7
Moje ime, dakle, znate, gospodo — kakav nadimak da vam dam? — Arhiludaci,” što drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ali kako mnogima među vama nije poznato kakva sam ja roda, pokušaću da vam to ispričam s milostivom pomoću muza. Moj otac nije bilo ni Haos, ni Saturn, ni Japet, ni bilo koji od onih otrcanih i prašnjavih bogova, već Pluton, jedan jedini otac bogova i ljudi, iako se tome protive Hesiod i Homer, pa čak i Jupiter. Na njegov jedini pokret se, danas kao i nekada, okreće gore i dole sve sveto i nesveto: ratovi, mir, kraljevstva, sabori, sudovi, javne sednice, venčanja, ugovori, savezi, zakoni, umetnosti, šale, zbilje — oh, već mi ponestade daha! — ukratko, po njegovoj se volji obavljaju svi javni i privatni poslovi ljudi. Bez njegove pomoći sva ona sitna pesnička božanstva, usuđujem se da kažem još više, čak ni oni odabrani bogovi, ili uopšte ne bi postojali, ili bi prosto, tavorili “od domaće hrane”. Na koga se Pluton rasrdi, tome ne može dovoljno pomoći ni Palada, i, obratno, kome je naklonjen, taj može i samom Jupiteru Najvišem, uprkos njegovim strelama, da namakne zamku.
Ponosim se što potičem od takva oca. On me nije izvukao iz svoga mozga kao Jupiter svoju namrgođenu i strašnu Paladu; mene je rodila Neota, najlepša i najvedrija od svih nimfa. Ja nisam plod dosadne bračne dužnosti, niti sam zakonito dete kao bangavi kovač, nego su se moji roditelji spojili, što je kudikamo slađe, “u nežnosti i ljubavi” , kao što veli naš Homer. Moj otac, da ne biste bili u zabludi, nije onaj Aristofanov Pluton, već pognut pod teretom godina, već slep: o, onda je bio još u naponu snage, pun mladićkoga
žara, i ne samo žara već i mnogo više nektara koga se tada slučajno beše natreskao na jednoj gozbi bogova u izobilju i preko guše!
8
E, ako me uspitate najzad nešto o rodnom kraju, jer se i dan danas smatra da je za odlično poreklo osobito važno u kome je mestu odjeknula prva dreka — nisam rođena ni na lutajućem Delu, ni
na valovitom Okeanu, ni u zasvođenim pećinama; moja domovina su ona Srećna ostrva na kojima uspeva sve bez oranja i sejanja. Tamo se ne zna za rad, starost i bolest; tamo ne raste na njivama asfodel, slez,
lan, vučji bob ili pasulj, niti kakve druge trice te vrste; na sve strane ti mame oči i nozdrve mole, panaceje, nepente, majoran, ambrozija,lotos, ruža, ljubičica, zumbul — ukratko, pravi Adonisov vrt. zasvođenim pećinama Rođena u takvom raju, nisam započela život plačem, već sam se, naprotiv, vragolasto nasmešila
majci. Ja ništa ne zavidim moćnom Kronionu što mu je koza bila dojilja, jer su mene na svojim prsima othranile dve vrlo prijatne nimfe: Meta, kći Bahova, i Apedija, kći Panova. I njih vidite ovde u grupi mojih pratilaca i sluškinja. Ako želite da saznate pojedinačno njihova imena, čućete ih od mene, ali ipak ne drukčije nego na grčkom jeziku.
9
Ova ovde što tako ponosno uzdiže obrve zove se φιλβυτία (Samoljubivost); ovoj što kao da se smeje očima i pljeska rukama ime je κολακία (Laska); ova što napola spava zove se λήνη (Zaboravnost); ona tamo što se oslanja na oba lakta prekrštenih ruku zove se μισοπονία (Lenjost); ova s vencem ruža na glavi i zavijena u mirisni oblak je ηδονή (Naslada); ona tamo s neodređenim i izgubljenim pogledom zove se άνοια (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debeljuškasta, s glatkom kožom naziva se τρυφή (Razuzdanost). Među devojkama vidite i dva muška božanstva od kojih se jedno zove κώμος (Gozba) a drugo νήγρετοζ ύπνος (Tvrdi san). Pomoću ovih vernih slugu podvrgavam pod svoju vlast ceo svet i vladam i nad vladarima.
Erazmo Roterdamski
