Hengist želi ljude.
Pohrliće s peščanih obzorja zametnutih i u prostranim morima, iz zadimljenih krovinjara, sa jalove zemlje, iz dubokih vučjih jama u čijem neodredivom središtu počiva Zlo.
Orači će bataliti ralo, a ribari mreže.
Napustiće svoje žene i svoju decu, јег muško zna da ih u bilo kom kutku može pronaći i napraviti.
Hengist najamnik želi ljude.
Želi ih da pokori jedno ostrvo koje se još uvek ne zove Engleska.
Okrutni i pokorni će poći sa njim.
Znaju da je uvek prednjačio u muškim bitkama.
Zhaju da je jednom smeo s uma svoju osvetničku misiju i da su mu zarili golo sečivo mača i da je mač obavio svoj posao.
Preveslaće mora bez busole i jedra.
Doneće sobom mačeve i okrugle štitove, kacige s veprovim rogovima, prinosiće žrtve da bi žito bolje rodilo, doneće nejasna predanja o postanku sveta, hunske i gotske priče.
Zemlju će pokoriti, ali nikad neće kročiti u gradove koje su Rimljani ostavili jer su previše zamršeni za njihovu varvarsku pamet.
Hengist ih želi za pobedu, za pljačku, za telesni rasap i za zaborav.
Henigst ih želi (mada to ne zna) da bi osnovao veliko сагstvo, da bi Sekspir i Vitmen pevali, da bi Nelsonovo brodovlje ukrotilo more, da bi se u tišini Adam i Eva ruke u ruci udaljili iz Raja koji su izgubili.
Hengist ih želi (mada to neće znati) da bih ja ova slova bacio na papir.
Horhe Luis Borhes
