Jasan Pogled
Uvod Antologija Pesme starog Japana (1928), koju je sastavio Miloš Cr njanski, predstavlja jedinstveno delo. U njemu se hronološki prati razvoj japanske poezije od drevne do premoderne književnosti. Obuhvata pesme iz tri najvažnije zbirke pesama u japanskoj klasičnoj književnosti: Manʼjošu (8. vek), Kokinšu (10. vek) i Šinkokinšu (13. vek), uz […]
Noć crta siluetu žene,i shvata crnu boju njene iluzije. Dan njen oblik izjednači sa oblikom Afrike. Njene oči vidi čitavjedan kontinent naše sete. Noć spusti njene iluzijeu svoje boje. Po crnom kontinentu njene lepote,šetaju deca njenih jutara. Lavovi njenih želja rastrgnušeantilope nejasnosti njene sudbine. Sanda Ristić-Stojanović SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ BIOGRAFIJA […]
Bertrand se rodio u zemlji koja se zvala Lantanija i koja je imala prelepu zastavu: ili se bar takva činila Bertrandu, svim njegovim prijateljima, školskim drugovima i najvećem broju njegovih zemljaka. Bila je drugačija od svih ostalih: na pozadini žarko ljubičaste boje isticao se narandžasti krug, a u ovome vulkan, […]
Osim kada bih bio siguran da će mi pomoći neko, koga na ulici upitam kojim pravcem doći ću tamo gde sam namerio – ali iz iskustva znam da sam toliko puta bio upućen krivo, ili iz neznanja, ili iz otvorene zlobe, što se katkad očituje na licu onoga – pa […]
La notte, igrani, drama, Italija, Francuska, 1961 REŽIJA: Michelangelo Antonioni ULOGE: Marcello Mastroianni (Giovanni Pontano), Jeanne Moreau (Lidia), Monica Vitti (Valentina Gherardini), Bernhard Wicki (Tommaso Garani), Rosy Mazzacurati (Rosy) SCENARIJ: Michelangelo Antonioni, Tonino Guerra, Ennio Flaiano FOTOGRAFIJA: Gianni Di Venanzo GLAZBA: Giorgio Gaslini MONTAŽA: Eraldo Da Roma SADRŽAJ: Ugledni književnik Giovanni […]
Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea / Moris Žoli ; preveo s francuskog Frano Cetinić Dva protagonista ovih Dijaloga– Makijaveli i Monteskje – dva velika predstavnika suprotstavljenih političkih pogleda – despotizma i liberalizma – razmatraju praktične implikacije primene svoga znanja u modernoj epohi. Moris Žoli ili žrtva apokrifnog Evanđelja […]
Lekarstvo je središnji motiv Kafkine, 1920. godine objavljene, priče Seoski lekar. U naslovu priče (Ein Landarzt), koji je ugrađen u naziv zbirke Kafkinih proznih tekstova (Seoski lekar. Male priče),1 upotrebljen je neodređeni član (ein) uz imeničku složenicu Landarzt, čime se sugeriše izvesna paradigmatska tipičnost protagonistinog i ujedno pripovedačevog poziva. Naslovna […]
“Pekićev roman o Londonu” – razgovor vodila V. Kesić, “Start”, Zagreb, 2. juni 1984. V. Kesić: Kad se činilo da je “vrijeme nesporazuma” prošlo – preselili ste se u London. Supruga Ljiljana, arhitekta, dobila je posao u jednoj londonskoj općini. Naravno da je takav “pomak u prostoru” izazvao mnoge znatiželje […]
Onc ne furent a tous toutes graces donnees1. Stoga i vidimo da u daru govorenja jedni imaju lakoću i hitrinu, ono što se kaže, leži im brzi tuk na utuk i u svakoj su zgodi spremni na odgovor, dok su drugi sporiji i govore samo ono što su temeljito smislili […]
Uvodna studija Nije neophodno zgrebati s Tibeta naslage budizma; taj sloj se kao prah lako oduva i onda se čovek nađe oči u oči s onim što je Tibet oduvek bio, čak i pre budizma, hiljadama godina. Bon je zapravo praksa i to podroban, precizan, sistematski ritualni dodir između čoveka […]