Piše: Vladimir Pištalo
Najveći krokodil
Nema društva na svetu koje se kao Odisej vezalo, zapušilo uši i odolelo pesmi sirena. Nema takvog koje je odolelo zovu modernizacije.
Taj put nije prešao samo srpski narod, već svaki narod na planeti.
Novine Serbske još od prvog broja, koji je objavljen 1834. godine u Kragujevcu, objavljivale su kneževe ukaze i naimenovanja ali i reklamne oglase. Mi se možemo samo pitati šta li je reklamirao Magazin za Hudožestvo, knjižestvo i modu iz 1838? Dočim znamo da se uVidov danu 1863. obznanjivala velika rasprodaja gospodskih haljina u Beogradu a nešto kasnije se pojavila slika najvećeg krokodila u Evropi, 12 stopa dugačkog i 100 godina starog koji je kao od šale mogao progutati čoveka.
Još uvek se pitamo kako smo dospeli ovde?
Zatamnjenje.
Pravi svet
Odtamnjenje.
Od Sokrata do osamnaestog veka, svet se kretao po jednim pravilima. Ljudi su deljali kolac ko što im i otac i prostirali se prema guberu. Pravi život je čekao u svetu izvan Platonove pećine i iza nebeskih sfera. U tom pravom a naknadnom svetu – verovalo se – ispraviće se sva zla i doći će nagrada za uvređene.
Od doba takozvane aksialne transformacije svet je krenuo po drugim pravilima.
Građani su zašuštali novinama i viknuli:
– Nećemo staro već: Novo! Novo! Novo!
Gutači novine su bili kao gutači vatre.
Osamnaesti vek je doneo krivicu zbog ropstva, ideju planskog poboljšanja društva i jednakosti među ljudima. Prosvetiteljstvo nije obećavalo beskraj! Ali je nagovestilo delegalizaciju mučenja i reformu zatvora. Fokus se promenio i usmerio se na sada i ovde. Došla je ideja najvećeg dobra za najveći broj ljudi. Došla je enciklopedija. Popisivalo se stanovništvo. Brojevi su se stavljali na ulice. Žigosala su se goveda. Štambilji su se stavljali na dokumenta.
Vidljivi svet je postao pravi svet.
Trebalo ga je reklamirati.
nastaviće se
