Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Selfi bluz

od 0 komentara

  Đa­vo­le, ka­ko smo li­je­pi, ka­ko smo slat­ki, ka­ko smo opa­sni, su­ro­vi, svi­re­pi, ka­ko smo po­seb­ni, ka­ko smo bez­bri­žni, la­ki, ne­žni, ka­ko smo ra­to­bor­ni, ka­ko smo is­ku­li­ra­ni, ka­ko smo na be­lom i cr­nom u isti mah… Đa­vol­či­ću, ka­ko smo isti kao dru­gi, ka­ko smo po­seb­ni, ka­ko nas se ni­šta ne […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Trijade – Rođak i radnici

od 0 komentara

Rođak Krišom trgne prepečenicu ili patoku sakrivenu u žbunu drijenka. Zaključali su mu motornu testeru da ga drvo ne pritisne u šumi. Zamandaljen je i motokultivator koji je onomad ponosno brektao. Sjedi na pragu razvaljene škole i gleda po vrhovima. Kroz dvogled razbijenih okulara. Stara mu priprema ručak, stari ga […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Proći će

od 0 komentara

„1984” je parodija i zato može da se dogodi. To je pravac u kome svijet ide u ovom trenutku. U našem svijetu neće biti emocija osim straha, bijesa, trijumfa i samoponiženja…Neće biti lojalnosti osim lojalnosti partiji…Ako želite sliku budućnosti, zamislite čizmu kako gazi ljudsko lice zauvijek. Pouka ove situacije je […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Dragi moj đetiću

od 0 komentara

Bo­lje ti je da ne znaš, đe­ti­ću moj. Ne­zna­nje će te mo­žda sa­ču­va­ti ve­ćih is­ku­še­nja, jer je zna­nje od­vaj­ka­da i svu­gdje bi­lo sa­mo teg oko no­gu i ko­nop oko vra­ta. I pro­klet­stvo i stra­šna ka­zna. Kad bi znao bi­lo bi ti te­ško. Jer te­ška je mje­ra na­šeg pro­pa­da­nja. Kad bi […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Rakija

od 0 komentara

Mi­slim, ne zo­vu je svi ta­ko. Bo­je se pro­ka­znog pro­kle­tog ime­na. Mi­slim, mo­že i ko­njak i vi­no i piv­či­na, vi­ski, ape­ri­tiv ili di­že­stiv, ali, to je to. Su­šti­na je ista, ne­ma be­ga­nja i tač­ka. Mu­če­ni­ca za iz­mu­če­na po­ko­lje­nja. Ka­plja za is­pla­ka­nu če­ljad. Su­za za ras­pla­ka­nu bra­ću… Ra­ki­ja­ši­mo i, ot­pri­li­ke, ne­ma […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Nepoželjni

od 0 komentara

Svojima dođe, i Svoji Ga ne primiše (Jevanđelje po Jovanu) Uže­lim se po­kat­kad rod­no­ga kra­ja, dra­gog za­vi­ča­ja, sve stre­pe­ći da mo­ja že­lja jed­no­ga da­na ne­će mo­ći da nad­ja­ča nji­ho­vu ne­po­želj­nost. Oni ko­ji kro­je za­kro­ji­li su ukri­vo i nji­ho­ve noć­ne ma­ka­ze ras­kra­ja­ju sve ono na če­mu je za­sno­va­no mo­je du­hov­no bi­će. […]

Nastavi sa čitanjem
Notes

Filip David – Kuća sećanja i zaborava

od 0 komentara

Filip David Kuća sećanja i zaborava Laguna, 2014. Impresija: Možda je mnogo boljih, ali sigurno je malo važnijih knjiga od ove napisane srcem i strahom, beznađem i nadom, slutnjom i ljubavlju… Dokazani majstor pripovjedač nosi nas svojim brzakom, bistrotokom uzavrelim nepojmljivom dramatičnošću, neiskazivom zagrcnutošću nad crnim fenomenom užasavajućeg dijaboličnog, a […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Trijade – Pivopija i psi

od 0 komentara

Pivopija Tačno u podne naruči orošenu kriglu. Uvijek sam i uvijek u sivom. Sivih očiju, nijem, zamišljen. Ni star ni mlad, vretenast i lak. Maljav, nabreklih vena. Nikad više od jednog piva. I samo srkuće pjenu. Spušta novac na sto. Odlazi oko osam. Nikad ni riječi, ni sa njim, ni […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Pozorište

od 0 komentara

U sva­kom slu­ča­ju bo­lje je gle­da­ti ži­vot u po­zo­ri­štu, ne­go po­zo­ri­šte u ži­vo­tu. Ili ta­ko ne­ka­ko… Ne bi­va gra­da bez po­zo­ri­šta. A du­go ga ni­je bi­lo. Ni po­zo­ri­šta ni NK gra­da. Za­pra­vo, bi­lo ga je po­ne­kad, po­ma­lo, u iz­u­zet­nim, van­red­nim pri­li­ka­ma. I Nik­šić­kog po­zo­ri­šta i slav­nog NK gra­da. I sa­da, […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Trijade – On i Ona

od 0 komentara

On Zasad bez pravog hobija. Vidi sebe pored rijeke sa pecaroškim štapom, na hoklici, pod šeširom, mada se plaši rijeke. Ili sa tompusom među prstima i crmničkim ili čileanskim vinom, mada vino i ne podnosi. Dilan Dog, ponekad, pred spavanje i ponekad ružno sanja. Često se poslije ručka prepušta slatkom […]

Nastavi sa čitanjem
1 … 45 46 47 48 49 … 57