Jasan Pogled
Jednorog Prva verzija jednoroga gotovo je podudarna sa poslednjom. Četiristo godina pre naše ere Grk Ktezija, inače lekar Artakserksesa Mnemona, pripoveda da u kraljevstvima Indije postoje veoma brzi divlji magarci bele dlake, purpurne glave i plavih očiju, a uz to, i sa veoma zašiljenim rogom posred čela; na vrhu je […]
U svojoj Kratkoj istoriji engleske književnosti, Sentsberi smatra da je Juvorki jedna od najprimamljivijih junakinja te književnosti. Polužena i poluptica, ili – kao što će napisati pesnik Brauning za svoju mrtvu suprugu Elizabet Baret – poluanđeo i poluptica. Njene ruke mogu da se šire kao krila, a na telu ima […]
Svakom od četiri korena ili elementa na koje su Grci podelili materiju potom je odgovarao i po jedan duh. U delu švajcarskog alhemičara i lekara Paracelzusa, iz XVI veka, pojavljuju se četiri osnovna duha: Gnomi, za zemlju, Nimfe, za vodu, Salamanderi, za vatru, i Silfi ili Silfide, za vazduh. Sve […]
Kiša Iznenadno svetlost večernja se rađa jer već kiša pada neprimetno sitna. Pada i pala je. Jedna stvar je bitna: u prošlosti našoj kiša se događa. Onome što kišu sluša zaneseno darežljivo vreme izgubljen čas pruža kad je cvet otkrio što se zove ruža i čudesnu boju imenom crveno. Ova […]
Ti čija put, danas rasuta u prah, nekad ko naša pritiskaše zemlju, ti čije oči videše sunce, tu zvezdu slavnu, ti što ne življaše u krutoj prošlosti već u neprestanoj sadašnjosti, na krajnjoj tački i vrtoglavom vrhu vremena, ti koga u tvom manastiru dozva drevni glas junačke pesme, ti što […]
Rastali smo se na jednom raskršću Jedanaeste ulice. Već na drugom pločniku, ponovo je pogledah; okrenuli ste se i mahnuli mi rukom, otpozdravljajući. Reka vozila i ljudi je tekla izmedju nas; bilo je pet sati jednog običnog popodneva; otkud bih samo znao da je ova reka bila kukavni Stiks – […]
Palata nije beskonačna. Nema manje zidova, nasipa, vrtova, lavirinta, terasa, parapeta, vratnica, balkona, kružnih ili pravougaonih dvorišta, kapela, trgova, cisterni, predvorja, ložnica, biblioteka, mansardi, tamnica, bezizlaznih ćelija i kripti nego zrnevlja peska što valja Gang, pa ipak je njihov broj konačan. Sa krovnih terasa, ka zapadu, ipak se mogu nazreti […]
I na dnu sna su snovi. Ja svake noći želim U vodama se tamnim izgubiti, što me čiste Od pleve dana, ali ispod te vode iste Što pretposlednje Ništa spremno će nam udeliti Još neko gadno čudo na sivom dnu biti mora. Može to biti ogledalo sa odrazom moga lica, […]
Tamerlan (1336. – 1405.) Moje carstvo je od ovoga sveta. Tamničari, tamnice i mačevi ispunjavaju naređenje koje se ne ponavlja. Moja poslednja reč je od gvožđa. Čak i skriveno srce ljudi što nikad ne čuše za moje ime u svom kraju dalekom – poslušno je oruđe moje volje. Ja koji […]
Znam da sam izgubio toliko stvari da ih ne bih mogao izbrojati i da su ti gubici, sada, ono što je moje. Znam da sam izgubio žuto i crno i mislim u tim nemogućim bojama kako ne misle oni koji vide. Moj otac je umro, a uvijek je pored mene. […]