Jasan Pogled
Foto-albumi polako gube bitku pred digitalnim dobom: nestaje potreba za izrađivanjem fotografija (osim kada one imaju emotivnu ili promotivnu vrednost), gubi se potreba za selekcijom, čime često dolazi do banalizacije u fotografiji i njene zloupotrebe. Fotografija više nije uspomena, zapis o jednom relevantnom trenutku života, već količnik događajnosti i vremena; […]
U kasna letnja jutra majka je ulazila bešumno u sobu, noseći poslužavnik. Taj je poslužavnik već počeo da gubi tanku niklovanu glazuru kojom je nekad bio prevučen. Po ivicama, gde se plosnata površina izvija u malo uzdignutiji obod, još su se videli tragovi negdašnjeg sjaja – u ljuspastim plohama nikla, […]
Uprkos opštoj esejizaciji kulture u poslednjih sto godina, upadljivo mali broj radova posvećen je raspravi o prirodi eseja, i to uzimajući u obzir i tekstove samih stvaralaca i tekstove filozofa, dakle teoretičara. Pokušaji njegove definicije i tipologije deluju još skromnije ako ih uporedimo sa obimnom literaturom o mitu, poeziji ili […]
Stvarnost je isto toliko nepoznanica, isto toliko tajna, koliko i sâme književne forme kojima pokušavamo da je dešifrujemo i fiksiramo. D. Kiš Izbor metodoloških pristupa (o odnosu sistemskog i problemskog) O složenosti, bogatstvu, raznovrsnosti i izazovnosti književnog opusa poligrafa Danila Kiša (1935–1989) ilustrativno svedoči pojava kišologije, koja prevashodno koristi rezultate […]
Uvek o Kišu, a sada još i o pitanju ljubavi „u jesen godine 7464. (po vizantijskom računanju vremena)”, na kraju nešto o Ničeu i orfizmu für eine liebe masterfräulein in dem Jahr 7524. Uvek o Kišu, a ako treba, onda i opet, opet, opet. O Kišu uvek treba da bude […]
Srećna ti Nova – nov svet – i kraj – pod novim krovom! I prvo pismo tebi na novom – Nesporazum je da je na rodnom – (Rodnom-plodnom) mestu zvučnom, mestu zvonkom, Kao Eolova kula prazna i strašna. Prvo pismo tebi iz jučerašnje, Gde ću bez tebe da zgasnem, Domovine, […]
Tekst „A i B“ iz zbirke „Lauta i ožiljci“ je možda najkraći beletristički prozni tekst koji je Danilo Kiš napisao. Nađen je u piščevoj zaostavštini, pisan na tri daktilopisne stranice, po svemu sudeći, već pripremljen za objavljivanje. Priređivačica, redaktorica ovoga izdanja za „Feral Tribun“ 1994, neupitnom sigurnošću zamjećuje da se […]
Uzmite dve-tri reči bez sjaja obarite ih kao jaja Dodajte раrčе smisla bez kosti i dobar komad nevinosti Grejte na tihoj vatri s krаја (il nek u ekspres-loncu naraste) Sipajte zatim začina i prezle pospite na to flekice-zvezde zabiberite ko gnezdo od laste I šta će ispasti od svega toga? […]
Ja sam rođak smrti.Volim ljubavi koje ginuI da poljubim svakog ko odlaziU daljinu. Volim bolesne ruže,Žene kad od čežnje venu,Volim sumornu, tmurnuMaglu jesenju. Volim kucanje tužnih satova,Njihov samrtni, preteći krik:Velike Smrti, svete SmrtiNestalni lik. Volim one koji putuju,Koji plaču i bude se bez volje,U hladnoj zori, pod injemSleđeno polje. Volim […]
Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti i režu mi zjene izlomljene bore… Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, a ja čujem tihe, nježne razgovore. Još jednom, majko, o još samo jednom tople prste ti u kosu mi uroni, da osjetim, majko, u tom jutru lednom žar ljubavi tvoje… I dok […]