Jasan Pogled
Piše: B. Đorđević U upravo izašloj u ediciji “Jedan prema jedan”,“Službenog glasnika” nekoliko neobjavljivanih pesnikovih zapisa i šest pisama. U Kini pokazivao žulj na laktu od pisanja Nedavno sam dobio na žiro-računu nekoliko miliona, idem ulicom sa punim džepom para i – zaplakao sam se. Ništa me nije radovalo, nisam […]
Šesti nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović U autobiografskim beleškama pominjete, osim Kruševca, i Smederevo, kao jedno od mesta u kojem ste boravili tokom okupacije. Šta se u tom gradu dogodilo sa Vašom poezijom, koja je – onako maglovito, kako ste to već ovde opisali – počela da ulazi u Vaš život […]
Peti nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Svoje prve stihove napisali ste još kao dečak, pod okupacijom, u Drugom svetskom ratu. U Vašim objavljenim autobiografskim podacima naznačena je, čak, godina (1942) i mesto gde se to dogodilo (Kruševac). Ali, koliko znam, do sada je ostalo nepoznato šta se dogodilo posle tih prvih […]
Presečeno je leto: što maglama, što kišom. (U detinjstvu: kvasac su tako sekli u kolonijalnoj radnji.) Čuj: šušti sad oko nas kao da neko nam priča krišom Šta nas sve čeka u magli tek kad list padne zadnji. Pijaca kisne. Kraj tezge: žena sa mišlju najtišom. Kako se nismo nadali […]
Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni, Zarastite u plav san kameni Vi živi, vi sutra ubijeni, Vi crne vode u beličastoj peni I mostovi nad prazno izvijeni, Zaustavi se biljko i ne veni: […]
Četvrti nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Zadržao bih se u ovoj ispovesti, bar još koji trenutak, i na nekim drugim mojim stričevima koji su ponikli u onoj podgoričkoj kući koje više nema…. Onaj, već jednom pomenuti Jovan, koji je od oca nasledio titulu barjaktara, a kasnije , i sam, postao bankar, […]
Treći nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Bila je to parterna kuća u centru Podgorice – a nekoliko unutrašnjih bašti i avlija, od kojih je jedna nosila, bar za mene, zagonetno ime „kućište“ – moga dede Stevana Raičkovića i njegove žene, moje babe Milice, rođene Vrbica..U toj kući je ugledalo sveta trinaestoro […]
Namera je bila: o Tisi nekoliko reči Probuditi u glavi Izmisliti onda još nekoliko (koje se za pesme izmišljaju) I premeštati ih I gurkati Kao piljke – Oprezno provlačiti reči kroz kapiju pesme. Ako bi se sve to završilo (Kao u nameri što je bilo) Tako lepo Imao bih još […]
(drugi nastavak) Raičkovići, moja familija po ocu, potiču iz Crne Gore…gde je opčinjenost prošlošću i poreklom, ta pomenuta “pasioniranost” ne samo urođena nego i na visokoj ceni, čak i dan-danas…Tako se i jedan (savremeni) Raičković – a svi koji nosimo ovo prezime smo bliski i dalji rođaci – po imenu […]
Razgovarao: Miroslav Maksimović Uvodni dijalog Iako Vas poznajem već koju deceniju – isprva samo kao pesnika a potom i kao čoveka – imam utisak da se ovog neobičnog januarskog prepodneva 1995. godine nalazim pred vama kao pred enigmom koju tek treba odgonetati. Niste hermetičan pesnik, niti ste po ponašanju u […]