Mesto šećera u modernoj istoriji

Opis

Počeci proučavanja šećera datiraju iz davne prošlosti, čak i iz evropske prošlosti. No, mnogo toga je i dalje nerasvetljeno, čak zagonetno. Kako i zašto je šećer dobio tako preovlađujući značaj među evropskim narodima, koji pre toga jedva da su znali za njega, još uvek nije sasvim jasno. U vreme kada su evropska moć, vojna sila i ekonomska inicijativa transformisale svet, saharoza dobijena iz šećerne trske je u Evropi postala najomiljeniji izvor zadovoljenja želje za slatkim, koja je, čini se, široko rasprostranjena, a možda je čak i univerzalna ljudska želja. Taj izvor je u 15. veku povezao Evropu i mnoga kolonijalna područja, a u narednim vekovima se samo istakao njegov značaj, koji nisu poljuljale ni promene u politici. I obratno, ono što se proizvodilo u metropolama – konzumiralo se u kolonijama. Želja za slatkim supstancama postojano se širila i uvećavala; zadovoljavala se mnogim različitim proizvodima, a značaj šećerne trske je stoga s vremena na vreme varirao. Pošto šećer, izgleda, zadovoljava jednu specifičnu želju (takođe se čini da je istovremeno i ponovo budi), moramo shvatiti kako to potražnja funkcioniše: kako i zašto se uvećava i u kojim uslovima. Ne možemo prosto pretpostaviti da svako ima beskonačnu želju za slatkim, kao što to ne možemo pretpostaviti kada je u pitanju želja za udobnošću, bogatstvom ili moći. Pošto nameravam da razmatram ta pitanja u okviru specifičnog istorijskog konteksta, posmatraću istorijat konzumiranja šećera u Velikoj Britaniji, naročito između 1650, kada je šećer počeo da biva prilično uobičajena namirnica, i 1900, kada se već čvrsto ustoličio u ishrani svake radničke porodice. No, prethodno ću morati da razmotrim proizvodnju tog šećera koji je završavao na engleskim stolovima, u čaju, u džemu, biskvitima, kolačima i slatkišima…

Prikaz

„Neobično je to što se antropolozi koji proučavaju hranu u modernim društvima ne zanimaju za to odakle namirnice dolaze i za to ko ih proizvodi…“

(Mintz , 2017, str. 261)

Slast i moć, najpoznatija studija američkog antropologa Sidnija Vilfreda Minca (Sidney W. Mintz, 1922-2015), ujedno je i jedno od najznačajnijih istorijsko-antropoloških dela druge polovine dvadesetog veka.

Autor se kroz terensko istraživanje, koje je krajem četrdesetih godina prošlog veka pokrenuo i vodio Džulijan Stjuard (v. Steward, 1981), upoznao sa naročitim ekonomskim karakteristikama plantaža šećerne trske u Portoriku i na Jamajci i u njima prepoznao rani oblik industrijske organizacije rada, što ga je navelo na opsežnije i dublje proučavanje proizvodnje, distribucije i konzumacije šećera. Mada je Stjuard relativno brzo izgubio interes za projekat (nije bio zadovoljan mogućim teorijskim dometima ovih terenskih istraživanja, jer se nisu uklapala u njegovu akulturacionu shemu kulturne promene), Minc smatra da je njegov poduhvat „bio odvažan i hvale vredan, dokaz da možemo koristiti antropologiju za izučavanje složene moderne nacije“ (Thomas/Mintz 2014, str. 4).

Naredne decenije donele su potvrdu ove njegove ocene, a sam je napravio suštinske teorijske, metodološke i problemske proboje u antropologiji: smatra se osnivačem antropologije hrane i ishrane (Mintz, 1996), jedan je od utemeljivača Karipskih studija (Mintz, 2010; vidi i Baud, 2011) i bio je „prvi antropolog koji je zabeležio životnu istoriju radnika, pripadnika ruralnog proletarijata“ (Thomas/Mintz 2014, str. 6; Mintz, 1960; 2012).

Mincova studija Slast i moć je antropološko, istorijsko, ekonomsko i sociološko sagledavanje upotrebe šećera u transformaciji predindustrijskog društva, razvoju trgovine, profilisanju produkcionih odnosa u evropskim kolonijama, kao i staleškom diferenciranju, a posle klasnom nivelisanju društvenih odnosa u ranom kapitalizmu. Na svega dvesto strana i kroz pet poglavlja Minc suvereno barata antropološkim izveštajima, istorijskim izvorima, demografskim podacima i ekonomskim pokazateljima pomoću kojih gradi dobro argumentovanu, ali i nadasve zanimljivu društvenu istoriju šećera.

U prvom poglavlju autor utemeljuje svoj predmet istraživanja u antropologiji hrane i ishrane i formuliše pretpostavku da je osetljivost na šećer (saharozu) najverovatnije karakteristika ljudskog roda, jer sva ljudska društva poznaju ukus slatkog. Drugo poglavlje prati proizvodnju šećera od neolita do razvijenog kapitalizma devetnaestog veka, sa posebnim naglaskom na period od novih geografskih otkrića do nastanka moderne kapitalističke proizvodnje. U ovom delu Minc pokazuje da je stalno rastuća potrošnja šećera u tom periodu u pozitivnoj korelaciji sa razvojem Zapadnog sveta, odnosno sa profilisanjem prvo merkantilnog, a onda i industrijskog kapitalizma. Pored duvana, šećer je bio drugi proizvod koji je od luksuza postao moda, jeftin i dostupan širim društvenim slojevima zahvaljujući protoindustrijskoj organizaciji rada na plantažama šećerne trske u engleskim (britanskim), francuskim i holandskim kolonijama.

U trećem poglavlju prati se potrošnja šećera, a Mincova namera je da pokaže kako su njegova proizvodnja i potrošnja bile tesno povezane i međusobno uslovljene. Konzumiranje sve jeftinijeg šećera uticalo je na promenu društvenog ponašanja: od luksuznog proizvoda i statusnog simbola povlašćenih staleža i najbogatijih društvenih slojeva postao je, za nepuna dva veka, sveprisutna jeftina namirnica koja je obezbeđivala minimalnu nutritivnu vrednost za naporan rad u industrijama kolonijalnih sila i metropola, ali i za nadničarski rad u samim kolonijama. Nema sumnje da je autor u pravu kada tvrdi da je šećer bio značajan činilac uspona kapitalizma. U tom smislu četvrto poglavlje se bavi načinom na koji je šećer, njegova proizvodnja i potrošnja, postao sredstvo moći, odnosno društveno-ekonomske transformacije i dominacije zapadnoevropskih država i SAD. U poslednjem poglavlju Sidni Minc razmatra značaj šećera i njegovog daljeg istraživanja za moderno društvo, ukazujući na određene metodološke probleme i potrebu boljeg istorijskog utemeljenja antropoloških istraživanja.

Reč je o značajnoj studiji čije objavljivanje na srpskom jeziku obogaćuje dostupnu literaturu iz društvenih nauka.

Žolt Lazar