Originalni / međunarodni naziv: Tigers
Režija: Danis Tanović
Scenario: Andy Paterson, Danis Tanović
Uloge: Emraan Hashmi, Geetanjali, Danny Huston
Zemlja produkcije: Indija, Francuska
Trajanje: 90 min
Jezik: hindi, engleski, nemački
Festivali: San Sebastian 2014, Toronto
IMDB: 8.1/10
Ajan dobija posao kao prodavac u okviru velike farmaceutske kompanije u Pakistanu. Postaje mala zvezda kompanije nakon što se pokaže da su njegov prirodni šarm i komunikativnost velika prednost u poslu. Međutim, jednog dana dolazi do saznanja da njegovi poslodavci svesno stavljaju u promet mleko štetno po zdravlje i život stotine beba. Poražen, započinje borbu sa kompanijom. Ovo je priča o Davidu i Golijatu, zasnovana na istinitom događaju čiji protagonista danas živi u Torontu.
Danis Tanović nagrađen je Oskarom za najbolji film van engleskog govornog područja za „Ničiju zemlju“. Njegov film, „Epizoda u životu berača željeza“, nagrađen je Srebrnim medvedom u Berlinu. „Tigrovi“ hrabro izvlače priču na ulice Pakistana, u beskrupulozan svet kojim vladaju interesi, dok je običan, pošten čovek, koji se suprostavio sistemu radeći ono što je pravedno, suočen sa pretnjama, kažnjen, i životno ugrožen.
Društvo koje štiti pojedinca na Balkanu je samo pusta želja
Razgovarala: Marija Krtinić
Film „Tigrovi“ je snimljen u Indiji. Zasnovano na istinitom događaju, ovo ostvarenje govori o Sajadu Amiru Razu, pakistanskom trgovcu koji je javnosti otkrio da kompanija za koju radi, Nestle, potplaćuje lekare kako bi uticali na roditelje da svojim novorođenim bebama daju njihovu zamenu, a ne majčino mleko. Potreba da se suprotstavi jednom gigantu i da progovori o šteti koju ova dohrana za bebe čini tako maloj deci ovog čoveka je proterala iz njegove domovine. Film je imao svetsku premijeru na Festivalu Torontu, gde danas živi Raza.
Kada ste i kako prvi put čuli za priču Sajada Amira Raza?
- Endi Paterson mi je dao prvu verziju scenarija 2005. godine. Nakon što sam pročitao priču, odlučio sam da odem u Pakistan i provjerim činjenice, jer je priča zvučala nevjerovatno. Nakon samo par dana shvatio sam ne samo da je priča istinita nego da se situacija nije nimalo promjenila od 1995. godina kada se dešava.
Šta vas je privuklo da snimite film o njegovoj borbi?
- Nikada nije u pitanju samo jedan razlog. Samo podatak koji iznosi WHO (Svetska zdravstvena organizacija) da preko milion beba godišnje umire zbog hranjenja bocom umjesto majčinim mlijekom dovoljan je da čovjek odluči da nešto uradi. Ja sam otac i nezamislivo mi je da bi doktor mogao da prepiše nešto što bi ubilo moje dijete. A upravo se to dešava, i to već jako dugo. A nakon što sam upoznao Amira i njegovu porodicu koja je u tom trenutku još bila u Pakistanu i koju on zbog svoje borbe nije vidjeo skoro sedam godina, znao sam da moram i ja da uradim nešto.
Uložili ste osam godina života u snimanje ovog filma. Šta je otežalo ceo proces?
- Prije svega strah ljudi da se upuštaju u borbu sa velikom korporacijom kakva je Nestle. BBC je odlučio da finansira film i poslao je svoju ekipu istraživača u Pakistan. Kada su se vratili, ne samo da su potvrdili da je priča tačna već su rekli da je situacija mnogo gora nego 1995. i donijeli nam mnogo novih dokumenata. Nažalost, to nije bilo dovoljno advokatima BBC-ja koji su nam rekli da se boje da će ih Nestle tužiti, iako smo imali sve dokumente i iskaze očevidaca. Sama pomisao da bi film mogao biti zaustavljen i da bi se možda morali godinama potezati po sudovima bila je dovoljna da odustanu.
Da li ste zbog zakonskih problema morali da promenite imena likovima i kompaniji?
- Ne, ime se spominje u ključnom trenutku i svima je jasno da se radi o Nestle, ali problem je ogroman i Nestle je samo jedna od kompanija koje su upetljane u to. Nisam želio da pravim film koji bi se fokusirao na Nestle nego na istinski problem.
Izjavili ste da ovo nije film „Erin Brokovič“ koji se završava tako što junakinja sa osmehom na licu dobija veliki ček. Priča je tužna i zapravo još uvek traje…
- Da. Nažalost. Upravo je ovih dana izašla vijest da su u Italiji uhapsili nekoliko doktora koje su kompanije koje proizvode mlijeko za bebe u prahu godinama potkupljivale. Dakle, ovo nije problem koji se susreće samo u zemljama trećeg svijeta.
Deo priče je prikazan iz vizure televizijske ekipe koja snima dokumentarac o životu vašeg junaka. Koliki je zapravo uticaj medija u ovakvim događajima?
- Mogao bi biti veliki, ali u ovom trenutku nije. Ja se nadam da će film pokrenuti pitanja i informisati ljude o ovom problemu.
Iako je Raza svoju borbu počeo još 1997. godine, prava medijska pažnja došla je tek sada sa vašim filmom. Da li su se neke stvari već promenile od premijere u Torontu, kada je reč o postupcima velikih kompanija u prodaji dohrane za bebe u zemljama trećeg sveta? Šta očekujete?
- Film izlazi u Indiji i Pakistanu u martu i ja se nadam da ćemo skrenuti pažnju javnosti na ovaj problem. Vidjećemo i kako će reagovati Nestle i ostale kompanije kojima je stalo da se ovaj film zataška. Bilo je i priče da bi film podržao Unicef, ali kada znate da je šefica Unicefa nakon isteka mandata prešla da radi u Nestle, onda se pitate da li zaista možete ikome vjerovati do kraja.
U Srbiji je ovih dana aktuelna tema Zakon o zaštiti uzbunjivača. Zapravo ljudi koji su spremni da otvoreno progovore o korupciji bez obzira na posledice, retka su pojava svugde u svetu. Šta je neophodno da se učini kako bi ljudi bili voljni da, bez obzira na sve, „dunu u pištaljku (zazvižde)“?
- Sudski sistem koji funkcioniše. Društvo koje štiti pojedinca. Ali i vi i ja znamo da je to u slučaju Balkana samo pusta želja.
