Tvoje grudi su kao.
Tvoja bedra i tvoja hrabrost.
Nikad nisam pomislio.
Negdje tamo mora postojati.
Moguće je.
Ljeto nema ništa.
Čak ni proljeće nema.
Tvoja stopala su.
Okrutno je da.
Moja odbrana je.
Ljeto sigurno ne.
Tvoja.
I tvoja.
Kad bi.
Negdje tamo mora.
Ali to.
I to.
Dovoljno je da.
Vojnici ne.
Zatvorenici ne.
Možda kornjače.
Možda hijeroglifi .
Pijesak.
Ali u tvojoj hladnoj.
Kada bih mogao.
Kad bih još jednom.
Klizavo i tečno.
Nekada kad.
Iako.
Da iako.
Oni kažu patnja.
Oni kažu.
Dobro onda haj’mo.
Haj’mo.
Znak je.
Pečat je.
Garancija.
Oh ali.
O okrutno.
O bluza sa.
Ovo je šta.
I zašto nije.
Ali šta oni.
Šta oni.
Kada čak.
Kada čak i.
Godine će.
Smrt će.
Ali oni neće.
Čak da.
Čak da i.
Oni nikad neće.
O varalice.
O prevareni.
Skloni pogled.
Nagni se.
Pema onome koji.
Trulo kao.
Koji ne.
Ko nije.
Ko nikad neće.
Ali sada tvoj.
I tvoj.
I ove ruke.
Koje je van zakona.
Koje je slijepo.
Ako ti dođeš.
Ako pronađeš.
Onda ću ja.
Kao svi.
Kao svaki.
Kada bi samo.
Kada bi.
Iako.
Čak i da.
Ne za.
Ne za.
Ali samo.
Ali svaki.
Kad bih mogao.
Kada.
Tad bih.
Čak da.
Čak kad.
Ja bih.
Leonard Koen
New York, 1982.
