0. Uvod.
Standardni jezik predstavlja kodifikovani, na svim nivoima normirani, standardizovani idiom koji funkcioniše u okvirima jedne govorne zajednice, a koji se odlikuje osobenom prozdijskom, glasovnom, morfološkom, sintaksičkom i leksičko- semantičkom strukturom. ,,Naš standardni jezik zasnovan je na novoštokavskom dijalektu, na novoštokavskim narodnim govorima, ijekavskim i ekavskim, ali je on, kao i svaki standardni jezik, ʼveštačka tvorevinaʼ, svesno odabran i organizovan, izgrađivan i brušen model” (Brborić, Ivić 1991: 19).
Žargon je, s druge strane – „jezik u malom” (Bugarski 2006: 5). U literaturi se, najšire definisano, žargonom može nazvati „svaki neformalni i pretežno govorni varijetet nekog jezika koji služi za identifikaciju i komunikaciju unutar neke društveno određene grupe – po profesiji, socijalnom statusu, uzrastu i slično – čije članove povezuje zajednički interes ili način života, a koja uz to može biti teritorijalno omeđena” (Bugarski 2006: 12). To je „nenormiran leksikon grupe ljudi” (Miloradović 2012: 18), a od standardnog jezika razlikuje se „u leksici, u ostvarenim tvorbenim modelima i po upotrebi u određenim situacijama, što znači da je obeležen socijalno i situaciono” (Knežević 2010: 15). R. Simeon ističe da je žargon „mješavina raznojezičkih elemenata […] jezik koji se sastoji iz više ili manje slobodno izabranih modificiranih i povezanih elemenata jednog ili nekoliko prirodnih jezika, te upotrebljavan (obično u usmenom sporazumijevanju) odjelitom socijalnom skupinom sa svrhom jezičkog izdvajanja, razlikovanja od ostalog dijela dane jezičke zajednice” (1969: 795).
Pretenzije članova društvenih formacija koje tvore žargon sadržane su u potrebi da se stvori otklon grupe Mi (koja se koristi sopstvenim jezičkim izrazom, žargonom) i grupe Oni (koji upotrebljavaju opšti, zajednički jezik). Nosioci omladinskog žargona „imaju i potrebu da istaknu svoju samobitnost, nesvrstanost, izuzetnost, otklon od stereotipa koji pripadaju svetu odraslih, što ponekad podrazumeva i negaciju drugih, ne-svojih, a to se sve ostvaruje kroz jezičku igru”
(Miloradović 2012: 25). Članovi socijusa koji stvaraju sopstveni jezički izraz čija je funkcija diferencijacija od ostalih, markacija i identifikacija, ali prevashodno i komunikacija unutar grupe nastoje da sopstveni registar formiraju tako da se on odlikuje osobenim jezičkim sredstvima. Te jezičke jedinice biće ekspresivne, stilogene, neobične (što se uklapa u definiciju žargona kao jednog vida poigravanja sa jezikom, jezičke igre), te semantički neporozirne prosečnom korisniku ʼzajedničkogʼ, opšteg jezika (shodno svojstvima žargona kao izvesnog tajnog, hermetičnog jezika).
Predmet istraživanja u ovom radu jeste analiza lekseme mačka u srpskom jeziku sa tvorbeno-semantičkog aspekta, i to u njegovoj standardnojezičkoj i žargonskoj realizaciji. Imajući u vidu definisani predmet istraživanja, kao i izdvojene odlike po kojima se žargonski izraz diferencira od standardnojezičkog, cilj nam je da u ovom radu utvrdimo sa kojim se značenjima i u kojim tvorbenim oblicima leksema mačka realizuje u pomenutim dvama idiomima. Na osnovu dobijenog preseka pokušaćemo da uvidimo mehanizme i modele tvorbenih i semantičkih transformacija što se dešavaju prilikom transfera lekseme mačka (i onih iz nje izvedenih) iz fonda opšteg jezika u žargonski registar. To znači da će se u našem radu pokazati, u literaturi već dokazana, fluidnost jezičkih varijeteta i podstilova (standarda, funkcionalnih registara, dijalekata, žargona i sl.), tj. mogućnost prelaska leksike iz jednog u druge idiome. Ovaj proces je inače dvosmeran. Nestandardna leksika neretko postaje deo opšteg jezičkog fonda, odnosno različiti registri funkcionišu kao rezervoari reči od kojih se većina potencijalno može integrisati u standard3 i obratno.
No, imajući u vidu prirodu u ovom radu analizirane leksike (koja je iz domena književnog jezika), ovde ćemo pratiti smer kretanja od standarda ka žargonu, odnosno pojavu žargonizacije standardnojezičke leksike4.
U postavci predmeta našega istraživanja polazimo od tvrdnje S. Miloradović da „žargon mladih, kao i svaki drugi žargon, ʼparazitiraʼ na književnom jeziku, gotovo u potpunosti usvajajući njegov glasovni (fonetiku) i gramatički (morfologiju i sintaksu) sistem, a uglavnom kreirajući sopstevnu leksiku. Preciznije – žargonski leksikon sadrži iste vrste reči (promenljive i nepromenljive) kao i dati nacionalni jezik, ali se veliki deo rečnika žargona po izvesnim načinima svoga oblikovanja, po svome značenju i upotrebi razlikuje od jezika čiji je varijetet” (Miloradović 2012: 22). Nastao kao izraz osobenog i spontanog usmenog stvaralaštva prevashodno pripadnika mlađe generacije, žargon se odlikuje posebnom kreativnošću i varijantnošću mehanizama fondovskog bogaćenja. Po prirodi svojoj uvek svež i inovativan, žargonski izraz poigrava se sa standardnim izrazom, sa kojim je neprestano u specifičnom sadejstvu koje podrazumeva korišćenje njegovih resursa, ali kroz pozajmljivanje nužno povezano sa poigravanjem, novim asocijativnim spajanjem, neočekivanim obrtima i kombinovanjem postojećih tvorbenih i semantičkih realizacija u nove i neočekivane spojeve. Shodno tome, „tako oslobođena jezička energija ispoljava se izvorno žargonski, ili pak kroz žargonsku preradu elemenata domaćeg jezičkog standarda, arhaizama, dijalektizama, pa i profesionalizama, kao i preuzimanjem žargonizama iz drugih jezika” (Bugarski 2006: 21).
Kreirajući osobito komunikacijsko sredstvo, „korisnici žargona s ciljem oneobičavanja izraza aktivno upotrebljavaju postojeće fondove sa periferije leksikona, oživljavaju ih, koristeći njihove ekspresivne efekte. Fondovski međuuticaji, kao protivteža okazionalnosti i individualnim jezičkim tvorevinama, ostavljaju utisak nepatvorenosti i neusiljenosti jezičkog izraza (…)” (Tanasković 2016: 453). Analizom tvorbenog gnezda formiranog oko (u standardnojezičkom izrazu opštezastupljene) lekseme mačka u ovom radu pokušaćemo da pokažemo na koji način žargon, koristeći se njegovim potencijalom, čini otklon od standarda, te kako se u žargonu prelama slika sveta. Imajući u vidu poslednje, posmatraćemo na koji način se u ovom marginalnom fenomenu u okviru maternjeg jezika, kroz „iskakanje iz ustaljenih obrazaca“, upisuje „kolektivno iskustvo datog naroda” (Miloradović 2012: 20), tj. transformiše unapred zadata antropocentrična slika sveta. Budući da su „jezičke razlike su najočitije u leksici“ (Miloradović 2012: 17), utvrdiće se da li ova sociolekatska govorna varijacija potvrđuje pretpostavku da se žargon „odlikuje izrazitom ekspresivnošću svih jedinica, a u poređenju sa opštim standardom – i suženim jezičko-komunikativnim karakteristikama” (Miloradović 2012: 19).
Pošto je jedna od osnovnih postavki žargona da nastoji uvek biti svež5 i inovativan, pokušaćemo da utvrdimo u kojoj meri su semantičke realizacije analizirane lekseme ʼneobičneʼ, značenjski (ne)prozirne sa stanovišta standarda. Tačnije, ako je odlika žargonske lekseme da bude što originalnija i što je moguće manje podruštvljena, što manje poznata prosečnom govorniku opšteg jezika, svaki obrnut proces vodi ka iščezavanju njene žargonske prirode ili njenom zastarevanju. Ipak, valja pomenuti da će svaka naša procena ove lekseme, u specijalizvanim rečnicima potvrđene kao žargonske, a koja bi se odnosila na procenu zastarelosti ili stepena eventualnog približavanja opšteupotrebnoj sferi biti subjektivna, te u krajnjoj meri i od manjeg značaja za ovu analizu. To je i očekivano jer, složićemo se sa stavom R. Bugarskog, da „zadatak leksikografije, čak i žargonske, nije da balansira na tekućoj traci jezičkih promena, nego da evidentira potvrđene jezičke mogućnosti” (Bugarski 2006: 29).
1. Analiza građe
Budući da, kao usmeni varijetet, predstavlja „nekodifikovanu jezičku normu” (Miloradović 2012: 19), te da „nosioci žargona grade, u okviru zajedničke slike sveta, svoju vlastitu sliku” (Kosanović 2008: 230), žargon na raspolaganju ima praktično neograničene mogućnosti leksičkog, tvorbenog i stilskog bogaćenja. Osim korišćenja fondova koji su na raspolaganju u standardnom jeziku, u kreiranju svog specifičnog žargonskog izraza mladi posežu i za fondovima drugih jezika čiju leksiku pozajmljuju, stvaraju nove reči (okazionalno) i sl.
Detaljan popis mehanizama bogaćenja žargonskog fonda mi ovde nećemo navoditi imajući u vidu da su oni izdvojeni u više radova korišćenih za potrebe naše analize (detaljnije o ovome pitanju v: Bugarski 2006; Mi loradović 2012; Tanasković 2016: 447–462). Primećeno je da je osnovni mehanizam nastajanja žargonskih leksema okupljenih oko lekseme mačka metaforizacija, tj. semantička derivacija.
Shodno navedenom, u nastavku ćemo sprovesti tvorbeno-semantičku analizu lekseme mačka na građi ekscerpiranoj iz opštedeskriptivnog Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (za koji ćemo u radu koristiti skraćenicu RMS) i standardnodeskriptivnog Rečnika srpskog jezika (RSJ), te rečnicima žargona: Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza Dragoslava Andrića (za koji ćemo u radu koristiti skraćenicu DRSŽ); Beogradski frajerski rečnik Petrita Imamija (BFR); Rečnik žargonizama južne pruge Jordane Marković i Tatjane Trajković (RŽJP), kao i dvojezični Englesko-srpski, srpsko-engleski rečnik slenga Borisa Hlebeca (RS)6.
Na kraju, priložićemo popis svih zabeleženih leksema iz svih korišćenih izvora.
1.1. Standardnojezički status lekseme mačka: tvorbeno-semantička analiza
Na osnovu građe ekscerpirane iz Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika, te Rečnika srpskog jezika, nastojaćemo da izvršimo analizu tvorbenog gnezda lekseme mačka i njenih tvorenica. Osnovno značenje lekseme mačka je ’domaća životinja iz por. mačaka’ (RMS 320) / ’domaća životinja (sa većim brojem vrsta), sisar’ (RSJ 673). S obzirom na činjenicu da je leksema mačka polisemična, delovanjem jednog od mehanizama polisemije ‒ metaforom, ova leksema dobija značenje ’zgodna, privlačna ženska osoba’, što je zabeleženo samo u Rečniku srpskoga jezika.
Slična je situacija i sa leksemom mačak ‒ ’mužjak mačke’ (RMS 320) / ’mužjak mačke, mačor’ (RSJ 673). Figuratvno značenje ove lekseme ’lukav, prepreden čovek, prepredenjak’ (RSJ 673) opet je izdvojeno samo u Rečniku srpskoga jezika. Ovim dvema leksemama treba pridodati i leksemu mače ’mladunče mačke’ (RMS 320; RSJ 673), za koju se takođe u Rečniku srpskoga jezika navodi i figurativno značenje ’reč odmila, obično za dete ili drugu voljenu mlađu osobu’.
Leksema mačka motivna je reč sledećih leksema: mačica ’dem. od mačka’ (RMS 320); mačjak ’ mačji izmet, pogan’ (RMS 320); mačkica ’1. dem. i hip. od mačka. 2. ime odmila ženskoj osobi’ (RMS 320; RSJ 673); mačketina ’pej. (augm.) od mačka’ (RSJ 673); mačurina ’augm. i pej. od mačka’ (RMS 320; RSJ 673); mačkar ’onaj koji drži, gaji mačke, ljubitelj mačaka’ (RSJ 673); mačkov, -a, -o ’koji pripada mačku’ (RMS 320)7; mačkoder ’onaj koji dere mačke’ (RMS 320); mačad ’zb. im. od mače’ (RMS 319); mačence ’dem. od mače’ (RMS 320), dok se u RSJ dodaje i značenje hipokorističnosti ’dem. i hip. od mače’ (RSJ 673); mačetina ’augm. i pej. od mačka’ (RMS 320; RSJ 673); mačetina ’mačje meso’ (RMS 320).
Od tvorenica iz kategorije prideva beležimo: mačkin, -a, -o’koji pripada mački’ (RMS 320); mačiji, -a, -e = mačji ’koji se odnosi na mačke’ (RMS 320; RSJ 673); mačin, -a, -o pokr. (v. mač(i)ji) (RMS 320); mačkast, -a, -o ’sličan mački; umiljat, živahan’ (RMS 320) / ’koji je kao kod mačke: mačkaste oči. b. koji je kao mačka vitak, umiljat, zgodan i sl. (obično o devojkama)’ (RSJ 673). Sa stilskom odrednicom pokr. izdvaja se leksema mačin. Iz kategorije priloga beleži se samo usamljeni primer mačkasto pril.’kao mačka, hitro, spretno’ (RMS 320; RSJ 673).
Za leksemu maca u RMS navodi se značenje ’hip. od mačka’ (RMS 318), dok se u Rečniku srpskoga jezika navodi da se kod ove lekseme primarno ipak prepoznaje značenje deminutivnosti ’dem. i hip. Od mačka’ (RSJ 672). Kao i kod gorenavedenih navedenih tvorenica, i ovde su potvrđene tvorenice iz kategorije imenica (A) i prideva (B): (A) macan ’1. hip. od mačak. 2. fig. Onaj koji ima vlast nad kim, čim, onaj koji odlučuje, as, kec (RMS 318; RSJ 672); maconja ’1. augm. Od macan’ (RMS 319); macica i macica ’dem. od maca’ (RSJ 672); (B) macin, -a, -o ’koji pripada maci, koji se odnosi na macu’ (RSJ 672).
Značajno je ukazati i na usamljenu tvorenicu iz kategorije glagola ‒ maciti, maci(m) nesvr. ’donositi na svet, kotiti (mačiće)’ (RMS 319; RSJ 672), kao i prefiksalnu tvorenicu omaciti, -omaci svrš. ’doneti na svet, okotiti mače (mačiće)’ (RMS 320).
Konačno, za leksemu mačor ’mačak’ (RMS 320) u RSJ navedeno je i specijalizovano značenje hipokorističnosti ’(ponekad s hip. Nijansom) mužjak mačke, mačak’ (RSJ 673), a ovde možemo izdvojiti i tvorenicu iz kategorije prideva: mačorski, -a, -o ’koji se odnosi na mačore’ (RMS 320; RSJ 673), kao i usamljenu tvorenicu iz kategorije priloga: mačorski pril. ’na mačorski način, poput mačora, kao kod mačora i sl’ (RMS 673; RSJ 320).
1.2. Žargonske realizacije lekseme mačka: leksičko-semantička analiza
Najproduktivniji način obrazovanja žargonskih leksema okupljenih oko lekseme mačka jeste metaforizacija8. Ujedno, to je i najzastupljeniji tip semantičke derivacije kojim se popunjava žargonski leksički fundus, opštezastupljen i u standardnojezičkom leksičko-semantičkom sistemu. Metaforičko preosmišljavanje standardnojezičkih leksema u žargonu rezultira „metaforičnim nominacijama i renominacijama, karakterišući istovremeno korišćene leksičke elemente, često ih atribuirajući afektivnošću, dodeljujući im stilističku nijansu snižavanja ili povišavanja.
Iz podrazumevajuće neusklađenosti sekundarnog značenja izvedene žargonske reči i primarnog semantičkog sadržaja opšte lekseme, koji služi samo kao polazište, izvire žargonska ekspresivnost” (Miloradović 2012: 221).
Leksema mačka zabeležena je u svim rečnicima žargona korišćenim za potrebe ovoga rada. Najveći broj semema metaforički izvedenih sadrže arhisemu ʼdevojkaʼ, odnoseći se prevashodno na spoljašnji izgled: ʼzgodna devojkaʼ (BFR 170); ʼdevojka; ženska (op.) ʼ (DRSŽ 104); ʼdevojka, lepa devojkaʼ (RŽJP 105); ʼseksepilna devojkaʼ (RS 204). Date asocijativne veze ostvarene su posredstvom govornikovog doživljaja ljudskog izgleda, odnosno pripisivanja fizičkih svojstava poput gipkosti, gracioznosti, skladnosti i sl. Nije slučajno što najveći broj značenja ukazuje na primarnost antropocentrične percepcije sveta, jer, kao i jezik uopšte, i „žargon je usredsređen na čoveka, na njegov spoljni izgled, na njegove mentalne i intelektualne karakteristike, na njegov način ponašanja, komuniciranja itd.” (Miloradović 2012: 192).
Zanimljivo je da u rečnicima nije zabeležen ni jedan primer semantičkog preoblikovanja ove lekseme koji bi se zasnivao na stereotipnim asocijacijama pripisanim psihološkim karakteristikama ženske osobe, poput ʼlukavaʼ ili ʼprepredenaʼ. Samo je u DRSŽ 104 zabeleženo: ʼlaka devojka odn. Ženaʼ.
Leksema mačka je u trima rečnicima zabeležena i sa značenjem ʼkasaʼ: ʼbox; keister; pete; pete-box (kasa)ʼ (RS 204)9; ʼkasa (š.)ʼ (DRSŽ 104); ʼkasa, sefʼ (BFR 170). Kvalifikativ š. (šatrovački), koji se navodi u DRSŽ , upućuje na to da je u pitanju imenovanje pojma iz domena šatrovačkog žargona, kao uže profilisanog specijalizovanog, tajnog jezika, po svemu sudeći kriminalnih grupa. Ovakvi asocijativni spojevi u tajnim jezicima kriminalnih argoa sasvim su očekivani, jer „poznato je da se u okviru njega kao objekt za metaforičko poređenje biraju svakodnevne delatnosti običnih ljudi, iza čijih se ʼnevinihʼ naziva kriju preosmišljena imenovanja sasvim konkretnih prestupničkih akcija” (Miloradović 2012: 198).
Zabeležena su i dva frazeologizma uz odrednicu mačka: da mi crkne mačka! (iron.) = časna mi reč! (BFR 170); ne videti ni belu mačku – biti potpuno pijan odn. potpuno ošamućen (nar., op.); da mi crkne mačka! – časna reč! (om.) (DRSŽ 104). Kvalifikativ nar. zabeležen u DRSŽ upućuje na još jedan mehanizam bogaćenja žargonske leksike, a to je transpozicija jedinica iz drugih podfondova standardnog jezika u žargon (sa kvalifikativima fam. pokr. razg. i sl.)10. No, sem u ovom slučaju, ovu pojavu nismo beležili u našoj građi.
Leksema mačak u BFR 170 zabeležena je sa četirima metaforičnim sememama: 1. muževan muškarac; 2. vrlo snalažljiv muškarac; 3. prepreden muškarac; 4. privlačan muškarac (za homoseksualca); u RS 204 sa trima: 1.wolf; beefcake (muževan muškarac) 2. crackerjack (vrlo sposoban muškarac) 3. lavender cowboy (zgodan homoseksualac); u DRSŽ 104 sa jednom: ʼženskasti lepotanʼ; dok se u RŽJP ne beleži. Primećujemo da su asocijativnim vezama obuhvaćene psihofizičke karakteristike ljudskih individua muškog pola, pri čemu semema koja se odnosi na seksualno opredeljenje i nedostatak tipičnih muških polnih karakteristika upućuje na pejorativnu upotrebu date lekseme.
Hipokoristik maca takođe se u svim rečnicima vezuje za arhisemu ʼdevojkaʼ, sa sememama: ʼprivlačna devojka /izv. od mačka/ʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104); ʼtabby; pussy (lepa devojka)ʼ (RS 204). Pritom, u RS 204 se, kao drugo značenje, nastalo metonimijski, navodi i: ʼpussy (ženski polni organ)ʼ; odnosno, to je jedina semema koja je uz ovu leksemu zabeležena u RŽJP 104: ʼženski polni organʼ. Ista semema navodi se i uz leksemu mačkica, zabeleženu samo u RŽJP 105, ali kao drugo značenje, dok je prvo: ʼlepa devojkaʼ. Najzad, jedino se u BFR 170, u kolokaciji žešća maca beleži: ʼtemperamentna ženska devojkaʼ. Hipokoristik mače objedinjuje arhisema ʼdevojkaʼ : ʼodmila za devojkuʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104); u RŽJP 105 beleži se sa sememom ʼlepa osobaʼ; dok u RS 204 nije fiksirana.
Od hipokoristika koji funkcionišu kao nazivi za žensku osobu određenih psihofizičkih svojstava zabeležen je i macana: ʼprivlačna devojka /izv. od macan/ʼ (BFR 170); ʼtabby (lepa devojka)ʼ (RS 204).
Augmentativni oblik mačketina sa značenjem ʼvrlo lepa devojkaʼ zabeležen je samo u BFR 170.
Uz istu sememu ʼobijač kasaʼ zabeležena je u BFR 170; DRSŽ 104; RS 204 leksema mačkar, čije je značenje u vezi sa semantičkom realizacijom lekseme mačka (kasa).
Od leksema izvedenih od maca zabeleženo je macan, sa dvema metaforičnim sememama zabeleženim u BFR 170: 1. privlačan muškarac; 2. autoritet /izv. od mačak/; te po dvema u RŽJP 104: 1. momak; 2. zgodan momak; i RS 204: 1. hunk (lepotan); 2. jimmy dog (polni ud). Sa sličnim značenjima beleži se i mačor: ʼmuški polni organʼ (BFR 170); ʼmladić, momak, kicoš (op.)ʼ; ʼmuški polni organ (š., om.)ʼ (DRSŽ 104); ʼprivlačan muškaracʼ (RŽJP 105); 1. cracker; heartthrob (zgodan mlađi muškarac); 2 weasel; dog SAD (polni ud) (RS204). Frazeološke jedinice: zaigrao mi je mačor! = nadražio mi se penis! uvaliti mačora = obljubiti; okinuti (ili zviznuti, nalupati) mačora = obljubiti fiksiraju se u BFR 170; te u RS 204: zviznuti/nalupati/ okinuti/uvaliti nekoj mačora exercise the ferret; grease the weasel SAD (obljubiti).
Augmentativ mačorčina nalazimo samo u RS 204: ʼsmasher; hunk (zgodan mlađi muškarac).
Sve ekscerpirane lekseme, sem nemotivisanih reči, tvorene su sufiksima koji su poznati i standardnojezičkim formama. Jedino se u izvedenoj leksemi mačos: ʼdevojka /izv. od mačka/ʼ (BFR 170); ʼdevojka (om.)ʼ (DRSŽ 104); ʼtabby; chapess brit. (devojka)ʼ ( Hlebec); beleži žargonski sufiks -os. Posredi je u žargonskom izrazu srpskog jezika najproduktivniji izvorno žargonski sufiks španskog porekla, koji je „popularan u izvođenju žargonizama za koje je karakteristična šaljiva i često živopisna kombinacija latinoameričkog zvuka i ironičnog značenja” (Bugarski 2006: 125). Upotrebljen u leksemi mačos, on je jedan od sufiksa „stilski slabije markiranih usled odsustva nepoželjnih konotacija njihovih osnova” (Bugarski 2006: 127).
Nakon sprovedene analize, osvrnućemo se na pitanje žargonskog statusa leksema iz tvorbenog gnezda lekseme mačka. Glavna odlika žargona, kao sredstva komunikacije unutar grupa sastavljenih uglavnom od mlađe populacije, jeste inovativnost. Shodno tome, ovaj idiom odlikuje se izrazitom promenljivošću i ubrzanom evolutivnošću koja podrazumeva neprestano zastarevanje postojećih i stalni priliv novih jedinica. Visokoj ekspresivnosti žargonskih leksema „svojstveno je relativno brzo samouništenje tokom vremena, dakle – svojstvena im je relativna kratkovekost“ (Miloradović 2012: 91). Gubeći „žargonski ʼprelivʼ i određeni žargonizmi prelaze u neutralni leksički fundus.
Dakako, različita je sudbina žargonskih reči i izraza, pa dok neki od njih zaista „prežive” tako što postanu deo razgovornog jezika” (Miloradović 2012: 91). Prema I. Klajnu, redovna upotreba u medijima i književnosti može uticati na to da jedan stabilan deo slenga, na granici sa kolokvijalnim, postane poznat i osobama koje se izražavaju standardnim jezikom (Klajn 1996: 80), te vremenom izgubi svoju žargonsku nijasu i uđe u fond neutralne leksike (Kašić 1987: 72).
Povodom ovde analizirane leksike, možemo zaključiti (a zaključak se zasniva na našoj subjektivnooj proceni) jedino to da su sva izdvojena značenja poznata govornicima standardnog jezika.
Na kraju, pomenućemo da se napred pomenuto svojstvo žargona da stalno prinavlja svoj leksički fond tvorenjem novih jedinica pokazuje i u slučaju tvorbeno-semantičkog gnezda ovde analiziranog. Naime, u internetskom izdanju rečnika omladinskog slenga Vukajlija.com | Rečnik slenga mogu se pronaći nove, šaljive definicije velikog broja pojmova koji se upotrebljavaju u savremenom žargonu mladih. Iako nije bio predmet analize u ovom radu, pomenućemo da se u njemu beleže novi, u dosadašnjim rečnicima nezabeleženi žargonizmi, poput: mačkica- tigrica, sa semama ʼsavršeno sređenaʼ, ʼizdepiliranaʼ, ʼdoteranaʼ, ʼoskudno odevenaʼ devojka (Vukajlija: https://vukajlija.com/mackicatigrica/ 456888) i sl. Odnosno, beleže se poznate jedinice sa nekim novim značenjima: macan – ʼsadašnji izraz koje smatraju mlade devojke za dečka koji nosi pinkičaste majice i čupa obrve, obilazi solarijumeʼ (Vukajlija: https://vukajlija.com/macan/60825); mačka – ʼdevojka koja svojim atributima prosto iziskuje da trčite za njom kao pasʼ (Vukajlija: https:// vukajlija.com/macka/90961).
2. Zaključak.
Na osnovu provedene analize da se zaključiti da je leksema mačka produktivna kako sa tvorbenog tako i sa semantičkog aspekta. U opštedeskriptivnom Rečniku savremenog srpskohrvatskog književnog jezika za leksemu mačka zabeleženo je 26 tvorenica, kao i jedna prefiksalna tvorenica, dok je u standardnodeskriptivnom Rečniku srpskoga jezika zabeleženo ukupno 19 tvorenica. Ako uzmeno u obzir semantički aspekt, može se istaći da lekseme mačka / mačak / mače značenje realizuju u okviru arhiseme ’domaća životinja iz por. mačaka’ (RMS 320) / ’domaća životinja (sa većim brojem vrsta), sisar’ (RSJ 673) / ’ mužjak mačke’ (RMS 320) / ’mužjak mačke, mačor’ (RSJ 673) / ’mladunče mačke’ (RMS 320; RSJ 673), dok se za lekseme mačor i maca beleže značenjske nijanse hipokorističnosti i deminutivnosti.
S druge strane, najproduktivniji način obrazovanja žargonskih leksema okupljenih oko lekseme mačka jeste, potpuno očekivano, metaforizacija. U rečnicima žargona najviše potvrđenih semema metaforički izvedenih sadrže arhisemu ʼdevojkaʼ, odnoseći se prevashodno na spoljašnji izgled: ʼzgodna devojkaʼ (BFR 170); ʼ devojka; ženska (op.)ʼ (DRSŽ 104); ʼ devojka, lepa devojkaʼ (RŽJP 105); ʼ seksepilna devojkaʼ (RS 204). U trima rečnicima, mačka potvrđena je i sa značenjem ʼkasaʼ: ʼbox; keister; pete; pete-box (kasa)ʼ (RS 204); ʼkasa (š.)ʼ (DRSŽ 104); ʼkasa, sefʼ (BFR 170). Hipokoristik maca se u rečnicima vezuje za arhisemu ʼdevojkaʼ, sa sememama: ʼprivlačna devojka /izv. od mačka/ʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104); ʼtabby; pussy (lepa devojka)ʼ (RS 204), dok se hipokoristik mače vezuje za arhisemu ʼ devojkaʼ : ʼodmila za devojkuʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104), a u RŽJP 105 beleži se sa sememom ʼlepa osobaʼ. Kao nazivi za žensku osobu određenih psihofizičkih svojstava zabeležen leksema macana: ʼprivlačna devojka /izv. od macan/ʼ (BFR 170); ʼtabby (lepa devojka)ʼ (RS 204), dok je augmentativni oblik mačketina sa značenjem ʼvrlo lepa devojkaʼ zabeležen je samo u BFR 170.
Od oblika izvedenih od lekseme maca zabeležena je macan, sa dvema metaforičnim sememama: 1. privlačan muškarac; 2. autoritet /izv. od mačak/ BFR 170; te sememama: 1. momak; 2. zgodan momak; i RS 204: 1. hunk (lepotan); 2. jimmy dog (polni ud) RŽJP 104, a sa sličnim značenjima beleži se i mačor: ʼmuški polni organʼ (BFR 170); ʼmladić, momak, kicoš (op.)ʼ; ʼmuški polni organ (š., om.)ʼ (DRSŽ 104); ʼprivlačan muškaracʼ (RŽJP 105); 1. cracker; heart-throb (zgodan mlađi muškarac); 2 weasel; dog SAD (polni ud) (RS204).
Izdvojeni žargonizmi dosta često se upotrebljavaju u kolokvijalnom izražavanju, pri čemu se ne osećaju kao posebno ekspresivne jedinice, a takođe ni kao „nove” ili „sveže” reči, što je jedna od osnovnih osobina žargonizama.
2. Prilog – popis leksema iz rečnika
3.1. Lekseme zabeležene u opštedeskriptivnim i standardodeskriptivnim rečnicima
2.1.1. Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika
maca ž 1. hip. od mačka. ‒ Pazite kad se oko kaše željno šulja maca. Šen. (318)
macan m. 1. hip. od mačak. ‒ Macan [je] drijemao uza zid. Radul. 2. fig. Onaj koji ima vlast nad kim, čim, onaj koji odlučuje, as, kec. ‒ Bilo je [u vojsci] … malih kradljivaca, tisuću puta poštenijih od onih macana koji su ih amo poslali. Jonke. Nisam se nadao … da ću izvući macana [asa, keca]. I. (318)
macin, -a, -o koji pripada maci. (319)
maciti (se), maci (se) kotiti se (o mački). Vuk. Rj. (319)
maconja m 1. augm. od macan. 2. vo dlake kao u mačke. Vuk. Rj. (319)
mačad ž zb. im. od mače. (319)
mačak, -čka m (vok. mačku; mn. mačci i mačkovi, gen. mačaka i mačkova) 1. zool. mužjak mačke. ‒ Mačak na banku drema. Il. Izr. veži(te), neka veže (vežu) mačku o rep kaže se onome čije se preduzete mere ili postupci smatraju bezvrednim ili izlišnim; izvući mačku rep, povući mačka za rep mnogo se namučiti oko nečega, propatiti; stradati; kupiti mačka u vreći v. uz mačka (izr.); mnogo je mačku goveđa glava ne zaslužuje on (ona) toliko; obilaziti kao ~ oko vrele (vruće) kaše (kobasice, slanine i sl.) oprezno pristupati nečemu, ne usuđivati se prići nečemu. (319) mače, -eta s (supl. Mačad i mačići) mladunče mačke. Izr. gledati kao ~ u žižak netremice zaneseno posmatrati; nemati ni kučeta ni mačeta nemati nikoga o kome bi se briga vodila; prvi se mačići u vodu bacaju ne treba se plašiti početnih neuspeha.
mačence, -eta s dem. od mače. (320)
mačetina ž augm. i pej. od mačka. ‒ Tu se protegne kao pospana kakova mačetina. Maž. F. (320)
mačetina ž mačje meso. Ben. Rj. (320)
mačeći, -a, -e mačiji. ‒ Ovo je mačije meso. Jak. (320)
mačiji, -a, -e = mačji koji se odnosi na mačke. Izr. ~ kašalj sitnica,
malenkost. (320)
mačin, -a, -o pokr. v. mač(i)ji. ‒ No se ne nađe miša da se primakne vratu
mačinu. Ljub. (320)
mačići m supl. za mače. (320)
mačica ž 1. dem. od mačka. ‒ Maco naša, daruj mi mačicu! Naz. (320)
mačjak m mačji izmet, pogan. (320)
mačka ž (dat. mački; gen. mn. mačaka) 1. zool. a. domaća životinja iz por. mačaka Felis domestica; u narodnim pričama oličenje hitrine, lukavstva i umišljenosti. ‒ Vjeran kao pseto, žustar kao mačka. Gor. b. mn. sistematski naziv za porodicu zverova Felidae. Term. […] Izr. divlja ~ zver iz por. mačaka, znatno veća od domaće mačke Felis catus; kao mačku pretući (prebiti) žestoko istući; kao pas i ~ (žive, slažu se) u stalnom su neprijateljstvu; kao ćorava ~ (ići) bez plana, bez cilja (ići). ‒ Nisu oni išli … kao ćorave mačke … nego su put odmjerili na zone. Krl.; mačku u džaku (vreći) kupovati (uzimati) primati, uzimati nešto neviđeno i nepoznato: pas i ~ zajedno spavaju velika je hladnoća. (320)
mačkast, -a, -o sličan mački; umiljat, živahan. ‒ Mlađa je inteligentna,
mačkasta, mila.Đon. Kurlan joj se zagleda u mačkaste oči. Božić. (320)
mačkasto pril. kao mačka, hitro, spretno. ‒ Izmakne se, zatrči i
mačkasto zabaci. Božić. (320)
mačkin, -a, -o koji pripada mački. (320)
mačkica ž. 1. dem. i hip. od mačka. 2. ime odmila ženskoj osobi. ‒ Iz
milošte zvao [je] … cicom i mačkicom. Srem. (320)
mačkov, -a, -o koji pripada mačku. (320)
mačkoder m onaj koji dere mačke. ‒ Zašto, brate, djeca za tobom viču … kučkoder … mačkoder! Gor. (320)
mačor, -ora m mačak. Negde prede nečiji mačor. Jevt. (320)
mačorski, -a, -o koji se odnosi na mačore. (320)
mačorski pril. kao mačor, kao u mačora. ‒ Otvori svoje mačorski žuto oko. Dav. (320)
mačurina ž augm. i pej. od mačka. Vuk. Rj. (320)
omaciti, -omaci svrš. doneti na svet, okotiti mače (mačiće). ~ se
1. a. dobiti mačiće, okotiti se (o mački). ‒ [Pričala je] da će se mačka cica skoro omaciti. Maks. b. doći na svet, okotiti se (o mačetu). Vuk. Rj. (320)
2.1.2. Rečnik srpskoga jezika
mac 1. (i mac, mac, ili sl., obično ponovljeno) uzvik kojim se doziva (ili, retko, tera) mačka. (672)
maca ž 1. dem. i hip. od mačka. • doći će ~ na vratanca biće prilike da se uzvrati na isti način, istom merom (kaže se kad ko odbije nečiju molbu, ne ispuni nečiju želju i sl.). pojela ~ kaže se kad se konstatuje da nečega nema, a mislilo se, očekivalo da toga ima. (672)
macan m. 1. hip. od mačak. 2. žarg. Zgodan, privlačan muškarac; up. Mačka (3). (672)
macin, -a, -o 1. koji pripada maci, koji se odnosi na macu. (672)
maciti, maci(m) nesvr. donositi na svet, kotiti (mačiće). 
~ se donositi na svet mačiće, kotiti se (o mački). (672)
macica i macica ž. dem. od maca. (672)
mačak, -čka m (mn. mačkovi (mačci)) 1. zool. mužjak mačke, mačor; fig. lukav, prepreden čovek, prepredenjak: stari ~. • vezati mačku za (na, o) rep odbaciti kao besmisleno, apsurdno, izlišno ili bezvredno. Izvući mačku rep, povući mačka za rep loše se provesti, loše proći. mnogo je mačku goveđa glava previše je to za njega. obilaziti kao ~ oko vrele (vruće) kaše. (673)
mače, -eta s (supl. mn. mačići m; zb. im. mačad ž) 1. mladunče mačke. 2. fig. reč odmila, obično za dete ili drugu voljenu mlađu osobu. • nema ni kučeta ni mačeta nema nigde nikoga svoga, nema ko da se brine i stara o njemu, sam je. (673)
mačence -eta s (mn. Ø) dem. i hip. od mače. (673)
mačetina ž augm. i pej. od mačka. (673)
mačji (mačiji) -a, -o 1. koji se odnosi na mačku, mačke (koji pripada pački, mačkama, koji je kao kod mačke, svojstven mačkama i sl.) (673)
mačka ž (dat. mački; gen. mn. mačaka) 1. zool. a. domaća životinja (sa većim brojem vrsta), sisar Felis domestica iz por. Felidae. ‒ Prešla mu mačka put (zadesiće ga neka nesreća). b. u mn.: porodica zveri Felidae, u koje spadaju domaća i divlja mačka, lav, leopard, ris, tigar i dr. (u jd.: zver iz te porodice). 2. fig. žarg. zgodna, privlačna ženska osoba. […] • vući se kao prebijena ~ kretati se sporo i teško, s mukom, jedva se kretati. igre mačke i miša igra, poigravanje, borba i sl. nekoga ko je u velikoj prednosti, nadmoći, nekoga ko je mnogo superiorniji, jači, spretniji i sl. s nekim ko je inferioran, slab, podređen, nemoćan. […] (673) mačkar m prezr. 1. onaj koji drži, gaji mačke, ljubitelj mačaka. (673) mačkast, -a, -o a. koji je kao kod mačke: mačkaste oči. b. koji je kao mačka vitak, umiljat, zgodan i sl. (obično o devojkama). (673)
mačkasto pril. kao mačka (gipko, okretno, lukavo, prepredeno i sl.) (673)
mačketina ž pej. (augm.) od mačka. (673)
mačkica ž 1. dem. i hip. od mačka. 2. razg. naziv odmila za dragu žensku osobu (obično devojčicu). (673)
mačor, -ora m (ponekad s hip. nijansom) mužjak mačke, mačak. (673)
mačorski, -a, -o koji se odnosi na mačore: ~ vilica, dva mačorska oka. (673)
mačorski pril. na mačorski način, poput mačora, kao kod mačora i sl.: ~ žuto oko. (673)
mačurina ž pej. (i augm.) od mačka. (673)
2.2. Lekseme zabeležene u rečnicima žargona
2.2.1. Petrit Imami, Beogradski frajerski rečnik
maca (hipok.) privlačna devojka /izv. od mačka/ što je maca! = što je lepa devojka! žešća maca = (iron.) temperamentna ženska devojka. (170)
macan ( hipok.) 1. privlačan muškarac; 2. autoritet /izv. od mačak/;
macani se odmah lepe za… = muškarce naročito uzbuđuju … (170)
macana (hipok.) privlačna devojka /izv. od macan/. (170)
mačak 1. muževan muškarac; 2. vrlo snalažljiv muškarac; 3. prepreden
muškarac; 4. privlačan muškarac (za homoseksualca). (170)
mače odmila za devojku. (170)
mačka 1. devojka; 2. kasa, sef; dobra mačka! = zgodna devojka! što je
mačka! = što je zgodna devojka! jure ga mačke = jure ga devojke; da mi crkne mačka! (iron.) = časna mi reč! (170)
mačkar obijač kasa. (170)
mačketina vrlo lepa devojka. (170)
mačormuški polni organ; zaigrao mi je mačor! = nadražio mi se penis! uvaliti mačora = obljubiti; okinuti (ili zviznuti, nalupati)
mačora = obljubiti. (170)
mačos devojka /izv. od mačka/. (170)
2.2.2. Dragoslav Andrić, Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza
maca – devojka (104)
mačak – ženskasti lepotan (104)
mače – devojka (104)
mačka – devojka; ženska (op.); laka devojka odn. žena; kasa (š.); ne videti ni belu mačku – biti potpuno pijan odn. potpuno ošamućen (nar., op.); da mi crkne mačka! – časna reč! (om.) (104)
mačkar – obijač kasa (š.) (104)
mačor – mladić, momak, kicoš (op.); muški polni organ (š., om.) (104)
mačos – devojka (om.) (104)
2.2.3. Jordana Marković, Tatijana Trajković, Rečnik žargonizama južne pruge
maca ž. ženski polni organ – Pazi, vidi ti se maca. – Ne nosi gaće, vidi joj se maca ispod haljine. (104)
macan m. 1. momak – Opet se dopisuje sa onim macanom. 2. zgodan momak – Opasnog macana sam upoznala. (104)
macka se 3jd. ulepšava se, doeruje se – Ajde, be, kvo se tolko mackaš, če se zabavimo. (104)
mače s. lepa osoba – U kakvo mače! (105)
mačka ž. devojka, lepa devojka – Vidi mačku! – Ona mačka tamo ti je glavna, za njom jure svi. – Jao, tebra, kakvu sam mačku video sinoć u klubu. (105)
mačkica ž. 1. lepa devojka – Ona je mačkica. 2. ženski polni organ – Povuci malo suknju, vidi ti se mačkica. (105)
mačor m. privlačan muškarac – Andrija je pravi mačor. (105)
2.2.4. Boris Hlebec, Englesko-srpski, srpsko-engleski rečnik slenga
maca1tabby; pussy (lepa devojka) 2 pussy (ženski polni organ)
macan 1 hunk (lepotan) 2 jimmy dog (polni ud)
macanatabby (lepa devojka)
mačak 1 wolf; beefcake (muževan muškarac) 2 crackerjack (vrlo sposoban muškarac) 3 lavender cowboy (zgodan homoseksualac)
mačka 1 box; keister; pete; pete-box (kasa) 2 te catʼs meow; the catʼs wiskers; the catʼs SAD (veoma dobro) 3 dobra mačka sex kitten (seksepilna devojka)
mačkarpete-man (obijač kasa)
mačor 1 cracker; heart-throb (zgodan mlađi muškarac)2 weasel; dog SAD (polni ud); zviznuti/nalupati/okinuti/uvaliti nekoj mačora exercise the ferret; grease the weasel SAD (obljubiti)
mačorčina smasher; hunk (zgodan mlađi muškarac)
mačos tabby; chapessbrit. (devojka)
Bojana M. VELjOVIĆ1
Katedra za srpski jezik
Filološko-umetnički fakultet
Univerzitet u Kragujevcu
Tamara N. LUTOVAC KAZNOVAC
Katedra za srpski jezik
Filološko-umetnički fakultet
Univerzitet u Kragujevcu
3 Značajne karakteristike žargonske leksike jesu i te da ona ponekad u određenoj meri „ušetava” ili se čak trajno „useljava” i u druge jezičke slojeve, a u najvećoj meri se to odnosi na tzv. razgovorni jezik (Miloradović 2012: 23).
4 Kako navodi S. Miloradović, „(…) često se može pročitati da lekseme koje pripadaju slengu bivaju u sadejstvu ne samo sa rečima književnog jezika nego i sa profesionalizmima, dijalektizmima i slično, te tako jedna ista reč može pripadati različitim grupama kada smo suočeni sa izuzetno aktivnim procesom pozajmljivanja u okviru socijalnih dijalekata. Svakako, razlog za ovo je intenzivna komunikacija koja u moderno doba doprinosi ʼšetanjuʼ žargonske leksike iz jednog podsistema u drugi, kao i njenom ʼutapanjuʼ u tzv. opšti žargonski fond” (Miloradović 2012: 49).
5 Iako, prema mišljenju E. Feketa, žargonska leksika odstupa od standardnojezičke norme ne mogu joj se poreći „i vrednosti koje nezaobilazno dotiču savremenu modernu komunikaciju s težnjom da sve ono što se danas smatra nestandardnim, vremenom postaje (sve više) standardno kao materijal regularne jezičke komunikacije” (Fekete 2008: 630).
6 U radu će se uz lekseme i pri upućivanju na rečnike navoditi odgovarajuća skraćenica i broj strane.
7 I. Klajn napominje da je sufiks -ov/-ev prisvojni sufiks analogan sufiksu -in. Javlja se kod imenice m. r. (sem onih sa završetkom na kratko -a), kao i kod imenica s. r. (up. Klajn 2003: 295).
8 O metaforizaciji kao postupku obrazovanja žargonskih lekema korišćenih u književnoumetničkom registru v. Tanasković 2016: 447–462.
9 Ovde se ono navodi kao prva semantička realizacija.
10 O ovome se detaljnije može pročitati u: Miloradović 2012: 49; Tanasković 2016: 452.
Rečnici
BFR – Petrit Imami, Beogradski frajerski rečnik, Beograd: NNK International, 2003.
DRSŽ – Dragoslav Andrić, Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1976.
RŽJP – Jordana Marković, Tatjana Trajković, Rečnik žargonizama južne pruge, Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 2018.
RS – Boris Hlebec, Englesko-srpski, srpsko-engleski rečnik slenga. Drugo, dopunjeno izdanje, Beograd: Beogradska knjiga, 2006.
RSJ ‒ Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska: Novi Sad, 2011.
RMS ‒ Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika (drugo fototipsko izdanje), knjiga treća, Matica srpska ‒ Matica hrvatska, Novi Sad ‒ Zagreb, 1969.
Vukajlija ‒ https://vukajlija.com/. Pristupljeno: 27. 10. 2020.
Literatura
Bugarski 2006: Ranko Bugarski, Žargon. Lingvistička studija. Drugo, prerađeno i prošireno izdanje, Beograd: Biblioteka HH vek, 2006.
Ivić i dr. 1991: Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan, Branislav Brborić, Jezički priručnik, Beograd: Radio-televizija Beograd.
Kašić 1987: Jovan Kašić, Produktivna morfološka sredstva u žargonu, u: Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 16/1, Beograd, 71–74.
Klajn 1996: Ivan Klajn, Sleng, u: Srpski jezik na kraju veka, Beograd: Institut za srpski jezik Sanu; Službeni glasnik, 1996.
Klajn 2002: Ivan Klajn, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, knj. 1. Beograd.
Klajn 2003: Ivan Klajn, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, knj. 2. Beograd.
Kosanović 2008: Marija-Magdalena Kosanović, Lingvokulturološki pogled na slovenske žargone, u: Slavistika XII, Beograd, 2008, 229–234.
Miloradović 2012: Sofija Miloradović, Muzički žargon mladih i Molodežnый muzыkalьnый sleng. Komparativni pogled, Beograd: Akademska knjiga, 2012.
Simeon 1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Zagreb: Matica hrvatska.
Tanasković 2016: Tanja Tanasković, Žargon u Beleškama jedne Ane Mome Kapora, u: Nauka i evrointegracije: zbornik radova sa naučnog skupa (Pale, 22–24. maj 2015), Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet, 447–462.
Fekete 2008: Egon Fekete, Supstandard u standardu, u: Zbornik Instituta za srpski jezik SANU I (posvećeno dr Dragu Ćupiću povodom 75-godišnjice života), Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 629‒636.
Rezime
Na osnovu provedene analize da se zaključiti da je leksema mačka produktivna kako sa tvorbenog tako i sa semantičkog aspekta. U opštedeskriptivnom Rečniku savremenog srpskohrvatskog književnog jezika za leksemu mačka zabeleženo je 27 tvorenica, kao i jedna prefiksalna tvorenica, dok je u standardnodeskriptivnom Rečniku srpskoga jezika zabeleženo ukupno 19 tvorenica. Najproduktivniji način obrazovanja žargonskih leksema okupljenih oko lekseme mačka jeste, potpuno očekivano, metaforizacija. U rečnicima žargona najviše potvrđenih semema metaforički izvedenih sadrže arhisemu ʼdevojkaʼ, odnoseći se prevashodno na spoljašnji izgled: ʼzgodna devojkaʼ (BFR 170); ʼ devojka; ženska (op.)ʼ (DRSŽ 104); ʼ devojka, lepa devojkaʼ (RŽJP 105); ʼ seksepilna devojkaʼ (RS 204). Hipokoristik maca se u rečnicima vezuje za arhisemu ʼdevojkaʼ, sa sememama: ʼprivlačna devojka /izv. od mačka/ʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104); ʼtabby; pussy (lepa devojka)ʼ (RS 204), dok se hipokoristik mače vezuje za arhisemu ʼdevojkaʼ : ʼodmila za devojkuʼ (BFR 170); ʼdevojkaʼ (DRSŽ 104), a u RŽJP 105 beleži se sa sememom ʼlepa osobaʼ. Kao nazivi za žensku osobu određenih psihofizičkih svojstava zabeležen leksema macana: ʼprivlačna devojka /izv. od macan/ʼ (BFR 170); ʼtabby (lepa devojka)ʼ (RS 204), dok je augmentativni oblik mačketina sa značenjem ʼvrlo lepa devojkaʼ zabeležen je samo u BFR 170. Izdvojeni žargonizmi dosta često se upotrebljavaju u kolokvijalnom izražavanju, pri čemu se ne osećaju kao posebno ekspresivne jedinice, a takođe ni kao „nove” ili „sveže” reči, što je jedna od osnovnih osobina žargonizama.
