Tag: NATO

Notes

Dolina plača u Vrlom Novom Svetu

Piše: Stanko Cerović   Rat je bio kratak, bez mnogo velikih događaja. Ali užasan po načinu na koji je razotkrio realnost civilizacije i duhovnu prazninu zapadnog čovjeka. U njemu su se tolikom brzinom naređale velike teme i postavila velika pitanja, da on izmiče razumijevanju. Kao neki mali rezime vijeka, podsjećanje […]

Jasan Pogled

Kobajagi

Cr­no­gor­ci. Ko­ba­ja­gi. Mo­žda Go­ro­crn­ci. Cr­ni bi­jel­ci. Ili bi­je­li crn­ci. Ko­ba­ja­gi zva­nič­no. Ko­ba­ja­gi fak­tor. Ko­ba­ja­gi mi­ra i sta­bil­no­sti ko­ba­ja­gi. Ko­ba­ja­gi dr­ža­vi­ca u ko­joj ži­ve ko­ba­ja­gi za­do­volj­ni ko­ba­ja­gi gra­đa­ni i pre­za­do­volj­ne ko­ba­ja­gi gra­đan­ke. Dr­ža­vi­ca, rod­na gru­di­ca, ko­ja je ovih da­na ko­ba­ja­gi zva­nič­no po­ra­sla do ko­ba­ja­gi ne­slu­će­nih vi­si­na sa ko­jih se ko­ba­ja­gi da­le­ko […]

Jasan Pogled

Natović

Kad već mo­ra na ić ne­ka vi­še ne bu­de Jo­va­no­vić, Ni­ko­lić, Pe­tro­vić, jer od­vi­še tuk­ne na bi­je­li lu­kac, na znoj­nu gu­nji­nu, na sla­ni­ni­cu i ra­ki­ji­cu, na Mo­ra­vi­cu i šaj­ka­ču, na mit i le­gen­du, na iz­mi­šlje­ne ska­ske i bu­da­li­sa­nja, na ćo­ra­vo car­stvo ne­be­sko, a i na Ru­si­ju, sta­ru du­šman­ku, ne­ka­ko otu­žno […]

Jasan Pogled

Natomanija

Đe si, NA­TO! Što či­niš? Ka­ko si, do­bro­či­ni­te­lju naš? Hva­la ti što si nas se ova­ko li­je­po sje­tio! Hva­la ti što si nas pri­mio, ako si pri­mio! I na­ma sva­ka čast što smo te pre­po­zna­li i što smo te pri­mi­li kao bra­ta ro­đe­no­ga! Hva­la ti, NA­TO, spa­si­o­če i oslo­bo­di­o­če naš! […]

Jasan Pogled

Geopolitika ponižavanja

Piše: Jacques Attali U odnosima među ljudima, kao i među narodima, poniženje može da dovede do bezumnih postupaka, nezaustavljivih ratova. Zato je ključno ne ponižavati druge, već ih uvažavati; a ako je ponižavanja bilo, ako je kontakt prekinut, obnoviti ga, makar dok je ponižena strana još uvek otvorena za dijalog […]

Jasan Pogled

Nato, praćke i prangije

Ma­li smo, baš ma­ju­šni i sla­bu­nja­vi, ri­ječ­ju – ni­ka­kvi, jad i bi­je­da… Ali, to smo htje­li. Za­pra­vo, to su htje­li. Dru­go­vi i dru­ga­ri­ce, no­vo­na­rod i na­rod­no­sti. Ni­je sra­mo­ta bi­ti ma­li, ali je za­stid­no bi­ti ma­nji od se­be sa­ma, ma­nji od naj­ma­njih. Uvi­jek i u sve­mu. Ma­li su, ta­ko to bi­va […]