Pitanje šta čini dobru terapiju nije samo stručno, već i duboko životno pitanje. Nakon što pronađete terapeuta koji vam odgovara, postavlja se pitanje kako znati da li dobijate kvalitetnu terapiju. Najjednostavniji način da se to proceni jeste kroz osnovne principe promene koji su zajednički svim glavnim oblicima terapije.
Pre svega, delotvorna terapija počiva na veri – i vašoj i terapeutovoj – da će pomoći. Istraživanja iznova potvrđuju da je verovanje u uspeh tretmana jedan od ključnih elemenata uspeha. Ovo je najočiglednije u medicini, gde placebo efekat pokazuje koliko su moćne naše misli i očekivanja. Poverenje se gradi kroz rad s terapeutom koji uliva nadu i daje realističan osećaj da vam može pomoći jer je pomogao drugima u sličnoj situaciji.
O značaju ranjivosti i bola u terapiji
Važno je razumeti razliku između dobre i izvrsne terapije. Dobra terapija prija – terapeut stvara bezbedan prostor gde se osećate viđenim i shvaćenim, usklađuje se s vašim unutrašnjim svetom i nudi praktične predloge za poboljšanje života. Mnogima je to dovoljno.
Međutim, izvrsna terapija ne prija uvek. Ona često iznosi na površinu dublje bolove – one koji leže na dnu srca i prelivaju se u sve oblasti života. Izvrsni terapeuti će vas nežno voditi kroz emotivne rane i povrede, slično kao što dobar maser pritiska bolna mesta i radi na napetosti duboko u telu. Ukratko, razlika između dobre i izvrsne terapije je u tome da li se bol obrađuje ili ne.
Ljudsko telo i um su programirani da traže udobnost i izbegavaju nelagodu. Međutim, neproživljeni bolovi se javljaju na nekontrolisane načine – neprocesuirana tuga zbog smrti roditelja može izazvati paniku i bežanje u alkohol kad god vas nešto podseti na sopstvenu smrtnost. Intenzivan stres na poslu može biti posledica toga što vam roditelji nikad nisu pokazivali ljubav van vaših postignuća, pa vas strah od neuspeha tera da se gurate preko svojih granica.
Socioekonomski kontekst i dostupnost terapije
Važno je razumeti i socioekonomski kontekst terapije. Pristup kvalitetnoj psihološkoj pomoći često je teži upravo onima kojima je najpotrebnija – ljudima koji žive u siromaštvu ili teškim materijalnim okolnostima. Kao što vidimo u zdravstvu generalno, i u psihoterapiji postoji “inverzni zakon nege” – oni kojima je pomoć najpotrebnija najteže do nje dolaze.
Siromaštvo stvara praktične prepreke u traženju pomoći – od troškova prevoza do čekanja na telefonu za zakazivanje, od pristupa internetu do stigme koja često prati materijalne teškoće. Tu je i nepoverenje prema institucijama koje se često javlja kod ljudi koji generacijama žive u siromaštvu. Oni često ne očekuju da će im javne službe biti od pomoći.
Stoga dobar terapeut mora biti svestan ovih društvenih okolnosti i prilagoditi svoj pristup. To znači ne samo razumevanje unutrašnjih procesa klijenta, već i spoljašnjih prepreka s kojima se suočava. Terapeut treba da bude spreman da prilagodi svoje metode, termine, pa čak i način komunikacije kako bi terapija bila dostupnija onima kojima je najpotrebnija.
Zaključak
Suština je u tome da terapija predstavlja priliku da stvari radimo drugačije. Bolja svest o tome kako razmišljate i delujete je prvi korak, ali nije dovoljna. Vremenom, to znači i drugačije postupanje. To može biti javljanje za reč na poslu ili pozivanje nekoga na kafu. U svakom slučaju, radi se o svesnom izboru da se ponašate drugačije, u nadi za boljim ishodom.
Dobra terapija obezbeđuje da se te promene dešavaju brzinom i intenzitetom koji možete podneti. Kao dobar program vežbanja, terapija treba da bude izazovna ali ne i preplavljujuća. Rad s dobrim terapeutom je poput rada s ličnim trenerom – procenjuju šta možete i neće predložiti više nego što misle da možete podneti.
Na kraju, delotvornost terapije u velikoj meri zavisi od truda koji ulažete. Različiti terapeuti postižu različite rezultate – neki su bolji od drugih, a najgori mogu učiniti i da se osećate gore. Ovo nema veze s godinama, iskustvom ili obukom, već s njihovim međuljudskim kvalitetima.
Jedini način da zaista procenite da li vam terapeut odgovara jeste da odete na prvu sesiju. Da li ste se osećali shvaćenim i prihvaćenim? Da li vam je delovao iskreno? Da li ste počeli da gradite odnos? Ako postoje crvene zastavice, nemojte se plašiti da krenete dalje. Cilj nije naći savršenog terapeuta, već nekoga ko vam može pomoći da napravite promene koje vode poboljšanju.
Dragan Radovančević, psiholog
