Piše: Grejl Markes
DO TADA
Do tada, bezbrojne nove grupe javnih govornika već su počele da postavljaju nemoguće zahteve, a Sex Pistols su bili zabranjeni širom Ujedinjenog Kraljevstva. Mašući krvavom košuljom javne pristojnosti, pa čak i javne bezbednosti, gradski činovnici su otkazali njihove nastupe, a lanci prodavnica odbili su da prodaju njihove ploče. Izbacujući “Anarhiju u UK” sa tržišta upravo u trenutku kada je ona počela da dospeva do svoje publike, EMI, prva diskografska kuća Sex Pistols -a, otkazala im je ugovor posle prokazanog televizijskog nastupa Dekpena Makmenusa, povukla ploče, i pretopila ih. Patriotski radnici odbili su da imaju bilo šta sa “Bože spasi kraljicu”, njihovim narednim singlom, trominutnom pobunom protiv srebrnog jubileja Elizabete II; A&M, druga diskografska kuća ovog benda uništila je ono malo primeraka koji su dotad bili izrezani. Konačno objavljen od strane Virgin, treće diskografske kuće Sex Pistols -a, “Bože spasi kraljicu” izbrisan je sa VVS top lista i stigao je na vrh hit parade kao bezimeni singl, stvarajući na taj način jednu bizarnu situaciju u kojoj je najpopularnija ploča nacije pretvorena u krijumčarsku robu. Štampa je iskonstruisala moralnu paniku da bi prodavala novine, ali je ta panika ubrzo delovala autentično: Sex Pistols su u Parlamentu proglašeni za pretnju britanskom načinu života – socijalisti su ih proglasili fašistima, a fašisti komunistima. Džonija Rotna je neko uhvatio na ulici i isekao brijačem, a jednog drugog člana benda jurili su ulicom i onda prebili gvozdenom šipkom.
Sama grupa je u međuvremenu postala krijumčarska roba. Krajem 1975, kada su se Sex Pistols prvi put pojavili upropastivši koncert jednom drugom bendu i nastupivši kao uvodna grupa, struja je isključena posle deset minuta. Da bi i dalje svirali u javnosti oni su bili prinuđeni da se pojavljuju u tajnosti pod lažnim imenom. Sama praznina terena koji su oni raščistili – umnožavanje novih glasova koji su dolazili odozdo, i jačanje pritiska koji je dolazio odozgo, borba u kojoj su se obe strane borile za vlast nad tim iznenada raščišćenim terenom – gurnula ih je ka samouništenju, u tišinu svake nihilističke buke.
Mogućnost – jedna od “uličica” koja je vodila od “slobodne ulice” – bila je tu od početka. U srcu muzike Sex Pistols -a postojala je crna rupa, uporna požuda za uništavanjem vrednosti pored kojih niko nije mogao da se oseća lagodno, i upravo zbog toga, od samog početka, Džoni Rotn je bio možda jedini istinski zastrašujući pevač za koga je rok’n’rol ikada znao. Međutim, taj užas imao je na drugom kraju jedan novi mamac: sigurno još niko nije sagledao “Letovanja na suncu” do samog dna, i verovatno nikad i neće.
Oni su započeli kao da rade na nekom projektu: u “Anarhiji UK” oni su prokleli sadašnjost, a u “Bože spasi kraljicu” prokleli su prošlost kletvom koja je bila toliko teška da je sa sobom odnela i budućnost. “NEMA BUDUĆNOSTI” –
NEMA BUDUĆNOSTI
NEMA BUDUĆNOSTI
NEMA BUDUĆNOSTI ZA TEBE
NEMA BUDUĆNOSTI
NEMA BUDUĆNOSTI
NEMA BUDUĆNOSTI
NEMA BUDUĆNOSTI ZA MENE
- tako je glasio taj jetki napev na samom kraju ove pesme. “Nema budućnosti u sanjarrrenju!”: snu Engleske o svojoj veličanstvenoj prošlosti oličenoj Kraljicom, “moronom”, osnovnom turističkom atrakcijom nacije, zamajcem ekonomije zasnovane ni na čemu, melemu na kolektivnom svrabu za Imperijom amputirane Engleske. “Mi smo budućnost”, uzvikivao je Džoni Rotn, više nego ikada zvučeći kao kriminalac, odbegli psihopata, pećinski čovek – “tvoja budućnost.”
Prikazani u štampi kao glasnici novog omladinskog pokreta sa “Bože spasi kraljicu” Sex Pistols su to porekli; svaki omladinski pokret predstavlja se kao zajam za budućnost, i pokušava da sebi obezbedi garancije unapred, ali kada nema budućnosti svi zajmovi se poništavaju.
Sex Pistols su želeli više od napomene u sledećem revidiranom izdanju nekog sociloškog teksta o posleratnim omladinskim potkulturama Britanije – a šta je to više moglo se možda i saznati iz jednog fragmenta koji je sačinjavao deo kolaža na zadnjim koricama prve ploče grupe Clash, “Bela pobuna”/”1977″: “da postoji, možda, izvesna napetost u društvu, kad možda preterani pritisak dovodi industriju do tačke mirovanja ili barikada na ulicama godinama pošto su liberali odbacili tu ideju kao ‘zastareli romantizam'”, neka neidentifikovana osoba napisala je u neko neidentifikovano vreme, “novinar izmišlja teoriju da ovo predstavlja sukob generacija. Omladina, na kraju krajeva, nije permanentno stanje, a sukob generacija nije toliko fundamentalno opasan za vladajući poredak koliko bi to bio sukob između vlasti i naroda”. Znači, to bi možda moglo biti ono što su Sex Pistols želeli da postignu: sukob između vladara i naroda. Kao londonska pank grupa broj dva, pop projekat Clash-a bio je uvek da daju smisao zagonetkama Sex Pistols -a.
Sa “Prilično dokoni”, svojim trećim singlom Sex Pistols su digli iz stotinama godina hladnog doba lolarde, zagovornike drevne britanske jeresi koja je izjednačavala rad sa grehom i odbacivala i jedno i drugo. Rad je, govori Biblija, Božja kazna za Prvobitni Greh, ali to nije bila Biblija koje su se držali lolardi. Oni su govorili da je Bog savršen, da su muškarci i žene Božje delo, pa su, prema tome, i oni savršeni i nisu u stanju da se ogreše – izuzev o svoju vlastitu savršenu prirodu, radeći, predajući svoju bogom datu autonomiju vladavini Velikih, laži da je svet stvoren radi bilo čega drugog izuzev čovekovog savršenog zadovoljstva. Bio je to opasan kredo u četrnaestom veku, i bilo je čudno naići na takvu ideju u jednoj pesmi iz dvadesetog veka, ali ona je bila tu i ko je mogao da zna kakve je sve pokopane želje izražavala?
“Nismo znali da će se to toliko brzo raširiti”, rekao je Bernard Rouds, 1975. jedan od Makparenovih konspiratora u seksg butiku, kasnije menadžer Slash-a. “Nismo imali nikakav manifest. Nismo imali nikakav pravilnik, ali smo se nadali da … ja sam razmišljao o onome što sam dobio od ‘Smrdljive klinke’ Džeki Vilson, prve ploče koju sam ikada kupio. Nije mi bio potreban niko da mi objasni o čemu se tu radi, jednostavno sam to znao… Jedanput sam tako slušao radio 1975 – neko stručno lupetanje o tome kako će, ako stvari nastave da se odvijaju kako se odvijaju, do 1979. biti 800.000 nezaposlenih, a neki drugi tip je pričao da će ako se to dogodi doći do haosa, da će doći do prave anarhije na ulicama. To je bio koren panka. Čovek je to jednostavno znao.”
Nezaposlenost u UK dostigla je nezamislivu cifru od jednog miliona jula 1977. kada je objavljena ploča “Prilično dokoni”, a pank bend po imenu Chelsea sažeo je tu socijalnu činjenicu protestnim singlom “Pravo na rad”. Međutim, Džoni Rotn nikada nije naučio jezik protesta u kome čovek traži načina da dotera pritužbe i obrati se vlastima molećivim tonom, priznajući vlast samim činom obraćanja: tu se uopšte nije radilo o tome. U “Prilično dokoni” Sex Pistols su polagali pravo na to da ne rade, i pravo da ignorišu sve vrednosti koje idu uz njega: istrajnost, ambiciju, poštovanje, umerenost, poštenje, i nadu, prošlost zbog koje je Bog izmislio rad da bi se ona njime platila, kao i budućnost koju je rad trebapo da izgradi. “Vaš Bog je otišao”, Džoni Rotn je već prethodno pevao u “Bez osećanja”, be-strani prvog, povučenog izdanja “Bože spasi kraljicu” – “Vratiće se ovih dana”. Sa još milion ljudi bez posla, Sex Pistols su sedeli u kapijama, razmetali se i pljuckapi: “Mi smo pri-lič-no/Prilično dokoni/Mi smo prilično/ /Prilično dokoni/Mi smo prilično/Prilično dokoni/I baš nas briga”. Bila je to njihova dotad najzabavnija ploča, i muzički najprofesionalnija, koja je zvučala pre poput Beatles-a nego poput saobraćajne nesreće.
Nalik prethodnim singlovima “Prilično dokoni” izmamljivali su smeh kod slušaoca, a onda ga gurali natrag niz njegovo grlo.To je bio taj njegov projekat – Bog i država, prošlost, sadašnjost i budućnost, mladi i rad, sve te stvari bile su iznad Sex Pistolsa-a dok su se oni kretali na kraju svoje prve i poslednje godine na top listama. Sve što je ostalo bila su “Letovanja na suncu”: pošteno zarađen odmor premda geopolitički i svetsko-istorijski, koji je usisavao više teritorije od one na koje su Sex Pistols ikada kročili, i više godina nego što su postojali.
nastaviće se
