Piše: Božo Koprivica
Eduard Streljcov
(1937 – 1990), SSSR
Klub: Torpedo (Moskva)
Prvu utakmicu SSSR i Engleska odigrali su 18. maja 1958. u Moskvi. Te godine igrali su još dva puta, dva puta na Svetskom prvenstvu u Švedskoj. Na prvoj utakmici bilo je 2:2, na drugoj 1:0 za Sovjetski Savez. I četvrta utakmica 6. decembra 1967. u Londonu.
Decembar je moj mesec.
Na početku utakmice videlo se da u sovjetskom timu ima jedan igrač prema kome idu sve lopte. I da taj snažni plavi fudbaler igra sa toliko spokoja, sigurnosti i spontanosti. Odigravao je petom na deset, petnaest metara. Kakvi su to bili volšebni pasovi. Prvi put sam video jednog sovjetskog igrača da igra bez grča, bez discipline koja sputava. SSSR je te noći na Vembliju igrao sa uživanjem. Intonaciju takvoj igri davao je Eduard Streljcov, fudbaler koji je sedam godina bio u logoru u Sibiru. Engleska je bila aktuelni svetski prvak, Streljcov je te večeri na Vembliju nekoliko puta dobio veliki aplauz. Stadion je bio pun. Tu utakmicu gledao je i Miša Barašnjikov, tek sveži emigrant. Utakmica se završila rezultatom 2:2, oba gola za Sovjete dao je Igor Čislenko.
Takve utakmice volim. Nema straha da ćeš izgubiti. I neželiš samo da igraš, da odradiš posao, nego hoćeš da igraš dobro, da igraš lepo. Teren je bio vlažan, ali to nije smetalo. Prvi put sam igrao na Vembliju. Nisam igrao na boljem terenu. Da pozavidiš igračima Svetskog prvenstva kakvu su igru mogli pokazati na ovakvoj travi.
Kakva delikatnost Streljcova. Na koji način on saopštava da je njegova velika želja bila da igra na Svetskom prvenstvu. Sprečili su gad a igra na tri svetska orvenstva. Zna Streljcov da veliki igrači moraju igrati na velikim takmičenjima, i da se na tim takmičenjima dar najbolje pokazuje.
Prvu utakmicu za reprezentaciju Streljcov je odigrao protiv Švedske u Stokholmu. Bilo je to 26. juna 1955, SSSR je pobedio sa 6:0, a mladi Streljcov je postigao tri gola. Takav debi nije imao niko u ruskom, u sovjetskom fudbalu. Streljcov je bio član reprezentacije koja je u Melburnu 1956. osvojila zlatnu olimpijsku medalju. Bila je to generacija Ivanova, Simonijana, Iljina, Neta, a dolazili su Jašin, Voronjin, Meshi, Metreveli, Ponedeljnik…
Pred sam odlazak na Svetsko prvenstvo reprezentativci su imali dan-dva slobodno, i u jednoj dači u blizini Moskve bilo je veselo društvo. Na toj sedeljci bio je i Eduard Streljcov. On je u to vreme bio idol mladih u Moskvi. Bio je to ruski Džems Din, samo još više plav. Kćerka jednog visokog sovjetskog rukovodioca pokušavala je da bude što bliža sa Streljcovom, nije joj uspevalo. Ona se Streljcovu prosto nije dopadala, nervirala ga je. Posle te sedeljke, Streljcov je bio optužen za silovanje. Ta optužba je dobro došla zajedljivcima iz reprezentacije, a još više rukovodiocima klubova ruske policije, Dinamo, i ruske vojske, CSKA. Streljcov ni pod kakvom vrstom pritiska nije želeo da pređe ni u Dinamo ni u CSKA, ostao je u Torpedu. Kod istražnog sudije, Streljcov nije ništa priznao, jer nije imao šta da prizna. A kad su mu agenti KGB-a rekli da potpiše priznanje i da će onda ipak ići na Svetsko prvenstvo, Streljcov je potpisao. Reprezentacija Sovjetskog Saveza otišla je na Svetsko prvenstvo, a Streljcova su otpremili u logor. Bio je osuđen na 15 godina.
(nastaviće se)
