Jasan Pogled
Sve knjige se ne čitaju na isti način. Romani su, recimo, načinjeni da bismo ih jeli i gutali. Čitati ih je naslada inkorporisanja. To nije uosećavanje. Čitalac se ne postavlјa na mesto junaka nego on inkorporiše u sebe ono što se junaku događa. Ali, način da se to postigne sugerisan […]
Umetnost pripovedanja Svako jutro nas obaveštava o novostima sa zemlјinog šara. A ipak smo u pogledu čudnovatih priča siromašni. Otkuda to? Pa otuda što do nas više ne dopiru događaji koji nisu već prožeti objašnjenjima. Drugim rečima: bezmalo ništa više što se događa ne podstiče na priču, sve je u […]
Često se nastanak velikih dela zamišlja po slici rađanja. Ta slika je dijalektička; ona obuhvata proces s dve strane. Prva je u vezi sa stvaralačkim začećem i odnosi se na ženski element u geniju. Taj ženski element se iscrpljuje sa završetkom. Donosi delo u život i zatim odumire. Ono što […]
Najčudnovatiji dokaz za to nalazimo u erotici. Dokle god se trudite da, uz stalnu sumnju da li će vas uslišiti, pridobijete neku ženu, ispunjenje vaše želje može da se odigra samo u vezi s tom sumnjom, naime kao oslobođenje, kao odluka. Ali tek što je ona ostvarena u tom obliku, […]
Suština i vrsta neke lјubavi najstrože se ocrtava u sudbini koju ona namenjuje imenu – prezimenu. Brak koji ženi oduzima njeno izvorno porodično ime i zamenjuje ga muževlјevim ne ostavlјa – a to je istinito u gotovo svakoj bliskosti polova – ni njegovo netaknuto. I ono biva obavijeno, okruženo nežnim […]
Sudbinu i karakter ljudi obično smatraju kauzalno povezanim i karakter označavaju kao uzrok sudbine. Misao koja se nalazi u temelju toga sledeća je: kada bi, sa jedne strane, karakter nekog čoveka — što, dakle, znači i način njegovog ponašanja — bio poznat u svim pojedinostima, i kada bi, sa druge […]
Svako ispoljavanje ljudskog duhovnog života možemo shvatiti kao vrstu jezika, a ovo shvatanje, onako kako to istinit metod čini, svuda otvara nova pitanja. Možemo govoriti o jeziku muzike i plastike, o jeziku prava, koji nema nikakve neposredne veze s onim jezicima na kojima su sastavljena nemačka ili engleska sudska rešenja, […]
(Predgovor za knjigu Eseji u izdanju Nolita, 1974. godina, biblioteka Sazvežđa)old Kada je, po dolasku nacionalsocijalizma na vlast, i Valter Benjamin (Walter Benjamin, 1892—1940), poput mnogih drugih ljudi od pera i boraca za slobodu duha, bio prisiljen da napusti Nemačku, za njega je znao samo malen broj onih koji su […]
Ivisa,[1] leto 1933. U našim čitankama mogla se naći bajka o starcu koji je na samrtnoj postelji prevario svoje sinove, tako što im je rekao da se u vinogradu nalazi zakopano blago. Treba samo da ga iskopaju. I oni su kopali, ali tamo nije bilo nikakvog blaga. Na jesen, međutim, njihov […]
Jovica Aćin: ZAPISI POVODOM VALTERA BENJAMINA – drugi dio Ne pokušavajte da razumete; budite filozof. Rihard, konobar u Romanisches Caféu, Berlin, 1922. U jednom od svojih tekstova, u zbirci Berlinsko detinjstvo, Valter Benjamin iznosi kinesku pričicu o starom slikaru koji je pozvao prijatelje da im pokaže svoju najnoviju sliku koju je […]