Norveški film „Po redu nestajanja” sa Mikijem Krstovićem i Sergejem Trifunovićem, Edi Redmejn u oskarovskoj ulozi Stivena Hokinga u „Teoriji svega” i filmovi Ferare, Louča, Drezena i Vanje Sviličić.
Oskarovac Edi Redmejn kao Stiven Hoking u filmu „Teorija svega” Džejmsa Marša (Foto Promotivne fotografije)
Festoljupce danas u „Sava centru” očekuje norveško-švedko-danski film „Po redu nestajanja” Hansa Petera Molanda, uvrnuto duhovita i „politički nekorektna” crna krimi-komedija neuobičajene strukture. Mami na smeh i kikot, pokazujući sve potencijale uspešnog bioskopskog filma.
Puca se na sve strane, a svaki ubijeni lik dobija na velikom ekranu i svoju čitulju sa krstom. Ovo je nešto poput čorbe skrčkane od Tarantinovih i filmova braće Koen, samo što smo i mi tu umešali prste. Mislim pre svega, na učešće naših glumaca, Sergeja Trifunovića i Mikija Krstovića (a tu je i hrvatski glumac Goran Navojec), koji zajedno sa svojim tatom, u liku i telu legendarnog Bruna Ganca, čine srpsku narko-mafijašku porodicu. Ova porodica glavni je konkurent na tržištu na kojem vlada mladi i naočiti norveški narko-bos koji stalno brine o zdravoj hrani i zdravom životu malenog sina. U priči o osveti, pravdi i ocu-osvetniku, kojeg vanserijski tumači švedski glumac Stelan Skarsgard, jedno od izvorišta crnog humora čine upravo srpski junaci. Njih glavni negativac Norvežanin, naziva Albancima, vređa Srbe pokazujući u svoj svojoj nordijskoj ibermenšovskoj osionosti, da je to njemu sve isto. Strano, nezanimljivo i krajnje nepoželjno na njegovom tlu…
Intrigantna je i biografska britanska drama„Teorija svega” Džejmsa Marša, priča o ljubavi koja se između studenta fizike Stivena Hokinga i studentkinje književnosti Džejn Vajld rodila dok su bili još na Kembridžu (1960). Film je nastao prema romanu Vajldove, koja je sada bivša Hokingova supruga, i predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o razvoju Hokingove bolesti, njegovim doprinosima nauci, ali i širenju porodice (troje dece) uprkos svim životnim nedaćama. Uloge u filmu poverene su Ediju Redmejnu koji je kao Hoking maestralan. Toliko da je za ovu ulogu nedavno sasvim zasluženo osvojio Oskara. Glumica Felisiti Džons igra Vajldovu sa pravom merom.
Biografski je i „Pazolini” Ejbela Ferare, emotivan i snažan omaž velikom italijanskom umetniku, piscu, kritičaru, scenaristi i reditelju, Pjeru Paolu Pazoliniju. Njegovim filmovima „Dekameron”, „Kanterberijske priče”, „Jevanđelje po Mateju”, „Salo”… Njegovom britkom umu i stvaralačkoj hrabrosti. Ferara je rekonstruisao poslednji dan u životu ovog vanserijskog intelektualca, filmskog stvaraoca i homoseksualca, koga je u zoru 2. novembra 1975. godine ubila muška prostitutka u blizini stanice Termini u Rimu…
I legendarni britanski (škotski) reditelj Ken Louč se, zajedno sa svojim vernim scenaristom Polom Lavertijem, u filmu „Džimijeva dvorana” bavi istinitom ličnošću i delom njegove biografije. Ovo je film epohe, priča o političkom aktivisti Džimiju Graltonu, prognanom iz Irske u SAD 1930. Proglašavan je komunistom opasnim po zajednicu, zato što je u svom selu izgradio plesnu dvoranu, pretvorivši je polako u pravi, dragoceni dom kulture u kojem se poštovala slobodna reč i svirao džez protivno volji lokalnih katoličkih moćnika. Reč je o filigranski tačno i vizuelno izdašno režiranoj drami koja je sutra na Festovom repertoaru u „Sava centru”, u programu „Horizonti”.
Sutra je na Festu i film „Dok sanjamo” Andreasa Drezena, nedavno viđen i u takmičarskom programu 65. Berlinala. Poštovaoci stvaralaštva ovog nemačkog reditelja i njegovog vernog scenariste Volfganga Kolhasea, videće sada ekranizaciju knjige Klemensa Majera, dinamičan film postavljen u maniru svojevrsnog istočnonemačkog „Trejnspotinga”. Drezen se fokusira na grupu dezorijentisanih tinejdžera, njihovu „istoriju” prijateljstva, izdaje, nade i iluzija. Deca koja su odrastala u Istočnoj Nemačkoj, u prvoj godini ujedinjenja izgubila su tlo pod nogama. Svet kome su pripadali je nestao, novi svet je za njih nepoznanica, budućnost u magli, a autoriteta nema u blizini…
U dvorani Doma sindikata, u programu „Forum”, sutra uveče prikazuje se hrvatski film „Zagreb kapučino” rediteljske debitantkinje Vanje Sviličić, supruge Ognjena Sviličića sa kojim potpisuje scenario. Uz nekoliko šoljica kafe tokom jednog običnog noćnog izlaska, Sviličićeva suočava svoje junakinje, dve četrdesetogodišnje prijateljice, sa sopstvenim promašajima, životnim teretima i strahovima, ali i strašnim osećajem samoće i nesigurnosti. Sasvim zgodno i dovoljno za nepretenciozan film dobre ideje i fine realizacije.
„Deca sunca” u sazvežđu pobednika
Ovogodišnji 43. Fest nosi i priču o filmovima koji nastaju ni od čega. Reč je o regionalnim niskobudžetnim filmovima među kojima se nalazi i film ,,Deca sunca” u režiji Antonija Mitrićeskog. Jedna od glavnih glumica ovog filma, Biljana Tanevska, posetila je Beograd.
„Ovo je jedna urbana saga poštene familije koja se bori sa surovom realnošću, a to je loš život podvojen između poštenja i mafije, gde sam ja kao simbol žene predstavljena bukvalno kao mišljenje današnjice, a to je – uhvatiti se bilo čega, spasiti se”, rekla je Biljana Tanevska povodom svoje uloge u ovom filmu.
„Deca sunca” na simbolički način ne samo da dočaravaju krizu porodice u sadašnjosti, već i ogoljenog čoveka koji više nije u stanju da upravlja svojim strastima, te postaje žrtva istih. Priča o želji za ljubavlju, vernosti i životom reflektuje se kroz široku lepezu likova na koje stvarnost ostavlja pečat. Ovaj film, koji je svoju svetsku premijeru doživeo u Londonu, biće i danas prikazan na Festu u Dvorani Kulturnog centra Beograda. N. Č.
Dubravka Lakić
objavljeno: 05.03.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Veci-od-zivota.sr.html
