Jasan Pogled
Kuća Šta li bješe kuća i čeljad u kući… Ili su im zidovi predebeli ili zidova nema. Takve su im i kuće. Čovjekoliki sa duplim zidovima, duplo su se zazidali. Čovjekoliki bez zidova, razidali su i sebe i svijet. Jednima kuće kao tvrđave, drugima kuće kao čerge. Jednima prozori kao […]
Krst I krst raspeše na krstu. Pa se prekrstiše znamenujući crno raspeće. Krste se i danas pred raspetim krstom. Kad su krst iznijeli na golo brdo i pribili ga na krst na brdu, završili su posao. Prije posla su opljunuli dlanove kao pravi akcijaši. Nakon posla su se prekrstili, pa […]
Knjiga Šarene se kao šarene laže na šarenom vašaru. Svuda su čovjekoliki metnuli poneku šarenicu. Ne bi li popunili sve jame. Ne bi li zatisnuli sve škripove. Ne bi li začepili sve ponore. Ne bi li potkočili sva klackališta. Ne bi li zazidali sve vidikovce. Ne bi li prejeli svaku […]
Junak Ničega među čovjekolikima nema koliko gnjilih priča o sopstvenom junaštvu. Kad se grunu u junačka prsa, planine se pomjeraju, a šankovi zazveče. Oči im junački iskolače, gotovo bljucnu po astalu kao živa jajca. Junak ima junački pedigre sve do tamo onog junaka nad junacima. Vise im sablje i muda […]
Jovan Onaj Jovan je došao odnekud i donio lijepu duvankesu od jarećih muda baš nabijenu mirišljavim dukatnim duvanom. Onaj Jovan je bio prvi Jovan u tom i tom selu, među tim i tim čovjekolikima. Selo se danas zove Jovanovo selo, a i oni se po njemu zovu. Onaj Jovan se […]
Kad se s njim uporede, čovjekolikima lakše. Kad mu čačnu gnojne rane, pođe im na boljitak. Kad su Saveji i Haldeji, a on Jov, namiri se račun. Kad im se prikrade-pokradi Jova. Kad bi nešto da urvaju i spale-urvaj Jovovu kuću, spali Jovovu štalu. Kad im se baš priubija-pobi Jovovu […]
Od iskona, do dana danjega. Tako kažu čovjekoliki, a ne znadu ni šta je juče bilo. A danas im je ponajmanje bitno. Mi smo, kažu, od iskona bili neko i nešto. A iskon im se prepriječi u dušniku kao riblja igla. Pa ih davi iskonski. Iskašlju iskon, razmažu ispljuvak. Iskon […]
Stalo im do njega taman koliko do lanjskog snijega. Baš im svejedno kako ih vabe i šickaju. Kad napnu pamet, čovjekoliki obično kažu: Zovi me i lonac, samo me nemoj razbiti. Onda se dive sopstvenoj krilatici koja oblijeće naokolo kao muva. I sve im tako-zunzarasto. Prazni lonci zveče, a oni […]
Igra Kao, igraju se. Igra im kidisanje. Igra im sve, samo nije igra. I liptanje krvi, stida i sramote. Sve im se pretvorilo u igru koja nije igra. Igraju se i grobovima i kolijevkama. Jedino je pobjednicima njihove igre teže nego poraženima u toj igri. Sve bi dali da nastave […]
Zora Ne dadu joj da svane. Čovjekoliki najrađe gamižu po mraku. Okrenu dupeta istoku, pa se dive crnom zapadnom zijevu. Kobajagi opjevavaju zoru, a oči im, a duša im, a pjesma im-uronjena u mrak. Kao kašika u krv. ******* Kad su nepoznatoga pitali kad je stigao, rekao je: –U zoru. […]