Okrenuta leđima devojčica juri ka izlazu koji vodi tamo preko, tamo gde je sve belo poput njene letnje haljinice. Ona zna da će morati da trči brzo, odlučno, i da nikad ne pogleda nazad. Devojčica se zove Puja. Ima 10 godina i rođena je u bordelu u Kalkuti.
Seriju fotografija o životu u indijskom bordelu snimila su deca uzrasta između 10 i 14 godina. Deca rođena u bordelu kroz realizaciju projekta Zane Briski osetila su moć kreativnog izražavanja kroz umetnost fotografije. Klinci koju upoznajemo u filmu “Rođeni u bodrelu”, svakodnevno dele prostor sa prostitutkama i njihovim često alkoholisanim mušterijama. Oni su rođeni u okolnostima u kojima surovost situacije nikada nije bila skrivana niti ublažena. Vrlo svesno devojčice iz bordela govore o sopstvenoj sudbini budućih seksualnih radnica.
Zana Briski je dokumentarni fotograf poreklom iz Amerike. Više godina svog profsionalnog rada posvetila je vizuelnom prikazivanju i proučavanju indijskog društva. “Deca sa kamerama” spada u njen humanitarni projekat, iako njegova primarna ideja nije bila da se pretvori u misiju spasavanja dece iz indijskog bordela. Briski je u Kalukutu (City of Joy) otišla sa namerom da dokumentuje život prostitutki. Međutim, prvo što je primetila po ulasku u zonu bordela bila su deca, svuda naokolo deca, zvuk njihovih nanulica, smeh, šuškanje… Briski im je ponudila radionice dokumentarne fotografije sa ciljem da fotografiju iskoristi kao instrument i put do upoznavanja života u bordelu kroz dečije oči. Vremenom je shvatila da su ova mala stvorenja, tada okupirana umetnošću fotografije, zapravo najstigmatizovaniji društveni sloj u bordelu. Svako dete koje vidimo na filmu, i stotine onih koje nismo videli, jesu potencijalni seksualni radnici. Najugroženije su devojčice kojima je prostitucija neizbežan životni put. One će postati prostitutke poput svojih majki, sestara, drugarica, ili će biti prodane nekom ko će odlučiti o sudbini njihovih tela, jer više od toga nikada ne mogu biti. Telo. Oznaka srama. Telo. Mapa ispisana putevima tlačenja. Telo. Gorčina postojanja.
Nizom kampanja Briski je u Americi prikupljala novac od prodaje najboljih fotografija koje su deca napravila. Skupljeni novac bio je uplaćen za njihovo dalje školovanje, koje je trebalo da ih spasi od svakodnevnih teških poslova i fizičkog nasilja. Tokom snimanja dokumentarca, Briski je osnovala nevladinu organizaciju Deca sa kamerama (Kids With Cameras) koja se danas bavi dečijim pravima i humanitarnim radom prvenstveno koristeći fotografiju kao instrument borbe.
Briski u filmu izražava svoju strepnju zbog onoga što čini. Njena osnovna sumnja jeste da možda ne preduzima prave odluke, jer nije pedagog, psiholog, niti socijalni radnik, i sve što ima je njena humanost koja joj govori da treba i mora nešto da učini, a to što čini je najbolje što ume. Nakon objavljivanja dokumentarca 2004. godine, Briski je bila kritikovana od strane pojedinih nevladinih organizacija i pojedinaca iz Kalkute zbog stereotipnog predstavljanja Idijaca kao necivilizovanih nezapadnjaka kojima je potrebno prosvetljenje sa Zapada. Udruženje žena koje se bave problemom prostitucije u Kalkuti, osudilo je Briski zbog generalizacije slike majki koje ne brinu od deci i navodno im ne pružaju najbolje što mogu.
Neki od teoretičara ljudskih/dečijih prava ovaj problem pre povezuju sa siromaštvom, a ne sa ugrožavanjem prava na obrazovanje. Ekonomski problem u Indiji i društvena nejednakost posledica su šire političke i društveno-kulturne strukture. Zbog toga se i problem ljudskih prava mora uzeti kontekstualno uz angažovanje lokalnih aktera koji rade u smeru promena na bolje.
Ipak, zahvaljujući uverenosti u ispravnost svog činjenja, novcem sakupljenim održanim kampanjama u periodu od 2004. do 2010. godine, Zana je uspela da se izbori za izgradnju sigurne kuće “Hope House” za devojčice iz bordela u Kalkuti. Besplatna edukacija i život u sigurnoj kući obezbeđena je za 100 devojčica iz bordela. Više o kući “Hope House” pogledajte ovde.
Film Rodjeni u bordelu 2004. godine dobio je Oskara za najbolji dokumentarni film. Danas se često koristi kao deo redovnog kirikuluma na časovima humanističkih nauka koje se bave etikom i ljudskim pravima.
Venesa Mušović
