Jasan Pogled
Po svetu, u svim velikim varošima, izvesna predgrađa, okolna brda, ili vrtovi, daleko od grubosti i blata uličnog, postali su zaseban kraj za zaljubljene, omiljeni radi svojih vidika, sunca, fontana ili bilja. U Pragu, zimi, meke i mutne senke lutaju po snegu, pod brujanjem zvonika u starom kraju Alhimista. U […]
Nikada nisam izgubio utisak koji nosim u sebi iz doba kada je Zagreb bio naš brat i kada je, usred rata i tuđinskog haosa, osećao slovenski i bio za Srbiju. Nikakvi događaji ne mogu da iščupaju iz mene osećaj da nema razlike među našim krajevima koji su nekad odolevali […]
Piše: Svetlana Velmar Janković III nastavak Ljubav kao ne-ispunjenje Otuda će, posle „Vidovdanskih pesama“, Crnjanski postepeno nastojati da zadrži trenutak koji je potpuniji. Ako ga je nihilizam kao opredeljenje navodio da osiromašava unutarnje sadržine u subjektu, ovo novo, odnosno ponovo nađeno usmerenje navodiće ga da se bavi onim što te […]
Piše: Svetlana Velmar-Janković (II nastavak) Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Ovo su prvi stihovi iz pesme „Himna“ koja je prva u ciklusu „Vidovdanske pesme“. Naglašavam prvi i prva zbog toga što su to udarni stihovi i sadrže neka od osnovnih obeležja ciklusa u […]
Milorada Pavića i Miloša Crnjanskog osim književnosti vezuje i jedan zajednički datum, datum večnog odlaska. Miloš Crnjanski umro je 30. novembra 1977. godine a Milorad Pavić 30. novembra 2009. godine. Svako sećanje donosi buđenje i svako buđenje donosi jedno sećanje. Ako ste dovoljno brzi možda ćete ga uhvatiti. Sa tim […]
Piše: Svetlana Velmar-Janković Šta danas znače Sabrane pesme Miloša Crnjanskog? Jednostavna i razumljiva na prvi pogled, poezija Miloša Crnjanskog postaje sve zagonetnija što se bolje upoznaje. Zato nije neobično što ova poezija, više no druge, neposredno zavisi od čitaoca. Više nego poezija Rastka Petrovića, recimo, i više nego Vinaverova, koje […]
Kad hoće da označe glavnu privlačnost1 svoje zemlje, Španci ističu koliko su njeni predeli različiti. Pri tome, svaku svoju pokrajinu smatraju onom „pravom“ Španijom. Prava Španija, kažu, samo je tvrda, ponosita, modra, visoravan Kastilja, zemlja vere, odricanja, ponosa, fanatizma. Drugi put tvrde da je prava Španija crvena, ispucala od žege, […]
Kandeleda je jedno od onih, zabačenih, pšanskih sela, što sazdata sva od seljačkog života godinama niti vide stranca, niti za njega haju. Liče sasvim na naša, negde u Bosni, ili pitomijem Sandžaku. U njega smo došli u svatove. Iz Oropeze što i sama, mada ima divnih, arhitektonskih spomenika srednjovekovnog […]
U maju mesecu godine 1933. vlada senjora Azanje pozvala je 26 novinara sa raznih strana sveta, da im pokaže kako je u Španiji. Za Vreme, putovao sam ja. U Burgosu je bilo bombi i mrtvih, u Sevilji su pucali po ulicama, ali naš je zadatak bio da vidimo samo magnolije, […]
Don Miguel de Unamuno bio je neko vreme poštovan kao neki Tolstoj Španije. Kada je, boreći se protiv Alfonsa XIII, morao da napusti Otadžbinu, i da živi u emigraciji, u Francuskoj, cela ga je Španija poštovala i on je bio idol svih levičara u Španiji. Unamuno je godinama čekao […]