Film

Kad bi čovek bio ptica – FEST 2015

birdman

Piše: Dubravka Lakić

Drugi festivalski dan obeležili takmičarski film „Ničije dete” Vuka Ršumovića i uzbudljivi švedski film „Turista”, a večeras publiku čeka dobitnik Oskara – Injarituov „Čovek ptica”

U biografskom igranom filmu „Iv Sen Loran” Žalila Lespera, s kojim je prošle godine u Berlinu bio otvoren program „Panorama”, autor francusku i svetsku ikonu modnog dizajna prati od njegovih alžirskih dana (Loran je rođen u Alžiru), do njegove nedavne smrti. Lesperov film otkriva i mnogo do sada nepoznatih detalja iz života kralja mode, fokusiran je na njegove probleme sa opijatima i maničnom depresijom od koje je bolovao, na njegov raskalašan život pun modnih izazova i na njegovu dugogodišnju ljubavnu vezu sa Pjerom Beržeom sa kojim je dočekao duboku starost…

Samo tri meseca kasnije, takođe prošle godine, u Kanu je van konkurencije viđen i film „Sen Loran” Bertrana Bonela. Još jedna ekranizacija biografije neprevaziđenog modnog maga. Slabija od one prve. Bonelov film je konfuzan, narativno prilično jednosmeran i predug. Traje 150 minuta. I to je u večeri otvaranja 43. Festa trebalo izdržati. Mnogi su poklekli i napustili projekciju. Više su sreće imali oni koji su odmah posle (u Festovoj „Panorami”) pogledali američki film „ Mape do zvezda” kanadskog reditelja Dejvida Kronenberga. Iako nije reč o njegovom najboljem filmu, ne publika nije ostala ravnodušna. Kronenberg je sa „Mapama do zvezda” udario snažan šamar Holivudu i njegovom star-sistemu koji glumce, ali i čitavu filmsku industriju dovodi do potpunog moralnog sunovrata. U filmu je izvrsna Džulijen Mur.

Drugi Festov dan posebno je obeležila svečana premijera srpskog (takmičarskog) filma „Ničije dete” Vuka Ršumovića. Zadovoljni su mogli da budu i oni koji su odabrali da pogledaju uzbudljivi švedsko-danski film „Turista” Rubena Estlunda, film koji otvara neka od suštinskih pitanja, među kojima i ono – da li se danas, u doba sveopšte informacijsko-komunikacione premreženosti i digitalne okupacije životnog okruženja, mi uopšte pitamo ko smo zapravo, poznajemo li sebe i svoj život? Estlund nudi situaciju u kojoj bi sebi mogli da odgovorimo, a ta situacija je ona ekstremna – blizina smrti, koju nameće najjača sila na svetu – priroda. Četvoročlana švedska porodica, na skijaškom odmoru u francuskim Alpima, suočiće se sa strahovitom snežnom lavinom koja poput cunamija guta sve. Priroda (bog) je snažnija od čoveka, njena moć je bezgranična, smrt je stigla preblizu, egzistencijalna ugroženost maksimalna, a nagon za golim opstankom glavnog junaka (oca porodice) nadjačava poriv za zaštitom svojih najbližih. Vrlo dobar film, izvrsno snimljen i glumljen.

Večeras je pred publikom 43. Festa i ovogodišnji dobitnik Oskara, film „Čovek ptica” („Birdman”) Meksikanca Alehandra Gonzalesa Injaritua, s kojim je prošle godine započeo 71. Venecijanski festival. Glavna okosnica filma pronalazi se u jednoj izvanrednoj sceni. „Ti nisi glumac, ti si selebriti, ubiću tvoju predstavu još pre premijere”, kaže u filmu slavna njujorška pozorišna kritičarka pred kojom drhti sveukupna brodvejska scena. Obraća se velikoj filmskoj zvezdi Riganu Tompsonu (Majkl Kiton) koji je, posle tri nastavka akciono-heroičnog Birdmena odlučio da, u sopstvenoj produkciji i sopstvenoj režiji, na Brodveju postavi adaptaciju Karverove priče „O čemu govorimo kada govorimo o ljubavi”.

Za kritičarku, pozorište je svetinja. Pozorišne daske su za one koji su ih zalivali svojom krvlju i znojem dok su gradili svoja velika imena, a ne za zvezdanu filmsku prašinu. Ne za posrnule i već ostarele protagoniste planetarnih blokbastera, tek izašlih iz, sada već za njih tesnih, kostima superheroja…

Iako je najavljivan kao crna komedija, Injarituov „Čovek ptica” se više kreće po predelima mračne drame i satire, sa svega nekoliko humorističkih izleta u funkciji izmamljivanja povremenih osmeha gledaoca. Od one suštinske komedije ni traga. Zameli su ih tragovi Injarituovih tematskih opsesija, prepoznatljivih iz njegovih prethodnih filmova u kojima se bavio patnjama duše i tela, grehom i iskupljenjem između kojih je postavljao tanku liniju (uticaji Giljerma Ariage, po čijim je scenarijima Injaritu i započeo karijeru).

Doduše, u ovom novom filmu nema pompezno-mozaičke-uzročno-posledične naracije koja je krasila njegov „21 gram” i „Vavilon” i „Lepotu”, ali je univerzum, kao mesto haosa i samodestrukcije, ostao isti. Samo što je taj i takav univerzum sada smešten u mitsko brodvejsko pozorište „Sent Džejms”, u kojem se Rigan Tomson, pod stalnim pritiskom svog alterega Birdmena, suočava i sa svojim egom i sa propalim životom, rasturenom porodicom i glumačkim egom onih koje je angažovao za predstavu u koju je uložio sve. Imaginarni stripovsko-filmski akcioni superheroj prvi put se sada suštinski suočava sa realnošću. I životnom i pozorišnom.

Patnji njegove duše i kreativnim lomovima doprinosi i njegov partner, umišljeni pozorišni glumački mag (Edvard Norton), koji će čak u krevetskoj sceni sa glumačkom partnerkom (Naomi Vots), usred predstave dobiti erekciju i poniziti svog režisera pred prepunom dvoranom, ustvrdivši usput da je njegovo iščitavanje Rejmonda Karvera potpuni promašaj…

Još jedan zanimljiv, iako povremeno zamoran, Injarituov film.

Dnevni razgovori i „Ponoćni film”

U živahne dnevne Festove aktivnosti spadaju i konferencije za novinare na kojima se predstavljaju autori i ekipe filmova. Juče su svoje minute slave imali reditelji Ivan Jović („Iseljenje”), Milutin Petrović („Petlja”), Arijel Šaban („Kvintet” u kojem igra Jelena Stupljanin) i predsednici žirija takmičarskih programa glumica Neda Arnerić i književnik Miljenko Jergović.

Jučerašnji događaj dana svakako je bio okrugli sto o filmskom stvaralaštvu ruskog reditelja Aleksandra Sokurova, dobitnika Festovog „Pobednika” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Za ljubitelje noći, a u duhu američke tradicije, Festovi selektori su ove godine priredili i program „Ponoćni film”, sa tri projekcije u Sava centru. Reč je zapravo o izboru filmova iz programa „Granice”: japanskog „R 100” Hitošija Macumotoa, nemačkog „Samuraj” Tila Klajnerta (6. marta) i novozelandskog „Šta radimo sakriveni” T. Vaititija i Ž. Klementa (vampirska komedija, 7. marta)…

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kad-bi-covek-bio-ptica.sr.html

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.