Iz puritanske Amerike je pobegao u liberalnu Francusku da bi mogao da piše slobodno, baš onako kako je vodio ljubav. Džordž Orvel je za njega rekao da je najmaštovitiji pisac generacije “Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije, ostalih osam su nebitni”, misao je Henrija Valentajna Milera (1891-1980), američkog pisca čiji su romani smatrani vrhuncem razvrata i bluda, rušili društvene tabue i zgražavali puritansku Ameriku.
Jedini je pisac o čijem je delu 1964. sudio američki Vrhovni sud presudivši da je roman “Rakova obratnica” umetničko delo, a ne pornografija. Milerov erotski roman je u liberalnoj i slobodoumnoj Francuskoj, u čijoj je prestonici proveo deo života, štampan još 1934. godine, ali je u piščevoj domovini objavljeno tek 1961. izazvavši polemike o umetničkoj vrednosti.
Skoro tri decenije jeretičkim su smatrani i naslovi “Crno proleće” (1936) i “Jarčeva obratnica” (1936).
Beg iz Amerike u francusku slobodu
Milerov literarni proboj na svetskoj književnoj sceni počinje tridesetih godina prošlog veka, kada je posle svaštarenja u rodnom Bruklinu kao taksista, poštar, bibliotekar, preselio u Pariz. U “umetničkoj meki” Miler se zaposlio kao lektor u pariskom izdanju lista “The Chicago Tribune” zahvaljujući prijatelju Alfredu Perlesu, koji mu daje priliku da pod njegovim imenom objavi nekoliko članaka.
U zemlji čiji moralni kodeksi nisu bili rigorozni kao u puritanskoj Americi, Miler je okusio čari boemskog života, a svoju nezasitost u seksu zadovoljavao je, ne samo sa dugogodišnjom partnerkom i erotskom spisateljicom, Anais Nin, već i sa svakom zgodnom Parižankom koja bi prošla Monparnasom, ne sluteći da će postati plen jednog od najvećih zavodnika među piscima.
Kada su ga pitali zašto piše samo o seksu, Miler je priznao da mu je teško da nađe odgovor:
–Mislim da sam pisao toliko mnogo o onome što su moji neprijateljski raspoloženi kritičari nazvali „budalaštinom”, to jest metafizičkom besmislicom, koliko i o seksu. Samo što su oni odabrali da obrate pažnju na seks. Ne bih mogao odgovoriti na to pitanje, jedino bih rekao da je seks igrao veliku ulogu u mom životu. Vodio sam raskošan seksualni život i ne vidim zašto bi se to izostavilo… – rekao je pisac 1961. U jednom intervjuu.
Proračunati skandal-majstor?
Miler je verovao da seks zaslužuje posebno mesto u literaturi, a to što je svoj buran seksualni život sa pet zvaničnih bračnih saputnica i nebrojeno usputnih partnerki pretočio u klasike erotske književnosti ne umanjuje njegovu vrednost kao pisca, smatra Sava Damjanov, književni kritičar i autor kontroverzne knjige “Porno-liturgija arhiepiskopa Save”.
– Zašto bi erotika kao tema bila “sramotna” u književnosti, a smrt, zlo u raznim oblicima ili ljudski poroci koje vekovima ismevaju komedije establišment doživljava kao nešto “normalno”? Ako bih hteo da budem bolno istinit, pre bih preporučio krhkim duhovima neki Milerov lascivan roman nego Kamijevog “Stranca” ili teatar apsurda. No, stari civilizacijski problem je to što se seks smatra neozbiljnom rabotom, za razliku od, recimo, politike, koja je nešto najpornografskije što je ljudska rasa stvorila. Miler je žrtva takve predrasude, da je pisao istorijske romane (na primer) ili neku kvazifilozofsku prozu, dobio bi Nobela poput mnogih anonimusa sa stogodišnjeg spiska ove nagrade!
Mirjana Mitrović
