obali nisu iscrpljene. Ni izdaleka.

Ipak, ono što je prvo i osnovno, pri jednom širem postavljanju pothvata, za razvitak našeg turizma, mora biti ta svest da smo, po nekoj dubokoj, vekovnoj određenosti, po volji same prirode, mi vlasnici najlepšeg primorja, Jadrana, najlepšeg mora na svetu, i da nam to samo nameće aptimizam, ali i dužnosti.

Raskošnu istoriju Holandije, raskošnu po velikim, ljudskim pothvatima, i po pregaranju, veliku istoriju Danaca, Katalonaca, treba da imamo pred očima kad pomislimo na Jadransko primorje koje ima Jugoslavija.

Od mora, našeg vanrednog mora, imamo da očekujemo beskrajne pobude razvitka, pothvata, sreće našeg naroda. Dobitkom Jadrana Jugoslavija postaje stvarnost i kao čisto jedro snažno se nadima, među ostalim zemljama što kao brodovi plove u večnost. Nevidljivi uticaji Primorja, i svega onoga što more sobom donosi, u našoj zemlji, ima tek da se osete.

Ali pri pitanju turizma, odmora, lečenja, nikakav odgovor ne može biti toliko pun smisla, vrednosti, i stalno za ponavljaine, kao taj: putovanje koje vredi više od svakog drugog puta, izlet, letovanje, ili zimovanje, jedan dan, nedelja dana, ili meseci, svejedno, to je naše Jadransko primorje, od Sušaka do Ulcinja, na ostrvima, po školju, ma gde, na Jadranu, na najlepšem moru na svetu.

 

Miloš Crnjanski

Turistički Lloyd, Beograd, 1934, I, 1, str. 18—20.

Ostavite komentar: