Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Elitni mučenik

od 0 komentara

Znam, ni­je ti la­ko. Tre­ba i to iz­dr­ža­ti, tre­ba eli­ta u te­škim vre­me­ni­ma bi­ti. I što je te­že, po­na­ša­ti se sve elit­ni­je. Jer, do­bro se zna: eli­ta je naj­e­lit­ni­ja ka­da su vre­me­na naj­tu­rob­ni­ja… Što oni ni­že i go­re, ti vi­še i bo­lje. A da­na­šnja je po­seb­no elit­na eli­ta. Te­ško je, […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Trijade – Vladika i Vrt

od 0 komentara

Vladika Često je pozamašni nos nabijao  u burmuticu. Mahao je ručerdama kao zanjihani kozbaša i krakao nožurdama kao svako lutalo i dokonik što zaludno premjerava ovaj šareni svijet. Pamtili su ga po dobru, razložnoj pameti i osorljivom milosrđu. Ispravljao je nakrivo nasađene, pitomio pogane žene i razdražene vucibatine. Ludog Vukalicu […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Striptiz čojstvo

od 0 komentara

Ot­kad su se na ru­ži­ča­stim pink-va­lo­vi­ma ljulj­nu­li ukle­ti be­o­grad­ski spla­vo­vi po­če­la je ne­pod­no­šlji­va la­ko­ća po­sto­ja­nja. Mo­žda se oni iz­van spla­vo­va i sje­ća­ju zna­me­ni­te Kun­de­ri­ne knji­ge i do­ne­kle pret­po­sta­vlja­ju šta je pje­snik htio da ka­že. U na­šoj ver­zi­ji, u na­šoj ki­če­raj­skoj me­lo­dra­mi, po­sto­ja­nje se mir­ne du­še mo­že za­mi­je­ni­ti ne­sta­ja­njem, pa bi […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Trijade – Bog i Bioskop

od 0 komentara

Bog Otkad se javnuo iz vječnopožarne kupine, a i prije toga, ne prestaje jagma i potraga. Traže ga i u kukuruzištu kao da je marsovac. Strecaju od njega kao da je zmijski car. Raznježeno mu dohode kao rumenom obraščiću u gugutavoj kolijevci. Dirljivo se upinju njegovoj ruci, čupkaju ga za […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Spartanac

od 0 komentara

Bo­lje je da si ostao u pre­dač­koj za­bi­ti, pa da ra­steš kao bu­kva, da za­mi­ri­šeš na po­ko­še­no si­je­no i bi­stro ne­bo, da ću­tiš kao ka­men… Bo­lje da ni­je­si ni do­la­zio iz te za­bi­ti, jer sve što si re­kao bi­la je ne­i­sti­na i sve što si ura­dio bi­lo je na­o­pa­ko… A […]

Nastavi sa čitanjem
Art

Šetači

od 0 komentara

Mo­žda je ne­kad i bi­lo še­ta­nja ra­di še­ta­nja, še­tuc­ka­nja, ona­ko, od me­ra­ka. Mo­žda su ne­ka­da dra­gi še­ta­či i bro­ja­li ko­ra­ke kao đer­da­ne, ona­ko, od mi­li­ne. Mo­žda su i zvi­žduc­ka­li va­be­ći sun­ča­ne ra­do­sni­ce i za­no­si­li se u ko­ra­ku pla­vim ne­bom, tek da se ob­ra­du­ju ži­vo­tom, kao što je i red. Mo­žda […]

Nastavi sa čitanjem
Jasan Pogled

Dokoličarenje

od 0 komentara

I ka­da, go­to­vo na kra­ju lje­ta, lje­to ne­ka­ko do­đe, ni ta­da, či­ni mi se, ne mo­že­mo se od­mo­ri­ti kao osta­li lju­di. Druk­či­ja je, ka­ko je već re­če­no i utvr­đe­no, na­ša do­ko­li­ca… Kud god da se kre­ne i sa kim god da se upu­ti­mo i kad god da se za­pu­ti­mo, bri­ge […]

Nastavi sa čitanjem
1 … 46 47 48 49 50 … 54