Karolin Lamb (Caroline Lamb)
Moja najdraža Karolin,
znaj da suze koje si videla nisam sklon da prolijem, ako
uzbuđenje u kome sam se rastao od tebe, uzburkanost koju mora da si opazila
tokom cele ove nervozne, nervozne veze, nisu počela do momenta kada sam ti
rekao da te napuštam. Ako ti sve što sam rekao, uradio i sve što sam još
spreman da kažem i uradim nije dovoljno dokazalo šta su moja prava osećanja i
šta su ona prema tebi, moja ljubavi, ja nemam nijedan drugi dokaz da ponudim.
Bog zna da ti želim sreću – kad te budem napustio, ili radije, kad me ti
napustiš iz osećanja dužnosti prema svom mužu i majci, ti ćeš priznati da
istina onoga što sam ponovo obećao i zavetovao – da niko drugi neće rečju i
delom ikada zauzimati mesto u mojim osećanjima, mesto koje je, i biće,
najsvetije za tebe, dok me ima.
Nikada nisam znao sve do momenta ludosti, moja najdraža, najvoljeniji
prijatelju – ne mogu da se izrazim – ovo nije vreme za reči, ali ću imati
ponosno i tužno zadovoljstvo u patnji – što sama jedva možeš shvatiti, jer ti
me ne znaš, ja sam sada blizu toga da izađem teškog srca, jer moj postupak ove
večeri zaustaviće bilo koju apsurdnu priču koju današnji događaji mogu
izazvati. Da li sada misliš da sam hladan, surov, lukav, ili šta god drugo
pomisliš? Hoće li čak tvoja majka – majka kojoj moramo zbilja mnogo žrtvovati,
više, mnogo više (što se mene tiče), nego što će ona ikad znati ili moći da
zamisli. Obećanje da te ne volim, ah, Karolin, to je prošlo obećanje, ali će izazvati
sve posledice za prave pobude. Nikad neću prekinuti da osećam sve ono čemu si
već prisustvovala kao svedok, više nego što će ikad biti znano, sem mom
sopstvenom srcu – možda tvom. Neka te Bog zaštiti, oprosti ti i blagoslovi te
uvek – čak više nego ikad…
P.S.
Ogovaranja koja su te dovela do ovoga, moja najdraža Caroline nisu bila za
tvoju majku. Ima li nešto na zemlji ili na nebu što me je učinilo tako srećnim
kao što si me ti nekada davno učinila, ne manje sada nego tad ali više od svega
u to vreme. Znaj da bih sa zadovoljstvom ustupio sve ovo ovde – sve do groba za
tebe. Moji motivi moraju biti pogrešno shvaćeni. Ja ne brinem da li neko zna
kakva je korist od toga, bio sam i tvoj sam sasvim. Povinujem se da te
poštujem ljubavi, letim sa tobom kad, gde i kako ti budeš mogla i budeš
odlućila
Tvoj najodaniji Bajron”
Džordž Gordon Lord Bajron – Kontesi Terezi Gvičoli
Bolonja, 25. avgust 1819.
Tereza, moja najdraža,
Pročitah ovu knjigu u tvome vrtu.
– Ljubavi moja, ti nisi bila tu, inače je ne bih
pročitao. To je jedna od tvojih najdražih knjiga, a autor je – moja
prijateljica. Ti nećeš razumeti ove reči na engleskom, ni drugi ih neće
razumeti: to je razlog što ih nisam napisao na italijanskom. Ali, ti ćeš
razumeti rukopis onoga koji te strasno voli, i pogodićeš da je, sedeći sa
tvojom knjigom, mogao misliti samo o ljubavi. U toj reči, prekrasnoj na svim
jezicima, a ponajviše na tvom – amore mio – sadržan je moj bivši i moj budući
život. Osećam da ovde postojim i da će me biti i posle smrti, a sa kojom svrhom
– ti ćeš odlučiti. Ti si moja sudbina, osamnaestogodišnja žena, već dve godine
van manastira: voleo bih da si tamo i ostala, ili da te bar nikada nisam sreo.
Ali, kasno je za sve. Volim te, i ti mene voliš, konačno to kažeš i ponašala si
se kao da je tako bilo, a to je za mene velika uteha u svemu. Ja osećam prema
tebi i mnogo više od ljubavi i ne mogu da prestanem da te volim. Pomisli
ponekad na mene kada nas Alpi i okean budu razdvajali – ali to se nikada neće
desiti, dok god ti sama to ne poželiš.
Bajron
Bolonja, 25. avgust 1819.
„Ljubav je pobedila, nemam snage da napustim zemlju u kojoj ti živiš. Moram da te vidim bar još jednom… Ja sam građanin sveta, za mene su sve zemlje iste. Ti si jedina žena na koju neprekidno mislim. Verovao sam da je za mene najbolji izlaz, da bih sačuvao mir tvoje porodice, da otputujem. Ali, ti si odlučila da se vratim u Ravenu. Učiniću to i sve će da bude kako ti hoćeš. Drugo ništa više nemam da ti kažem”.
https://livano85.blogspot.com/2014/11/lord-bajron-terezi-gvicoli.html
