Tag: Boris Jovanović

Jasan Pogled

Gdje su dobri ljudi

Odav­no te ne­ma, do­bri čo­vje­če, i odav­no ne čuh ne­ku tvo­ju do­bru ri­ječ. Odav­no ne­ma do­brog tvog ko­ra­ka, uvi­jek u do­brom smje­ru, li­cem ka sun­cu, ko­ji vo­di pu­to­ka­zju vr­li­ne, ka do­brom ci­lju. Odav­no ištem do­bro­tu tvo­ju, nek­tar­nu ri­ječ, li­ce du­še­briž­ja. Ima je, sa­mo je tre­ba ču­ti. Me­đu na­ma je, sa­mo […]

Jasan Pogled

Negromitologija

Ako ni­je mje­sto za ži­vlje­nje, ono je­ste mje­sto za pri­ča­nje. Pri­ča­nje je du­ši po­sla­sti­ca…Zna­lo se to i pri­je Nje­go­ša, ali je On sve što se mu­ca­lo re­kao i one­be­sao… Da­kle, bez pri­po­vi­je­da­nja, ka­ža i la­ža ni­kad ni­je­smo mo­gli. Ta­ko je na­sta­ja­la mi­to­lo­gi­ja, ta­ko na­sta­je ne­gro­mi­to­lo­gi­ja pri­la­go­đe­na da­na­šnjim ne­gro­gra­đa­ni­ma ko­ji sve […]

Jasan Pogled

Nato, praćke i prangije

Ma­li smo, baš ma­ju­šni i sla­bu­nja­vi, ri­ječ­ju – ni­ka­kvi, jad i bi­je­da… Ali, to smo htje­li. Za­pra­vo, to su htje­li. Dru­go­vi i dru­ga­ri­ce, no­vo­na­rod i na­rod­no­sti. Ni­je sra­mo­ta bi­ti ma­li, ali je za­stid­no bi­ti ma­nji od se­be sa­ma, ma­nji od naj­ma­njih. Uvi­jek i u sve­mu. Ma­li su, ta­ko to bi­va […]

Jasan Pogled

Krivi toranj

Ni­je la­sno na mo­jim vi­si­na­ma, zna­ju to par­la­men­tar­ni đe­ti­ći iako su mo­je vi­si­ne, da pro­sti­te, po­ma­lo kri­ve. Ni­je, da­kle, la­ko na mo­jim na­kri­vlje­nim vi­si­na­ma, ni­je la­sno na mr­tvoj stra­ži u ovoj vo­lje­noj, no, uisti­nu, mah­ni­toj dr­ža­vi! Ali, ko vo­li, mi­slim, dr­ža­vu, mo­ra bi­ti i na kri­vim vi­si­na­ma, mo­ra je, pod­ra­zu­mi­je­va […]

Jasan Pogled

Čaj od nane

Ni­ti imam, ni­ti sam imao, ni­ti ću, sla­va Bo­gu, hva­la Še­fu i par­ti­ji, ima­ti na­ro­či­te li­der­ske am­bi­ci­je. Ko me zna, zna i šta mi­slim o to­me, a i ko me ne zna, zna da se to ne­ka­ko i ne sla­že sa mnom, mi­slim to – li­der­stvo. Li­der je ne­ka­ko, ka­ko […]

Jasan Pogled

Burek, jogurt, pivo – dilema dobrog građanina

Li­ri­ka, epi­ka, dra­ma… Ne ide mu taj niz, do­bro je znao. Is­ku­stvo mu go­vo­ri da se oka­ne po­gi­belj­nog si­ste­ma. Ne­što mo­ra da ot­pad­ne kao su­vi­šak, kao kob­na gre­ška. Ono što mu naj­vi­še sme­ta, naj­te­že je žr­tvo­va­ti, slu­tio je da­ni­ma, mje­se­ci­ma, go­di­na­ma već. Obič­no to ta­ko bi­va. Naj­sla­đe je ono što […]