Istorija filma
Petar Jončić: Nadrealistički rituali Maje Deren
Treći program Radio Beograda
U dve emisije ISTORIJA FILMA emitovan je tekst Petra Jončića Nadrealistički rituali Maje Deren.
Avangardna filmska autorka i teoretičarka filma Maja Daren prilično je enigmatična pojava o kojoj se čak i u filmskim enciklopedijama piše znatno manje nego što zaslužuje. Prema rečima Petra Jončića, razloge ponajpre treba tražiti u činjenici da ni do danas niko nije uspeo precizno da utvrdi pravu prirodu njenih kratkih filmova, kao i u tome što je Maja Deren bila daleko bliskija sa umetnicima i koreografima nego sa filmskim autorima – drugovala je sa Marselom Dišanom, Džonom Kejdžom, Tei Itom, bila je u braku sa Aleksanderom Hamidom, a radila je i kao asistentkinja koreografije Ketrin Danam. Takođe, okušala se u mnogim oblastima stavaralaštva: bila je igračica, trockista, pisala je poeziju, bavila se fotografijom, ali je ipak najuspešnija bila kao filmski autor i teortičar filma.
Maja Deren je ostavila četiri važne studije filma, poput Anagram ideja o umetnosti, formi i filmu (objavljena 1946), Film kao umetnička forma (1946), Kreativna montaža (1947) i Film – kreativno korišćenje stvarnosti (1960). Među dvanaest kratkih filmova koje je snimila, posebno se ističu Popodnevne mreže (1943), Veštičja kolevka (1943), Na kopnu (1944), Studija koreografije za kameru (1945), Privatni život mačke (1947), Meditacije o nasilju (1948), Meduza (1949) i
Božanstveni konjanici: živi bogovi Haitija (sniman od 1947. do 1951. godine). Umrla je veoma rano, u 44. godini, a među rediteljima koji su se javno pozivali na njene ideje, izdvajaju se Ingmar Bergman u filmu Divlje jagode (1957), Roman Polanski u ostvarenjima Odvratnost (1965), Rozmarina beba (1968) i Stanar (1976), Andrej Tarkovski u filmu Ogledalo (1957), Dejvid Kronenberg u Spajderu (2002) i mnogi drugi.
Urednica: Tanja Mijović
