Jasan Pogled
Magia sutra 28 nego spasenje već i zato jer spasenje ne pokreće i ne upravlja njime život, nego spasenje životom. Spasenje je smisao života. Spasenje je supstancija života. I pretpostavljajući ako bismo bili sigurni da ne postoje drugi svet ni strašni sud ni večnost, jer se duša i duh raspršuju […]
Čuang Ce je od one osobene vrste ljudi kao Sokrat, apostol Pavle i Niče – za njih se kaže da su paradoksalni. A paradoksalno je u njima sto ne traže lažne ljudske vrednosti, nego istinske vrednosti večnog duhovnog sveta, i otkrivaju ljudske protivrečnosti. Ova vrsta ljudi je izuzetno oštrog uma […]
Magia sutra 26 Izgovorom reči imaginacija prispeli smo na presudno mesto Magije sutra. Imaginacija je središnja reč sutre. Uspeh zavisi od toga u kojoj meri će čovek razumeti ovu reč. Već je bilo reči o tome da religija, odnosno područje duha želi da popravi kvarnost duha. Pokvareni duh je grešan […]
Ko ne poznaje Tao te đing, on ne zna da misli; ko ne poznaje Vedu, on ne zna šta je stvarnost; ko ne poznaje Stari zavet, on ne poznaje Boga; ko ne poznaje Novi zavet, on ne zna da živi; ko ne poznaje Tomu Kempijskog i ne sledi ga, on […]
Magia sutra 24 Jer za njega već i samo ishodište ima presudan značaj. Po Bemeu, situacija se mirno može i na ovaj način formulisati: – ko hoće da kvarnost egzistencije izvede iz greha, pa otuda polazi od principa duha, ne samo što žlivi u ludilu, nego je bolestan i čini […]
Magia sutra 23 O Bemeu je upravo bilo dosta reči da bi zaslužio isticanje filozofskog značaja situacije. To se više ne može izbeći . Beme je bio jedini mislilac u Evropi koji je pošao od jedinstva egzistencije (od nevažnosti svih granica). Beme kaže: kvarnost egzistencije je ontološki defekt, i otuda […]
Magia sutra 22 Ovaj stav treba reći i održati prema Baderu. Tok misli je sledeći: više jeste zakon (moral) nižega, niže jeste baza višega. Zato: Duša je moral tela, ali telo je baza duše. Duh je moral duše, ali duša je baza duha. Sloboda je moral duha, ali duh je […]
Magia sutra 20 Primera za to ima na stotine Evo odmah celokupne tzv. istorije filozofije koja, počev od svetog Avgustina, gotovo u celini koliko god da je ozbiljnih namera, isto toliko je bez verodostojnosti. Sveti Avgustin je veoma veliki deo svoje energije usredsredio na to da odbrani hebrejsku baštinu (da […]
Magia sutra 19 Ali je sve troje jedno što se sada gotovo samo po sebi razume, i od ovoga trenutka nije preporučljivo da se ovo troje međusobno razdvaja. Hebrejska baština je u znaku greha, a i hrišćanstvo (dogmatika), iako je uloga greha u Jevanđelju neznatna, i tek kod apostola Pavla […]
Magia sutra 18 Odnosno ista ona kvarnost, koja je u svetu duha greh, u svetu duše ludilo, u telesnom svetu je bolest. Rođeni smo s grehovima i rođeni smo za lude i kao bogalji smo rođeni. Klica bolesti se ne može u svim slučajevima tražiti u duhu, ili u duši. […]