usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena
odgajani u mraku za mrak
rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama
punim bubašvaba i miševa
nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću
besmisleni ratovi
besmislene godine
besmislene ljubavi
i pitaju nas:
zašto pijete toliko?
eto, izgleda da su dani
stvoreni da
budu straćeni
godine i ljubav stvorene su da
budu straćene
ne možemo da plačemo,
i to pomaže smejanju –
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova.
ne tražite od nas da pevamo.
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.
sada ima više ubica nego ikad
I ja pišem pesme za njih.
Iz zbirke Burning in Water, Drowning in Flame
Prevod: Flavio Rigonat
