Piše: Božo Koprivica
Hristo Stoičkov
1966, Bugarska
Klubovi: CSKA (Sofija), Barselona, Parma
Ljubu Đurkoviću
Komad Hrista Bojčeva Pukovnik ptica proglašen je za najbolju dramu na međunarodnom konkursu British Councila.Te 1977. u konkurenciji je bilo 400 dramskih tekstova. Prema londonskom Tajmsu žiri je odluku doneo jednoglasno. U Gardijanu je, međutim pisalo da je presudnu ulogu odigrao Harold Pinter, kome se komad Hrista Bojčeva veoma dopao. Pinter je sa oduševljenjem pričao o tom pukovniku ptici: Šest ludaka u jednom napuštenom manastiru, u azilu za duševno obolele, formira jedinicu, formira stroj, formira državu. Ta jedinica (te oružane snage) kojom komanduje pukovnik Fetisov pokušava da mimo zvaničnih institucija, postane član NATO saveza i Evropske unije. Konstantin Pavlov, u pesmi Kapričo za Goju kaže:
nema više onog starog užasa
zverski celovitog, zverski beskrajnog
užas je promenio svoju namenu
I zato važnost komada Pukovnik ptica nije u njegovoj istorijskoj dimenziji (slom socijalizma i vreme tranzicije) nego u dosledno izvedenom postupku u kome tragično postaje smešno, a smešno tragično.
Sve je to lepo, ali kakve veze ima Hristo Stoičkov sa Pukovnikom pticom?
Ima, ima veze. Na premijeri Pukovnika ptice u Barseloni (Nacionalni teatar Katalonije, 9. novembar 1990, ili 1991.), Pukovnika Fetisova odlično je (od)igrao Hristo Stoičkov: Stroj, gospodo, nije samo stroj vojnika, stroj je u nama. I kada se stroj u nama raspadne, čovek prestaje da bude čovek.
Stoičkov je izjavio, na koktelu posle premijere, da je prihvatio ovu ulogu zato što zna, zato što je znao da će posle Pukovnika ptice bugarska reprezentacija igrati u finalu Svetskog prvenstva, da će Barselona osvojiti Kup šampiona, a on dobiti Zlatnu loptu kao najbolji igrač Evrope.
Barselona je postala pobednik Kupa šampiona, Hristo Stoičkov je dobio Zlatnu loptu, Pukovnik ptica je za kratko vreme imao više od sto izvođenja u Barseloni, Bugarska nije igrala u finalu, nego u polufinalu, ali je Hristo Stoičkov bio najbolji strelac na Svetskom prvenstvu u Americi.
P.S.
Premijera komada Hanibal podzemni Hrista Bojčeva bila je u Kraljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju. Ljubo Đurković je od Kraljevskog pozorišta, zaista napravio kraljevsko pozorište. Taj komad režirao je Dino Mustafić. Igrali su odlično: Dragan Jovičić, Varja Đukić, Dušan Kovačević, Alban Ukaj i Gorana Marković. Muizka: Aleksandar Radunović-Popaj. Ta muzika je bila između Betovena i Toma Vejtsa. I, najbolji inspicijent u Crnoj Gori, đak iz Londona – Saša Pejović.
Prema pisanju Tajmsa Hristo Bojčev je bio na premijeri na Cetinju. I, prema pisanju Tajmsa, ja sam bio dramaturg ove predstave. Tog decembra 2005. nikako nisam mogao da budem na Cetinju. Bio sam gost brazilskog asa Tostatoa. On je očni lekar u gradu Porto Alegre, i uradio mi je laku operaciju na mrežnjači levog oka.
U Tajmsu je pisalo da je Hristo Stoičkov na premijeri Pukovnika ptice u Barseloni bio u loži (broj sedam, ili broj 11), bio u loži i na sceni kao pukovnik Fetisov.
Moguće je sve to, kaže mi moj drug Zoran Živković. To su, kaže, zakoni fantastike. I još kaže da će napisati priču o Hristu Stoičkovu.
P.S.
Hristo Stoičkov u pismu, koje sam dobio zahvaljujući Hristu Bojčevu, kaže da mu je deda govorio:
U ovom današnjem svetu, čak se i leptiri rastržu ne bi li preživeli.
