Anatomija Fenomena

Bukovski o štampi, hrabrosti, strahu i nasilju [Tema: Bukovski]

Jednom je bila
Zima. Umirao sam od gladi trudeći se da postanem pisac u Njujorku. Nijesam jeo tri ili četiri dana. Da bih na kraju rekao sebi: “Kupiću veliko pakovanje kokica!” I bog te, tako dugo nijesam okusio hranu, da je bilo predivno. Svako zrno bilo je kao šnicla! Moj stomak je rekao:  HVALA TI HVALA TI HVALA TI! Samo sam hodao ulicom i bio sam u raju. A onda su prošla dva tipa i jedan od njih je rekao: “Isuse!” A drugi je rekao: “Šta je bilo?” “Jesi li video onog tipa što ždere kokice? Odvratno!” I tako nijesam mogao da uživam u ostatku kokica. Šta je uopšte mislio time “Odvratno?” Pa ja sam bio u raju.

O štampi
Nekako volim da se napadaju. “Bukovski je odvratan!” To mi je baš smiješno, jer, znaš, ja to volim. “O, groznog li pisca!” Još glasnije se smijem. Time se poprilično hranim. A kada mi je jedan tip rekao: “Ej, znaš li da te izučavaju na tom i tom univerzitetu”, ja zinem. Pojma nemam…biti prihvaćen od svih je zastrašujuće. Osjećaš se kao da si uradio nešto loše.
Uživam u lošim stvarima koje su rečene o meni. To povećava prodaju knjiga i predstavlja me kao zloću. Ne sviđa mi se da se osjećam kao dobar lik zbog pozitivnih stvari koje govore o meni. Ali loš? Da, to mi otvara novu dimenziju. (Podiže mali prst lijeve ruke). Vidiš li ovaj prst? (Prst je iskrivljen i podsjeća na slovo L). Jedne noći sam ga pijan slomio. Ne znam kako, ali…Pretpostavljam da se jednostavno nije uklapao. Ali odlično se uklapa za slovo A (na pisaćoj mašini) i…ma jebeš ga…uklapa se u moj karakter. Vidiš, sada imam karakter i dimenziju. (smijeh).

O hrabrosti
Većini takozvanih hrabrih ljudi nedostaje mašta. Oni kao da ne mogu da shvate šta će se desiti ako nešto krene loše. Istinski hrabri prevazilaze svoju maštu i čine ono što moraju da čine.

O strahu
Ja znam šta je to. (smijeh)

O nasilju
Mislim da se nasilje obično pogrešno tumači. Izvjesno nasilje je neophodno. Postoji, u svima nama, energija koja zahtijeva da bude izbačena. Mislim da poludimo ako se energija sputava. Krajnji mir koji svi priželjkujemo nije poželjna teritorija. Nekako je u našoj suštini određeno da ne bude tako. Zato volim da gledam boks-mečeve, i zato sam se, kada sam bio mlađi, stalno upuštao u tuče na raznim mjestima. Nasilje se ponekad naziva “časnim izbacivanjem energije”. Postoji “zanimljivo ludilo” i “odvratno ludilo”. Postoje dobri i loši oblici nasilja. Pa, u suštini…taj termin se može veoma slobodno tumačiti. A kad nije mnogo na tuđu štetu, onda je u redu.

 

(Izvod iz intervjua, 1987, razgovarao glumac Šon Pen)

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.