Jasan Pogled
Kako bih volio da sam netko i nešto… Baš bih volio. Teško je to. Pogotovu u ovom zemanu, sa ovakvim poglavnicima, među ovakvim doglavnicima. Da bi bio netko i nešto, moraš biti ništa, pa tek iz tog ništavila treba sunuti ka nebu, a nebo nikad niže, nikad manje… Ne može […]
Ne mislim da se nećemo nikada osloboditi, samo mislim da će slobodica stići prekasno… Kad stigne, a prekasno će stići, nećemo je ni osjetiti. Nećemo je prepoznati. Neće nam trebati… Kako slobodicu- majčicu da prepozna rob kome je ropstvo postala sloboda… Kako da je osjeti sužanj koji sužanjstvo osjeća kao […]
Kad su već onakvi, crni i nikakvi, ubuljučeni grčki bogovi, kakvi li su tek ljudi… Kad su onakvi ljudi, kakvi li su tek ljuđi i junaci, koji su manji od ljudi taman koliko su ljudi manji od bogova… Kad je već onaj đavolji i grčki Olimp onako crn i ocrnjen, […]
Ne učimo danas ništa novo. Niti će biti časova obrade u skorije vrijeme. Samo obnavljamo i utvrđujemo. I opet: u Titogradu ili u Biogradu, sasvim svejedno… Da utvrdimo: oni koji kobajagi brinu velje serbske nacionalne brige i potražuju lijeka u Vučićevom Biogradu, bolje da ne brinu. Jer, kad viđu te gordoljubne ponosnike […]
U Biogradu, ili Titogradu, sasvim svejedno… Naši dražesni maleni despoti, neodoljivi uzurpatori, neponovljivi tirjančići, nazdravljaju…A kad nazdravljaju, sebi nazdravljaju. Jer sve što su radili, naopačke su radili, a nama su uradili, životić nam zgadili… I radiće sve dok…Ne bih o tome. Iako to nema veze sa nasiljem, koliko ima veze […]
Evo ti nekoliko sličica sa hodočašća na liniji Titograd- Biograd, moj nepokretni zemljače… Evo najprije onoga što mnogo krade i laže kako pored glavne džade iz svega mozga govori o poštenju i istini. Zajapurio se, pomodrio od navale naglog poštenja i istinoljublja, a marva sa čakalicama, barjacima i parolama, ushićeno […]
Jesam li ja vanzemaljac ili je ovo kuda čepam vanzemaljsko čudo… tako nekako propituje sebe mali jadni radoznali mučenik… Jesam li ja pao s Marsa ili je nekakav marsić pao na Titograd i Biograd…nastavlja jadni mučeni malac da sebe prži na žeravici strašne sumnje. Zašto je mene zapalo da budem […]
Nego što, nego u Japan! Na dostojno i dostojanstveno mjesto… I još poneko od uzaludnika pita: Šta će Milo u Japanu? Ako iko treba u Japan, treba Milo…Da vidi Japan, to je prvo. Da Japan vidi Sunce – to je drugo. I kako to slijedi po sili katunske logike: važnije je drugo […]
Kont’o, kont’o, pa skont’o… Napregao sve umne sile, pa mi sinulo. Rknula me munja čistoga proviđenja, pa sad drugačije hodim zemljom: Nije kriv onaj što je krivac, nego ovi što ga drže na visinama. Ko li su ti i takvi u zemlji ljuđi i junakah i širom serbskih zemaljah… Jesu […]
Dosta sam trpio. Da makar nešto oglođem. Ostalo je samo do kostiju. Još malo ni koščina neće biti. Znaš to bolje nego ja… Završi mi to… Završi mi to, znam da možeš. Znam da znaš znanje. Da i ja malo uživam. Dosta sam rintao za siću… Završi mi to… Ko […]