Jasan Pogled
A pešteru zmijinu stade štovati, kao božju crkvu i sveto mesto, rekavši, kao Avram, „na mestu ovom Gospod videˮ. Teodosije Hilandarac, ŽITIJE SVETOG PETRA KORIŠKOG Na lestvici simbola iz knjiga o životinjama zmija se javlja kao čovekov neprijatelj ili, tačnije, suprotna vrednosti u čovekovom napredovanju ne samo u pogledu uma […]
Veliki roman Seobe Miloša Crnjanskog nastao je posle Velikog rata. I iskustvo iz tog rata, u kome je sam pisac učestvovao, moglo je usmeriti pogled ovog pisca na sudbinu njegovog naroda. Ona bi se uz nužno uprošćavanje mogla svesti i na ove dve odrednice: stalne seobe po nevolji i stalno […]
Zbornik radova Mit, tradicija i simbol u poeziji Miloša Crnjanskog proistekao je iz naučne konferencije održane 6. i 7. aprila 2022. godine u Trebinju, u organizaciji Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i Dučićevih večeri poezije iz Trebinja. Reč je o dvadeset i osmoj po redu kolektivnoj monografiji u […]
Ka predmetu istraživanja Razmatranje teme neophodno je otvoriti ukazivanjem na duboku korelaciju između pesnikove biografije i njegovog dela za koju je i sam tvrdio da je neminovna, upravo u skladu s njegovom životnom filosofijom i stvaralačkim kredom – sumatraizmom . „Nikada nisam verovao da sudbina čovekova zavisi, recimo, od nekog […]
Znamo već: umro je Miloš Crnjanski. Znamo i ne znamo. Zašto ne može da se poveruje u smrt, koja je pračinjenica svake činjenice, apsolutna očiglednost? Zato što je vera negacija smrti; u smrt se ne može poverovati zato što smrt i vera ostaju nepomirljivi. Onaj koji preživljava, i kada pokušava […]
(Gorana Raičević. Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog. Novi Sad: Akademska knjiga, 2021, 878 str.) Višedecenijsko čitanje i saživljavanje s opusom i biografijom Miloša Crnjanskog, jedno od najintenzivnijih i najsveobuhvatnijih u istoriji srpske književne istoriografije, Gorana Raičević (1964) objedinila je u svojoj novoj knjizi naslovljenoj Agon i melanholija: […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu Ko je ubio kneza Rjepnina? Knez Rjepnin je, kao i Faust, stalno postojao u “ledenoj samoći” (F, 1715), pa je neprekidno stremio samoubistvu, jer se nikada nije navikao “na taj osećaj, da smo sami, samciti na ovom pustom ostrvu”, “sami, samciti, nemamo nikoga, ne […]
(Mirjana Sekulić, Španija Miloša Crnjanskog, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2019, 295 str.) Monografska studija Španija Miloša Crnjanskog autorke Mirjane Sekulić objavljena je 2019. godine od strane Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predstavlja izmenjenu verziju doktorske disertacije pod naslovom Slika Španije u putopisima i novinskim člancima Miloša Crnjanskog, odbranjene na istom […]
Crnjanski i Mefistofel O skrivenoj figuri Romana o Londonu- 5 Rjepnin i Nađa, kad bi ih detektiv ugledao, simbolizovali bi korespondencije koje postoje između duše i njene sudbine: “na licu njegove žene… zapazio je, odmah, dobrotu duše koja je neprolazna”, koja “privlači i najgoreg čoveka”, dok se na kneževom licu vidi […]
O skrivenoj figuri Romana o Londonu – 4 A Hrist? Vertikalni presek narativne konstrukcije Romana o Londonu zatiče detektiva kako se na postamentu, tamo gde je najšire, sreće sa mnoštvom šarolikih bića koja ne uspeva upamtiti, da bi se tek iznad njih, tamo gde se spratovi sužavaju, susreo sa onima koji se i […]