Jasan Pogled
O nekim bolestima obrazovanja (2) Fetišizam programa Govorio sam već o potrebi da se predaje malo činjenica, ali da one budu ključne, one koje su izazvale dalje događaje. Nastanak italijanskih komuna u predrenesansi mogao bi da posluži kao primer da učenik doživi međuzavisnost naizgled sasvim nepovezanih događaja. Jedna strogo verska […]
O nekim bolestima obrazovanja (1) Pretenzije enciklopedizma U obimnom repertoaru moga neznanja istaknuto mesto zauzimaju biljno i životinjsko carstvo, do te mere da bih se čak mogao smatrati negativom profesora Bifona. Ispovedam onu vrstu znanja koje se sastoji u tome da na prvi pogled razlikujem konja od koze, eukaliptus od […]
Za Lajbnica u Univerzumu ne postoje proste činjenice niti slučajnosti: sve ima svoj raison d’être, a ako nam on često i nije dostupan, to je zato što jeste da ličimo na Boga, ali ne dovoljno. Kako bilo da bilo, ideal ljudskog znanja je da polako svodi tu haotičnu masu činjeničnih […]
Ne znam da li je teoriju koju ću ukratko izložiti na ovim stranicama nekada neko već izložio. Pala mi je na um kao posledica nekih ličnih iskustava i, svakako, pod pritiskom jakih nesvesnih opsesija. Polazim od jedne činjenice, koja je, pošto je činjenica, van svake rasprave – od postojanja predosećaja. […]
Logika i Grci Skladan Grk je izum XVIII veka, i ulazi u sastav arsenala opštih mesta kojem pripadaju i britanska flegma i francuski odmeren duh. Smrtonosne i turobne grčke tragedije bile bi dovoljne da razveju tu glupost, kada ne bismo imali više filozofske dokaze, a naročito izumevanje platonizma. Svaki čovek […]
U jednom eseju napisanom 1953. pomislio sam da sam ustanovio vezu između Sartra i Sokrata, vezu koja mnogo toga otkriva po pitanju njegove misli i njegovog smisla postojanja. Obojica su ružni, obojica mrze telo, obojica teže jednom savršenom duhovnom poretku. Odvratno im je sve što je mekano i ljigavo, a […]
Moderna vremena su sagrađena na nauci, a postoji samo nauka o opštem. Ali pošto zapostavljanje pojedinačnog znači uništenje konkretnog, moderna vremena su sagrađena filozofski uništavajući telo. A ako su ga platoničari isključili iz religioznih i metafizičkih razloga, nauka je to učinila iz ledeno gnoseoloških razloga. Između ostalih katastrofa za čoveka, […]
Od stvari ka teskobi Slepo se bacivši na osvajanje spoljašnjeg sveta, zaokupljen samo time kako će upravljati stvarima, čovek je konačno sam sebe postvario, pošto je pao u sirovi svet u kojem vlada slepi determinizam. Predmeti su ga gurali, i kao igračka samih okolnosti čijem je stvaranju doprineo, čovek je […]
Bečki kružok je smatrao da je metafizika jedna grana fantastične književnosti. I taj aforizam koji je filozofe dovodio do besa pretvorio se u Borhesovu književnu platformu. U jednom od svojih eseja pripoveda kako je neki mongolski car sanjao nekakvu palatu i naredio da mu se sagradi u skladu sa […]
Doktrine se ne pojavljuju slučajno: s jedne strane, one produžavaju i produbljuju dijalog koji ne prestaje tokom različitih epoha; s druge, one su izraz razdoblja u kojem se pojavljuju. Kao što stoička filozofija nastaje uvek u vreme despotizma, kao što marksizam izražava duh jednog društva koje silovito ulazi u industrijalizaciju, […]