Jasan Pogled
Smeštaš se udobno u svoju omiljenu fotelju, Kao domaćin posle napornog rada, Kao putnik koji je pohodio Visoku planinu, Kao maratonac koji je istrčao trku. Tako te uvek pronađe Između svih ljudi Kao da nikoga drugoga nema Ali, zna on, lukav i prepreden Da mesta ima jer se sve drugo […]
Otići ću do reke, Spustiti glavu na njenu obalu Otvorenih očiju Zuriti nebo. Ja, koja se igram Oblacima kao klikerima, Uvek sam pogrešnu reč rekla Osmeh u džepu krila. Sad je vreme da ispišem tajne Na vrhovima prstiju Sa kojih nebo Tiho kaplje. Jasna Đurđić
Ne možeš imati nešto što je odavno otišlo – kaže sedi čovek. Ali ja znam da se odlasci ne mere daljinom ne mere vremenom. Sve je tu na dlanu kao i te mrvice kojima hranim ptice. Budi pored mene na tren – Ispričaću ti priču o odlascima koji su uvek […]
Mali veliki život Dušana Radovića – 04 Radovićevi naslovi su, koliko u službi pesničke igre, više šifra same poetike. Radović je svoju poetiku najbolje i najkraće saopštio naslovom svoje prve pesničke knjige “Poštovana deco”. U njemu je, prvo, Radovićeva želja da se deci direktno obrati, bez posredovanja starijih, roditelja, rodbine, […]
Prohujala ponoć neka je uteha. Imali bi čempres pred domom Koji nije za boravak, nego beg, Jedno veče ili dan. Nisko je pod svodom, Sa visine želim da sledim Promaju otvora za golubove. Idemo čim se sneg otopi. Snegovi. Bitno je da se osećaju. Pijem mleko i med, Ti daleko […]
Dom omladine Pančevo poziva zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji, 38. konkurs za Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije “Rukopisi 38”. Konkurs je otvoren do 14. februara 2015. godine, a pravo učešća imaju devojke i mladići od 15 do 30 godina koji pišu na […]
XXVI Ponekad, onih dana kada je svetlost savršena i tačna, Kada su stvari toliko stvarne da stvarnije ne mogu biti Pitam sebe, natenane, Zašto uopšte pripisujem Stvarima lepotu Zar neki cvet ima lepotu? Zar lepotu ima plod? Ne: oni imaju samo oblik i boju I sopstveno postojanje Lepota je ime […]
Nisam umela da plačem kada su svi plakali Ni kada su odlazili oni koji su me voleli Ja sam se samo blago njihala u struku Pevala uspavanku Imala svoje vešte odbrane Zamke u koje sam sebe mamila. Sagradila sam najlepšu tamnicu Ali ne plačem, samo se njišem, I čekam, Čekam […]
Nisam je čula Ne ponudih joj dlan Umesto jastuka Često je nisam ni videla Zagledana u tamno nebo Sa ponekom sitnom zvezdom Radost moju, ili tuđu Svejedno. Jasna Đurđić
Gradovi kroz koje neću nikada proći Otisci stopala koji se neće Ukrstiti sa tvojima. I te malene zore koje kašljucaju Na ramenu. Sve to nije razlog da se ne nasmejem Obešenjački namignem. Znam te odavno, Svaku tvoju zamku primam Sa velikim- hvala Na modrocrvenim usnama Zauvek utisnutim U Tvoje čelo. […]