Jasan Pogled
Vreme i Dž. V. Djun U 63. broju časopisa Sur (decembar 1939) objavio sam jednu preistoriju, prvu rudimentarnu istoriju, o beskrajnom povratku. Nisu svi propusti te skice bili nehotični: namerno sam izostavio da pomenem Dž. V. Djuna; on je iz beskrajnog regressusa izveo prilično čudesnu doktrinu o subjektu i […]
Negde oko 1938. godine, Pol Valeri je zapisao: „Istorija književnosti ne bi trebalo da bude povest o autorima i nepredvidivim okolnostima u njihovoj karijeri ili karijeri njihovih dela, nego povest o Duhu kao stvaraocu ili potrošaču književnosti. Ta istorija bi mogla da bude napisana bez pominjanja ijednog pisca”. Nije to […]
Možda je sveopšta istorija samo istorija nekolikih metafora. Skicirati jedno poglavlje te istorije jeste cilj ove beleške. Šest stoleća pre hrišćanske ere, rapsod Ksenofan iz Kolofona, sit Homerovih stihova koje je recitovao od grada do grada, kritikovao je pesnike koji su bogovima pridavali antropomorfne crte i predložio je Grcima samo […]
He, whose long wall the wand ‘ring Tartar bounds… Dunciad, II, 76 Pročitao sam, ovih dana, da je čovek koji je naredio izgradnju gotovo beskonačnog kineskog zida bio prvi car, po imenu Ćin Š’huang, i da je on takođe naredio i da se spale sve knjige napisane do trenutka […]
Kada sam bio dete, strahovao sam da će mi ogledalo pokazati tuđe lice ili neku bezličnu slepu masku što skriva nešto bez sumnje užasno. Bojao sam se i da će nemo vreme ogledala iskočiti iz svakodnevnog toka čovekovih časova i prihvatiti u svom neodređenom prividnom okrilju nova bića i oblike […]
I Igrači, ozbiljni, ćute u svom kutu, oprezno figure pomeraju spore. Strogi prostor table drži ih do zore: dve suprotne boje vode bitku ljutu. Magična surovost iz sredine zraci: homerovska kugla sa kraljem što kasni, borbena kraljica, pešaci opasni, iskošeni lovac i laki skakači. A kada igrači igrati prestanu, kada […]
Ĉetrnaestog januara 1922, na povratku iz tekstilne fabrike Tarbuh i Lovental, Ema Cunc je u dnu ulaznog trema zatekla jedno pismo sa pečatom iz Brazila, po kojem je odmah znala da joj je otac umro. U prvi mah zbuniše je markica i koverat; polom ju je zabrinuo nepoznati rukopis. Desetak […]
Francisku Luisu Bernardesu Ovo je elegija pravolinijskih kapija što bacahu senku na nepopločani trg. Ovo je elegija koja se seća duge kose svetlosti koju je zalazeće sunce bacalo na utrine. (Samo u uličicama bilo je dovoljno neba za celu jednu sreću, a ograde su imale boju večeri.) Ovo je elegija […]
Na stranici 278. knjige La poesia (Bari, 1942), Kroče, sažimajući jedan latinski tekst istoričara Pavla Đakona, opisuje Droktulftovu sudbinu i navodi njegov epitaf; i sudbina i epitaf duboko su me dirnuli a kasnije sam shvatio i zašto. Droktulft je bio lombardijski ratnik koji je tokom opsade Ravene napustio vlastite redove […]
Već oči zagledaju svaki početak ulice A suša naslućuje blisku kišu Već su svi putevi blizu, čak i put čuda. Vetar donosi obamrlu zoru. Zora je naš strah da postupamo drukčije. i muči nas. Hodao sam celu bogovetnu noć i njen nemir me ostavlja u ovoj ulici koja je kao […]