Jasan Pogled
1. Pojam hronike u Pekićevoj zbirci priča Novi Jerusalim izvitoperiće se pod nabojem gotskog. Upravo ta mračna sila sadržana u podnaslovu Pekićevog Novog Jerusalima, koji žanrovski određuje knjigu, uticaće na priču, obavijajući je velom tajanstvenosti, ukidajući joj svaki vid jednoznačnosti. Naime, fakti u Novom Jerusalimu nemaju konačnost saznajne vrednosti stoga […]
Dekonstrukcija mita u istoriji i istorije u ne-vremenu, razaranje logocentričnih struktura poput: novovekovne filozofije, religije, nauke, ideja progresa itd. najčešće su hipoteze koje čitamo u tumačenjima Pekićevih dela. Međutim, u čitanju njegovih dela ne možemo da zanemarimo istoriju u kontekstu pojma historia, koja jeste mit, onoliko koliko je mit, kao […]
O filozofičnosti Pekićevih književnih dela, njegovim filozofskim i političkim pogledima je već govoreno,1 a kao moralista i pisac-mislilac osvedočen je već od strane svojih savremenika. Ipak, koliko mi je poznato, sa postmodernim, post-strukturalističkim filozofijama njegov opus nije dovođen u vezu, a tu bi vezu trebalo osvetliti jer se i savremena […]
Jedna od osnovnih odlika Pekićeve imanentne poetike je svojevrsna mimikrija dokumentarnosti, neprestano recepcijsko oživljavanje verodostojnosti (Gluščević, 1985, 864; Krnjević, 1985, 853-859; Stojanović, 2004, 110-112). Upravo zbog ove karakteristike pripovednog postupka, ima se utisak da je fantastični prosede u njegovom stvaralaštvu bespravno skrajnut u nemaloj bibliografiji o Pekićevom opusu. Ne možda […]
Pekić se nakon šezdesetosmaških gibanja, odlučuje na povlačenje, let na Tibet, odlazak u London i prepuštanje literaturi, dižući ruke od konkretnog popravljanja svijeta. Neposredno prije odlaska naglasiće da pravi problem književnosti nikada nije o čemu i kako pisati, već za šta i kako živjeti Događaji koji su se zbili u […]
Životno iskustvo? Šta je to što se tako patetično zove životnim iskustvom? Tragovi udaraca i celova? Prepravljene uspomene? Događaji bez reda i svrhe u vreći vremena? Ta, ja sam na dan mog “oslobođenja” – neka mi oproste za ovaj ništavan izraz – bio okrutno izigran od čoveka koji bi prema […]
Borislav Pekić o smrti Postoji li žudnja za smrću vrste? Žudnja za smrću kod pojedinaca nesumnjivo postoji. Ali postoji li ona kod vrste? Jedna vrsta koja bi nesvesno osećala svoj promašaj i potpuni nedostatak stvarne perspektive, premda ne bi to priznala ni svojom filosofijom, ni svojom religijom, no svojim […]
Ponovo pročitati: Pisanje ili nostalgija (1) Prijateljsko dopisivanje Izdavačka kuća „Fraktura” iz Zagreba objavila je knjigu Mirka Kovača. Rečima izdavača Seida Serdarevića: „’Pisanje ili nostalgija’ naslov je koji savršeno opisuje sadržaj ove knjige od desetak eseja i zapisa u kojima uz uvijek prisutnu autobiografsku i memoarsku notu Mirko Kovač […]
Piše: Jasmina Lukić Unutrašnji mehanizmi kontrole teksta koju Pekić uspeva da ostvari u Runu mogu se najbolje pratiti na nivou detalja. Uzmimo za primer belu fleku koja se neposredno pred smrt pojavljuje na čelu Simeona Gazde (Komentar 74 – Zlatno runo VI, str. 340 i 359). Sasvim racionalno, njegovi […]
Piše: Jasmina Lukić (Predgovor knjige “U traganju za zlatnim runom”) “Život je mistrion ke frontida, tajna i briga” Kir Simeon Njegovan Kako se pokazalo tokom poslednjih nekoliko godina, pored grandioznog proznog dela, Borislav Pekić je ostavio iza sebe i veliki “paralelni” opus dnevničkih zabeležaka, komentara i studija vezanih […]