Jasan Pogled
Kina se zove Kina (China), zbog Ćina, Ćina Šija Huanga, koji je bio njen prvi car. On je ognjem i mačem osnovao naciju, dotle razdrobljenu među neprijateljskim kraljevstvima, nametnuo joj zajednički jezik i jedinstveni sistem težina i mera te stvori jedinstveni novac, kovan od bronze s malim otvorom po sredini. […]
Bilo je to na ulazu u selo Oljantajtambo, blizu Kuska. Odvojivši se od grupe turista, stajao sam sâm i izdaleka posmatrao kamene ruševine kad mi je prišao jedan seoski klinja, sav dronjav, i na poklon zatražio hemijsku olovku. Svoju nisam mogao da mu dam jer mi je trebala za ne […]
Ruke su im bile vezane ili okovane, ali su njihovi prsti ipak igrali, leteli, crtali reči. Zatvorenici su imali navučene kapuljače: ali bi, naginjući se, ipak uspevali da vide nešto, malčice, odozdo. I mada je razgovor bio zabranjen, oni su pričali rukama. Pinio Ungerfeld mi je pokazao azbuku prstiju koju […]
Elena Viljagra je sanjala da su kuću reči pohodili pesnici. Reči su, čuvane u starinskim bočicama od stakla, čekale na pesnike i nudile im se, lude od želje da budu izabrane: one su pesnike preklinjale da ih pogledaju, pomirišu, dodirnu ili liznu. Pesnici su bočice otvarali, prstom probali reči, a […]
Tekst je objavljen u 44. broju hrvatskog izdanja Le Mond diplomatique, 2017. godine Urugvajski pisac, novinar i esejist prošle je godine preminuo u 75. godini života. Iako je za života objavio gomilu knjiga, literarnih i publicističkih, uključujući i vrlo utjecajne studije o nogometu, svjetsku je slavu stekao knjigom “Otvorene vene […]
Ja ga nisam voleo u početku, jer sam bio ubeđen da će da mi pojede nogu. Čudovišta spopadaju i kradu žene, odnose po jednu na svakom ramenu, a kad ostare žene se i jednu od dve bacaju u јагак kraj puta. Ali ovo o kome govorim, moj prijatelj, to je […]
Znam ja da je ona samo boja i ton. Kad bih samo mogao da ti je pokažem! Tu je naga spavala, obgrlivši noge. Ja sam kod nje voleo razdraganost mlade životinje ali istovremeno i predosećanje raspadanja jer je i ona bila rođena da se raspadne i bilo mi žao što […]
Da su znali gradski jezik, mogli bi da upitaju ko je stvorio belog čoveka, otkud snaga automobilu, kako se avioni održavaju u vazduhu, zašto su nam bogovi odrekli metale. Ali gradski jezik nisu znali. Govorili su starim jezikom predaka koji ne behu ni pastiri niti su ikad živeli na snežnim […]
Ostaje mi prazna, izgužvana kutija cigareta Republicana i bajati časopis koji je ovde ostavila. Ostaju mi dve poslednje vozne karte. Ostaje mi papirni salvet na kojem je nacrtala moje lice iz usta mi izlazi loptica s rečima, reči kazuju nešto smešno. Ostaje mi i jedan list akacije pokupljen pre neko […]
Eduardo Galeano – Živimo u kulturi ambalaže Mi živimo u svijetu gdje su sahrane važnije od pokojnika, gdje su svadbe važnije od ljubavi, gdje je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže, koja prezire sadržaj. Eduardo Galeano nesumnjivo je bio velik čovjek koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. Ovaj […]