Otro­vao se gra­đa­nin Ni­ko­la Ni­ko­lić, da ga ta­ko srp­ski, po obi­čaj­nom pra­vi­lu ime­nu­je­mo. Ili ga­belj­ski, ka­ko bi se to u mon­te­ne­grin­skim vi­la­je­ti­ma re­klo. Otro­vao se si­ro­mah N. N. i od­lu­čio da se­bi po­tra­ži li­je­ka. Kad sam se već tro­vao to­li­ko upor­no i du­go, red je da se ra­zo­tro­vim, ako je […]

Bio jed­nom je­dan Ra­do­je. Taj Ra­do­je ni­je bio obi­čan Ra­do­je. Bio je Do­ma­no­vić, ako to bi­lo kom Ra­do­ju ili ne­ra­do­ju u do­ma­no­vi­ćev­skim brat­skim dr­ža­vi­ca­ma ne­što zna­či. Ovim brat­skim, ja­ka­ko, ko­je se ona­ko do­ma­no­vi­ćev­ski sa stra­snom mr­žnjom ne­ho­tič­no vo­le… Bio jed­nom je­da­red je­dan vo. I taj vo ni­je bio obi­čan vo. […]

Šta li je sve u nju sta­lo i da li je iz­van nje ne­što osta­lo… i ko će je otvo­ri­ti… da mi je zna­ti… I kad će to bi­ti i ima li se če­lja­de ra­šta na­da­ti kad mu se pri­či­ni da mu je i na­da u cr­noj ku­ti­ji­ci… u la­ki­ra­noj […]

Gdje se dogodio pad, tamo se prethodno nastanila gordost; drugo objavljuje dolazak prvoga- (Svetootačka mudrost) Ne bih ovako nejačak i malečak o Božijoj Promisli. Ostaviću to onima koji znaju, mada radije o tome pišu oni koji imaju. Ne mislim da imaju znanje, nego monopol nad Promisli i specijalno diplomatko ovlašćenje […]

Ba­vi se ne­čim uno­snim, kad već ne znaš šta ćeš. Oba­vi ne­ki ko­ri­sni po­sli­ćak, ako već ne znaš šta bi ra­dio. Bu­di ne­ko i ne­što, kad se već do­sa­đu­ješ. Uči­ni ne­što, da te ne­lju­di po do­bru po­mi­nju, a lju­di i ona­ko ne zna­ju ni šta bi od se­be, a ni […]

Što li si va­zdan na­mr­čen, kad je ži­vot li­jep, moj na­mr­čen­ko? Tre­ba se, znaš li to, ra­do­va­ti ži­vo­tu, moj na­mr­šten­ko. To ti je pr­va i po­to­nja lek­ci­ja sa­vre­me­no­ga dan­gu­blje­nja, moj nam­ćo­ren­ko… Pa šta ako ti ži­vot tre­nut­no ni­je li­jep, moj na­tmu­ren­ko? Bi­će li­jep ka­sni­je, ako tre­nut­no ni­je, moj za­ka­šnjen­ko. Pa […]

Ni­je im pro­šao rok. Du­go­traj­ni su. Do­bro oču­va­ni u svo­jim kon­zer­vi­ca­ma, u svo­jim fo­li­ja­ma, u svo­jim ce­lo­fa­ni­ma, u svo­jim sa­la­mu­ra­ma, fu­tro­la­ma i obra­zi­na­ma. Ni­je­su se po­kva­ri­li. Još uvi­jek su za upo­tre­bu i ima ih po­svu­da, a na­ro­či­to ta­mo gdje su naj­po­treb­ni­ji. A naj­po­treb­ni­ji su ta­mo gdje su naj­štet­ni­ji. I nji­ho­va […]

Kad bi se, nekim čudom, ponovo pisala pisma, i kada bih, nekim još većim čudom, umio napisati pismo, i kada bi, što je najčudnije, poštari još uvijek nosili pisma, pa još, što je veće čudo od najčudnijeg čuda, kad bih znao adresu onoga kome kobajagi pišem, svakako bih napisao neko, […]