Jasan Pogled
Sastaše se stari znanci, stari dugari, Milo i Ivica. Nekome bi više odgovaralo Ivan (da ne konstatujemo Grozni) i Miloica (umalo ne zucnuh – mali). Bili su zajedno mnoge bitke, kobajagi se malo i svađali uz bezopasno prangijanje, pa su, nakon svega, opet tamo gdje su i bili – u […]
Danila sam upoznao negde početkom šezdesetih godina. Upisao sam Jugoslovensku i svetsku književnost, a Danilo je upravo završio studije Opšte (svetske) književnosti u prvoj generaciji studenata na toj katedri, najbolji u žestokoj konkurenciji zaista sjajnih studenata – manje više svi su kasnije napravili ozbiljne karijere u profesiji. Šezdesete godine na […]
Nalazi se na tri dana plovidbe od Ostrva alata. Ovo ostrvo nalik je beščulnom liku šume Fontenblo, u Francuskoj: pješčano, sterilno i nezdravo. Tlo je ovdje toliko tanko da stijene proviruju kroz njegovu površinu kao što kosti mršavog čovjeka strše pod njegovom kožom. Najupadljivija karakteristika Prevarantskog ostrva su dvije male […]
Piše: Ivan Džidić Prije jedno, evo pa umal’, deset godina išao sam posjetiti mlađe dijete, koje je tada trenutačno bilo u Mostaru, trenutačno radilo u kuhinji nekog restorana i trenutačno studiralo istoriju na Univerzitetu, za razliku od Sveučilišta. Jedan dan me je mlađahni nagovorio na šetnju dijelovima grada kojima do […]
Otužni odrazu na površini mulja, a ne sunca Klupko zamotano oko ničega Knjigo bez ijednog slova Razgovoru bez misli i riječi Gasovita planeto bez ose rotacije Bezvodna zemljo Namjero bez daška vatre Pustinjo beslovesna Besplameni pokretu rukom Kišo što na zemlju ne padneš nego ispariš tri metra ranije Spoljoštena glistolika […]
Jednom je bila Zima. Umirao sam od gladi trudeći se da postanem pisac u Njujorku. Nijesam jeo tri ili četiri dana. Da bih na kraju rekao sebi: “Kupiću veliko pakovanje kokica!” I bog te, tako dugo nijesam okusio hranu, da je bilo predivno. Svako zrno bilo je kao šnicla! Moj […]
Piše: Jovanka Živanović Naslovnu misao pročitah u nekom od Vitgenštajnovih spisa. Knjiga sasvim slučajno u mojim rukama, nasumice otvorena baš na stranici gde zatekoh ovu tvrdnju. Je li je izneo on, ili je to rekao neko drugi iz reda filozofa neegzistencijalisata – nije od značaja. Takvi po prirodi mojih opredeljenja, […]
Pričaćemo kad nam san ne bude više prijatelj; kad se naljuti, odleti a noć nam nacrta nove linije na dlanu nenaviknutom na dodir. Ispričaćemo sve što smo u bleštavom danu krili kad se sve činilo detinjasto, nežno; kad smo ispod ruža samo trnje nalazili i vešto se pravili da nam […]
Piše: Slobodan Sadžakov Waiting for a miracle Kada su krenuli prvi taktovi dobro poznate pesme na bini se pojavio vižljast, stariji čovek. U elegantnom odelu, dostojanstven, sa šeširom na glavi. Uputio se do gitariste, klekao ispred njega i prepoznatljivim baritonom zapevao ,,Dance me to your beauty with a burning violin…”. […]
Šta najbolje uspijeva i najbogatije rađa u našoj maloj carevini? Šta cvjeta raskalašnije od svake majske ruže u dičnom mediteranskom raju? Šta bi moglo postati i ostati simbolom umjesto dvoglavog orla na krvavoj pozadini alaj-barjaka? Da li je to dvotrbušje, dva razbrekla džepa ili dvostruko srebroljublje i zlokrvno vlastohljeplje? Kome […]