A kad ja zagrmim!Čuje se odavde do Nikšića.A ako ima neka gugutka na visokoj grani,polomi se grana, gugutka padne.Razlete se crijepovi sa krovova najdaljih kuća.Svaki listak na onoj japanskoj trešnji stravom zatreperi.Čašice i tanjirići u kuhinjici zacvokoću.Da ne govorim o mrtvacima.Ruža stablašica se poguri kao bakica.Riknem, kao Zevs.Treba mi moj […]

Umiješ da se razljutiš, usplamtiš kao biberovo zrno.Zavarničiš kao one žice dalekovoda kad se taknu u oluji.Naučio sam da se sklonim pod krošnjicu suzdržancije.To je, valjda, ta tolerancija…I ne znam zašto od komarca prave magarca…Kad se razvedri i utiša, izađem ispod krošnjice.Sobica miriše na barut.Izlaziš iz rova smalaksala kao talasić.Volim […]

To ti je srpska sijesta.Poslije pasulja sa koljenicom.Novine ispadnu iz ruke i otisnem se nekuda, na maloj barci.Kroz prozor uleti muva.Zunzaranje ustalasa vodu, zadrmusa barku…Odškrinem desno oko.Vidim kako uzimaš muholovku.Čujem i kako namičeš zavjesu.Pa se ponovo ukrcam na malu barku.Ljuljuškam se po plavom nebu… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]

– Danas su Blagovesti – kažeš, a razmičeš zavjesu da namjutro uđe.Žmirkam, zgodilo me sunašce pravo u oko.Lijepo je kad ti to tako objaviš.Pristoji ti.To je dobro jutro.Ne bih tu ja ništa dodav’o… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja Kraljevo

Jednom ćemo da odemo na Moravu.Kao pravi ribolovci.Da čekamo strpljivo na obali rijeke.Pa kad struna zadrhti, da znamo šta nam je činiti.A ima i ono zvonce što prene iz dubokog zamišljaja.Prolazi vrijeme, otiče Morava…– Šta će biti za ručak? – pitam, tek da bih izronio.– Riba – kažeš, tek da […]

Cilikne nešto u kuhinjici kao zvonce.Mora da je kašičica dok razmućuješ med u čaši.Onda zvecne kao praporac.Mora da uzimaš crveni ibrik.Pa klikne.Mora da uključuješ ringlu.Onda tišina. Duga tišina…Pa žubor kao potočić.Mora da voda vri.Čekam da uđeš.Ne ulaziš.Zakuvavaš kafu.Čujem i kako šoljicu stavljaš na stočić.I onda ništa ne čujem…Znam da nećeš […]

Izađem u malu noć, pa mirišem lavandu.Mirišem i mirišem, hvatam najtanju strunu.– Šta radiš tu u tom mraku? – pitaš i pališ vanjsko svijetlo.– Ništa. Sjedim. Isključi.Donosiš svoju hoklicu.– Osjećaš li kako miriše lavanda?– Ne osećam.– Pa skoncentriši se, osjetićeš.Pa se koncentrišeš, ja mirišem.A lavanda pjevuši u mraku… Boris Jovanović […]

Da se uzverem na drvo, ne ide.Nije toliko visoko, a i grane su tanušne.A ova naša zgradica još niža od ovog drveta.A baš mi se gledaju zvijezde.Ima tu nešto…Nijesu baš bili ludi oni što su ih cijelog života gledali.Mada…Dosegli su neke tajne, popeli se do nekih visina.Mada…Razmrsili su, može biti, […]

– Znaš li onog glumca što se razveo od one glumice?– Misliš na onoga što je glumio u onom filmu?– Taj, taj…– Pa što, da nije umro?– Kako, bre, umro mlad čovek!– Pa dobro, i mladi umiru…– Kako možeš da misliš tako crno?!– Mogu, što da ne mogu…Nastupi tišina.– I […]

Volimo tamo da svratimo.Kad se u kasno ljeto vraćamo s mora.Sa visoke terase gledamo kukuruzno polje.I bijele prikačene oblačiće.Ovčice koje pasu po nebu.Pirka i hladi.Tada, uglavnom, ćutimo.Stigne nas slatki umor.Ti razmišljaš o ljetu koje još traje.Ja razmišljam o jeseni koja dolazi… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja Izdavač – Povelja […]