Jasan Pogled
Idućih dana, u Rimu, postaje svima jasno, da će rat imati ne samo da se nastavi, nego i da će, svakako, dugo trajati. Albanka mi telefonira, da imaju izveštaje, da će Nemci početi da tuku Pariz, iz vazduha. Neće ni za Pariz biti milosti. U želji da me ništa ne […]
O Rimu je rečeno mnogo lepih reči i ja ih, katkad, nižem i prebrajam u sećanju, tih dana. Najlepše je ono što je, o Rimu, rekao, danski skulptor Thorvaldsen. Taj Hyperborejac poslat je u Rim, kao stipendist danske vlade u XIX veku, na tri meseca. Ostao je u Rimu više […]
Goethe, koji je svoje talijansko putovanje smatrao, za veliki doživljaj, kaže, na jednom mestu, da je prošlost: ruina. Svi mi, u Rimu, slažemo se da je Italija, zaista, veliki doživljaj u životu, a da je prošlost — i ne samo u Rimu — ruina. Zbrka, koja vlada u prošlosti pojedinaca, […]
Tridesetog maja, pomenute godine, rano, ujutru, pred kućom tog amerikanskog novinara, mog prijatelja, naše društvo se okuplja, veselo. Pred kapijom nas dočekuje šest bicikleta. Čelični su i tako sjajni, kao oni koje upotrebljavaju, u cirkusima, klovnovi. Točkovi su im tanki, kao za vožnju na pajvanu. Ta ulica je puna auta […]
Dvadeset osmog maja (1940), pred veče, Albanka, žena mog prijatelja, amerikanskog novinara, telefonira mi. Kaže: svršeno je. Rat je na našem pragu. Pitanje je sad dana. Da dođem, posle večere, da popijemo nešto i porazgovaramo. Biće naše uobičajeno društvo. Odlazim, dakle, opet u tu kuću, u ulici gde su stanovali […]
Pri kraju proleća sneg počinje da se topi u Abruzzima. Ostajemo i nedeljom u Rimu. Spremamo se da počnemo kupku, u moru, kraj Rima. Pošto se osećam dobro, ja onda, po kineskom, pametnom, običaju, da se, kad se oseća dobro, ide lekaru, idem opet onom doktoru, koji je sahranio i […]
Problem oduhovljenja materije, odnosno transformacija materijalno-empirijskog iskustva u spiritualno-apstraktnu formu, suštinsko je pitanje ekspresionističke umetnosti, postavljeno još u eseju Vasilija Kandinskog iz 1912. godine („Uber das Geistige in der Kunst“). To znači da su u temelju nove poetike postupci apstrakcije, redukcije i formalizacije koji dominiraju u jezičkoj tehnici većine srpskih […]
Ciklus „Vidovdanske pesme“ Miloša Crnjanskog objavljen je prvi put u okviru pesničke zbirke Lirika Itake 1919. godine u štampariji S. B. Cvijanovića1. Nekolike pesme koje pripadaju ovom ciklusu štampane su tokom ratnih godina u zagrebačkom Savremeniku (1917–1918), a dve, neposredno posle rata, u Književnom jugu (1919). Miloš Crnjanski će kasnije […]
Da je, igrom nekog zloćudnog slučaja komedijanta, oluja kod Visa 1921. godine potopila čamac sa Miličićem, Dobrovićem i Crnjanskim, u kome su mladi stvaraoci plovili sa namerom da na pučini čitaju stihove Hektorovića, ili da se, pak, dvoboj pesnika sa oficirom Tadijom Sondermajerom, nadomak Vršca 1926. godine, završio tragično, to […]
Antologija kineske lirike (1923) i Pesme starog Japana (1928), koje je Miloš Crnjanski sastavio u vreme avangarde u srpskoj književnosti, izuzetno su zanimljive pojave kada razmotrimo način na koji se srpska književnost upoznala sa dalekoistočnim poezijama i kako ih je prihvatila. I u pesništvu Miloša Crnjanskog primećuju se tragovi koje […]