Jasan Pogled
-Samo naviše – rekli su namreškani starci i smežurane babe. -Samo naviše – ponovila su musava djeca sa vjencima smokava i teglama malina. -Samo naviše – potvrđuju začečereni momci otrovani rakijom na pripeci. Ječala je mašina mučeći se. -Samo uzbrdo – ponavljam otirući hladni znoj. Budim se na mračnoj zaravni. […]
Čudna riječ, krvopija, podla partikula. Teška rječca kao kamen za pod glavu. Mnogima je ovaj patrljak od riječi iz ovog patrljak-naslova zagorčao patrljak od života. Težak nam je jezik kao granit mučnoga postojanja, da nije težak, zamršen, mnogoznačan, zgrušan kao krv i svet kao nebo, ne bi bio srpski. Srpski […]
Sišla je odnekud, učinilo mi se s neba, ona je zadihana rekla – sa zvonika. Vidim rumeni val kako joj naliva gojne obraze. Podižem glavu – i zaista – jedan uglačani kameni šiljak ubada nebo. Zašto se penje i kako se penje i kojim čudom kameni šiljak visi na nebu […]
Djeca na Kritu, kaže se u starim zanimljivim kažama koje se ispijaju kao nektar u opojnom maslinovom ili oleanderovskom hladu, jesu u davna elgrekovska, a bogme i novija kazancakinsovska vremena, jela nedozreli limun i srkutala dozrelo sirće ne bi li se opsjetila sopstvenih grehova i strašnih Hristovih muka na krstu… […]
Ušli smo u ‘’Crni biser’’. Bećir je običan, punačak, lagano poguren, glavat, razbacane oprljene brade, dobrih očiju iz kojih teče plavetnilo. Otpijamo ćutke, dime se potrošene riječi kao čaure. Na mokro staklo lijepe se pihtijasta lica, rastapaju se, nestaju. Oživljuju mrtvi u mom strahu, brčkaju se u plićaku, otresaju kapi, […]
Drugarska se pjesma ori, pjesma koja slavi rad… nije baš, baš tako, ali u znamenitom NK gradu brekće bagerčić i štekće tabač, buška bušilica i zveckaju alatke. A tek oznojena udarnička lica radnika pod usijanim šlemovima, pa vrela užurbanost na gradskom gradilištu i radoznali, a bogme i zluradi, pogledi ošamućenih […]
Stalno je govorila: Gledam ih s prezirom. Stalno sam želio da me gleda. Nikada me nije gledala. Samo je pričala i krila oči. Kad me je konačno pogledala, stresao sam se od prezira u lijepim očima. I ostavio sam je. Kao umiruću pčelu. Nosim žaoku u srcu.
Svašta može stati u jednu sasvim malu džepnu priču. Može se mnogo nagužvati čak i u majušni zadžepak ili pridžepak, a kamoli u džep. Mali kakvi jesmo, zaslužili smo i manju priču od ove majušne džepne priče. A ništa ne bi imalo smisla, a ponajmanje mala džepna priča, kad ne […]
On je baštovan. Stavi ruke na kukove i divi se povrću i cvijeću. Kad mu pričaju, ne sluša ih. Samo stavi ruke na kukove i gleda kako mu bašta vene. Nudim ga cigaretom. – Ne pušim – kaže i uzima. Uobručio nas je kolut dima. (iz knjige Kapi)
Sa vrha ulice dokotrljala se narandžasta lopta. Odskočila je na trotoar. Skakutala pa stala. Gledam je sa balkona. Danima je obilaze. Da siđem i uzmem to majušno sunce? (iz knjige Kapi)