Piše: Vladimir Pištalo
Instant mitologija
Oduvek sam se svađao sa reklamama.
One su svuda! Nemoćni smo pred njihovim edukativnim plašenjima i ohrabrenjima. Izložen sam njihovim blistavim slikama i upornim ponavljanjima. One mi, obično sa velikom pristrasnošću, preporučuju određeni proizvod. Neke imaju metafizičke pretenzije. Neke ćaskaju o životu uopšte:
– Kolika je kilometraža vašeg srca – upitala me je sa bilborda reklama za sok.
– Kako se ti usuđuješ da mi brojiš otkucaje srca!
– Treba li vam nežnosti? – pita me jedan bilbord.
– Možda, ali ne od tebe.
– Imate prijatelje – poručuju mi iz mobilne telefonije.
– Radije bih prijatelje da biram.
Kao poglavica probušenih noseva Džozef, želeo bih da budem slobodan čovek i da sam biram svoje učitelje.
Kada su moji preci napravili grešku i pustili reklame u svoj život?
Bojim se da bi sat trebalo okrenuti unazad mnogo, mnogo puta.
Zatamnjenje.
Klesači i vezilje
Odtamnjenje.
Jednom davno, svet su naseljavali klesači stećaka i vezilje. Šajkaši su pušili čibuke i stanovali u zemunicama, ispod zemlje. Katunaši su živeli iznad oblaka. Svako selo je imalo svoju nošnju, punu utkanih znakova. Znaci na ćilimima bili su slični pozadini domina. U jeleke i čarape bila su uvezena ogledalca. Vazduh su mutile gajde i bistrile frule. Prosci su igrali u klompama punim slame. Venci su postavljani na kapije. Tronošci su okruživali sofre. Kazan za pečenje rakije zvao se vesela mašina. Rezbarene glave gusala i preslica plesale su nad zaposlenim rukama. Narod je privijao gorčicu na mošnice protiv kilavosti i pričao priče o Ćosi i o zmiji mladoženji…
Meni pogača a Ćosi šipak!
Potkovani vrapci leteli su iznad potkivačke radnje Janićija Ocokoljića.
Vukovi su nosili opanke opančara Gojka Banjeglava.
U zaseocima su igrali hrkljuš i loptali se ježom.
Seljaci su odlazili u grad da kupe kose i so. U crveno obojenoj kući bila je kazandžijska radnja. Kravlja glava na ulazu u žuto obojenu zgradu označavala je mesaru. [Kao što glava slona s kljovama danas označava centar za implantologiju i primenu lasera u oralnoj medicini dr A. Radovanovica u beogradskoj ulici Strahinjića Bana, tel. 627 954.] Čokot ili čaša na zgradi govorili su: ovde je kafana.
Jesu li to rane reklame? Jesu li to znakovi?
Od takvih znakova su nastale reklame.
nastaviće se
