Višeslojnost lika mačke u građanskoj književnosti za decu 19. veka: slučaj Jovana Jovanovića Zmaja i Luisa Kerola [Tema: Mačke]

1. Uvod

Predmet rada je analiza statusa mačaka u odabranim pesmama Jovana Jovanovića Zmaja i u knjizi Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola. Odabrana su ova dela, jer, iako autori potiču iz različitih sredina i tradicija, dele istu građansku kulturu 19. veka. Što se Jovana Jovanovića Zmaja tiče, nećemo analizirati sve pesme u kojima se pominju mačke, već samo one u kojima nalazimo njihove prototipične uloge. U slučaju Kerola, koristimo prevod Stanislava Vinavera Alisa u čarobnoj zemlji (prvi put objavljen 1923).

2. Simbolika mačke i njena transformacija od božanstva do kućnog ljubimca

Mačke su prisutne u bajkama, basnama, pesmama, mitovima i legendama. Mačke u književnosti imaju često promenljiv status povezan sa misticizmom (Nikolajeva 2009: 248). Marija Nikolajeva (eng. Maria Nikolajeva) primećuje:

Ovi likovi [mačke] se koriste u različite svrhe i igraju svoju ulogu u narativu, koja može biti od manjeg, ali i većeg značaja. One su figure na periferiji koje pisci koriste kao dekorativni detalj, pa do samih protagonista ili mehanizama koje pokreću zaplet. Njihov opis zavisi od njihovog statusa u društvu u datoj istorijskoj epohi, te su smatrane božanskim bićima u starom Egiptu, do toga da su bile zle u srednjevekovnoj Evropi, da bi kasnije postale enigmatične i egzotične, te ljupke i prijateljske3. (2009: 248)

Božansko poreklo mačaka u starome Egiptu potiče od njihove direktne povezanosti sa egipatskom boginjom Bast (ili Bastet), koja ima telo žene, a glavu mačke. Ona je smatrana zaštitnicom faraona, mačaka, dece, kao i parfema/miomirisa, plodnosti, umetnosti i rata (Biderman 2004: 217; Gerban, Šebalije 2009: 528; Delija 1999: 545–546; Pinč 2002: 130). Kult boginje Bast je usko povezan sa veseljem i radošću, što se kasnije prenelo na druge kulture.

Dolazi do preokreta u percepciji mačaka u srednjem veku. One su transformisane u antagoniste, mada se u nekim pričama heroj transformiše u mačku da bi izveo dobra dela. Postoji dualnost u percepciji mačaka, pa su one viđene i kao dobronamerne i kao zle. Autori Rečnika simbola ovu dvostrukost objašnjavaju samom mačjom prirodom, njihovim „istovremeno umiljatim i podmuklim ponašanjem” (Gerban, Šebalije 2009: 527). Domaće mačke nisu uvek bile deo svakodnevice u Evropi i stoga su uživale status mističnih stvorenja, poput zmajeva, jednoroga i baziliska (Holmgren 1996: 104–114). Neke od mitoloških karakteristika su se prenele na domaće mačke, a veliki udeo u tome je imala književnost.

Promena u percepciji mačaka započeta je u devetnaestom veku, kada su mačke postale omiljeni kućni ljubimci u porodicama srednjeg i visokog staleža, a kao dokaz toga možemo se pozvati na njihovo prisustvo u dečijoj književnosti (Nikolajeva 2009: 251). Jedna od priča koja nam daje uvid u to kako su mačke od mističnih stvorenja postale pripitomljeni ljubimci, jeste Kiplingova (eng. Rudyard Kipling) priča „The Cat Who Walked by Himself ” (srp. Mačka koja je sama hodala) iz zbirke priča Just So Stories. Prema priči, dogovor između mačke i ljudi je sklopljen tako da mačka ima obavezu da lovi miševe po kući i da bude dobra prema deci, dokle god je ne vuku za rep. Zauzvrat, ljudi će dozvoliti mački da obitava u kući, sedi pored vatre i „pije toplo belo mleko tri puta na dan za vek i vekova.”4 (Kipling 2010).

U Rečniku Matice srpske stoji da je mačka u srpskim narodnim pričama „oličenje hitrine, lukavstva i umiljatosti” (RMS 21990: 320). U Rečniku slovenske mitologije ističe se da mačka ima dvostruku simboliku – čistu i nečistu, što se vidi iz izraza Mački je dlaka pogana, a njuška čista (Tura 2001: 349). Mačka se često povezivala sa demonima i nečistim silama, ali je i smatrana životinjom koja može da oseti nečiste sile. Dovode je u vezu i sa gromom, a nosi obeležja i zaštitnika kućnog ognjišta (Bašić 2010a: 76; Tura 2001: 350). Mačka se u kući najčešće sreće pored peći i dimnjaka, na mestu boravka kućnog duha (Bašić 2010a: 76).

Mačka se vezivala za ženske osobe u slovenskom folkloru i imala je erotske konotacije (Bašić 2010a: 70). Imala je čestu ulogu u obredima vezanim za predenje i tkanje, gde je nosilac erotske simbolike i simbolike smrti (Bašić 2010a: 77–79). Ivana Bašić mačku dovodi u moguću vezu sa slovenskim božanstvom Mare-neveste, simbolom plodnosti, materinstva i smrti (Bašić 2010a: 80–81; Bašić 2010b: 130–131). Mačka ima dvostruku prirodu – smatrana je zaštitnicom, ali i otimačicom dece (Bašić 2010b: 132).

Mačka se u srpskom i slovenskom folkloru javlja i kao kradljivica hrane (Bašić 2010a: 70, Sikimić 1997: 129–135). Pored mačka kradljivca, izdvaja se i opis hrane koju mačka krade i najčešće mesto na kome ona krade (Sikimić 1997: 131). Najčešće se kradu mlečni proizvodi smešteni u nekoj posudici ili zdelici (Sikimić 1997: 131–132). Mačak se obično opisuje kao „setan, neveseo, turoban, brke objesio”, a obično se krađa završava tako što mačak dobija batine (Sikimić 1997: 134).

3. Analiza

3.1. Mačke u pesmama Jovana Jovanovića Zmaja

3.1.1. Opšta zapažanja

Ljiljana Pešikan Ljuštanović (2014: 139–141) ističe da Zmaj svoje pesme za decu smešta u građanske kuće i u njihova dvorišta, u kojima se nalaze domaće životinje. Jedna od tih životinja je i mačka. Obično je pratilac devojčica. Ovako opevana mačka postaje deo dekora srpske građanske porodice u Austrougarskoj s kraja 19. veka. To se vidi u pesmama gde se mačka pojavljuje samo u jednom stihu. Tako u pesmi Mala Vemica radoznala i brbljiva devojčica Vemica zna i čiji mačak mauče (Zmaj 1899: Mala Vemica, 31, 155). U pesmi Na potoku dve devojčice imitiraju razgovor odraslih i jedno od pitanja koje se postavlja jeste: „Šta vam radi cica maca / Ona prede po vas dan” (Zmaj 1899: 37, 20). Mačka se najčešće javlja kao odrasla ženska jedinka, koja obično nema svoje ime, već se na nju referiše kao cica, cica maca ili apelativom mačka. Kada se imenuje mačka, ime nema samo referencijalnu, već i deskriptivnu funkciju. Tako se u pesmi Četiri mačke mačke zovu Mazulina, Teta Preda, Mišisava i Brzojeda (Zmaj 1899: 22, 141–142). Ženke su imenovane i u pesmi Biće igranka (Zmaj 1997: 40–41). U ovoj pesmi imena imaju humoristički prizvuk i označavaju hranu koje mačke vole (Čvarkovićka, Miškovićka), njihov izgled (Šara) ili označavaju da li mačke dolaze iz neposredne blizine (Stanka, Cana) ili iz daleka (Liza). Kombinovanje imena sa domaćim prizvukom sa internacionalnim imenom može biti referenca za imena žena i devojaka na građanskim balovima.

Mačori često nisu imenovani i na njih se referiše samo kao mačak, cican ili cickoš. Posebno je imenovan mačak u pesmi Marko u škripcu, gde ime kradljivog mačka ima humorističan efekat u kontrastu prema junačkom liku Marka Kraljevića: „Jest, i on se Marko zvao, – / Alʼ ime je prazan znak / Ipak šteta što je bio / Kraljevićev imenjak” (Zmaj 1899: 8, 18). U pesmi Biće igranke mačja muška imena asociraju na njihov izgled ili na njihov način oglašavanja: Brka Ris, Repko Mauk, Miša Pis. Kada se imenuju mačići, sreće se samo apelativ mače i hipokoristik maca. U pesmi Maca i maca6 hipokoristik maca je homonim, jer označava i ime devojčice i ime mlade mačke, te identičnost imena označava i identičnost njihovih karaktera.

Mačka je u Zmajevim pesmama postavljena u realni ljudski svet. U malom broju pesama mačka se antropomorfizuje i dobija atribute ljudi. Takve retke pesme su one u kojima je mačak prikazan kao neprijatelj miševa. U tim pesmama mačak preže zečeve i ide mišu u svatove (Mačak ide mišu u svatove) ili zove miševe na gozbu (Kod mačke na časti).

3.1.2. Pozitivan odnos prema liku mačke

Pozitivan odnos prema liku mačke Zmaj pokazuje prema dvama tipovima mačijih likova. Prvi su mladi mačji likovi. Drugi tip mačke prema kojoj Zmaj ima pozitivan odnos jeste lik mačke kao majke. Za ovaj tip je naročito karakteristična pesma Mačka s mačići, gde se nalazi tipičan Zmajev „[u]niverzalni lik majke zaokupljene brigom za decu” (Radikić 2003: 75).

Mladi lik mačke u pesmi Mače je neodređenog pola i u istoj je ravni sa drugim mladim bićima u Zmajevoj poeziji. Pesma je ispevana u prvom licu. Mače ima sve atribute deteta koje tek otkriva koliko je svet velik i strašan – u pitanju je malo mače što maukom plače, boji se velikog miša i želi da se poigra sa malim mišem (Zmaj 1997: 56). Osnovna odlika mačeta je igra i ono još uvek nije u dobu kada bi moglo da povredi svog prirodnog neprijatelja. U pesmi imamo inverziju neprijatelja – malo mače se plaši velikog miša. Ovako predstavljeno mače pokazuje sličnost sa decom u najranijem uzrastu. Na ovaj način Zmaj ostvaruje identifikaciju mladog čitaoca sa mačetom i budi saosećanje deteta prema njemu.

Pesma Maca i maca građena je na paralelizmu između devojčice Mace i male mačke Mace. Homonimija imena dva mlada ženska bića odgovara i njihovoj identičnoj prirodi: „Dve čismenke, umiljkuše / Obadve su mace” (Zmaj 1899: 20, 41). Lik obeju Maca u ovoj pesmi u skladu je sa tipičnim likom ženskog deteta u Zmajevoj poeziji (Grujić 2012: 19–20). Lik mačke ovde ima funkciju još većeg isticanja vrlina devojčice. Obe Mace su vredne i prvo završe svoje poslove, a posle uživaju. Takođe, i dva ženska bela mačeta iz pesme Mačka i njena tri mačeta imaju sve odlike idealno vaspitanih devojčica i predstavljaju kontrast svome nestašnom bratu: „A dve sestre bele / Od druge su fele / Uljudne i mirne, / mudre i obzirne / neće ni da glede/ Na brata sa grane / – Nije drukče, baš su fino vaspitane” (Zmaj 1899: 16, 119). Mačka kao pratilac devojčice iz građanske porodice i njena drugarica za igru javlja se i u pesmi Čitaju, gde devojčica podučava svoje đače da sriče.

Pozitivan odnos Zmaj ima i prema mački kao majci. Lik mačke je izjednačen sa drugim likovima majke u Zmajevoj poeziji za decu. Mačka u pesmi Mačka sa mačići ima sve atribute brižne majke: „Tek badava, majka jʼ majka / Brine sʼ, pazi, čuva, sklanja” (Zmaj 1899: 17, 69). Mačići u ovoj pesmi prikazani su kao i druga mlada bića u Zmajevoj poeziji, čiji je glavni atribut igra. Lik brižne majke mačke srećemo i u pesmi Mačka i njena tri mačeta, gde se majka mačka svaki čas ljuti na nestašnog mačka. Vasilije Radikić ističe da je Zmaj „pred sobom imao živo mače kada je pisao pesmu, iz koje se čita posebna simpatija prema malom nestašku” (2003: 85).

3.1.3. Neutralan odnos prema mačkama (blaga naklonost)

Neutralan odnos prema mačkama Zmaj najčešće pokazuje prema odrasloj ženskoj mački. Mačka je sastavni deo porodičnog domaćinstva.

Ona živi u dvorištu i u kući, njen osnovni zadatak je da lovi miševe i da prede. Ovo je u skladu sa načelom u Zmajevoj poeziji da svako (pa i mačka) treba da živi u skladu sa svojim prirodom. Tipična mačka data je u pesmi Cica-maca i Rundov-brundov. Pesma je ispevana iz pozicije objektivnog posmatrača. Radnja pesme smeštena je u dvorištu porodične kuće. Građena je na principu ravnoteža – ispadanje iz ravnoteže – povratak u ravnotežu. U uvodnom delu pesme nalazimo tipičnu scenu – mačka lenjo provodi svoje vreme ispred kućnih vrata ližući se i predući. Na početku pesme svakodnevna scena iz mačjeg života opisana je do detalja, što usporava ritam. Do iskakanja iz ravnoteže i do promene ritma pesme dovodi mačji neprijatelj, pas Rundov-Brundov. Pas je isplazio jezik i reži na mačku, ali mačka ga se ne plaši. Međutim, na treću provokaciju mačka reaguje i sprema se na megdan. Dolazi do njene potpune transformacije i ritam pesme se ubrzava: „A cica se okuraži / i reče „Mijau!” / Pa na megdan skoči / Frska nozdrvama, / Svetle joj oči / Žeravica sama; / Pa se nakostreši / Srce vojno / Znanje bojno” (Zmaj 1899: 20, 10). Motiv megdana iz narodne epske poezije premešten je iz uzvišenog konteksta i banalizovan je da bi se postigao humorni efekat. Pas uludo strada od mačke – njuška mu je izgrebana, lije suze, maše repom kao da moli mačku. Na kraju pesme sve se vraća u pređašnje stanje – mačka, junak na megdanu, vraća se na svoje uobičajeno mesto i svojim uobičajenim aktivnostima7. U ovoj pesmi vidi se ambivalentna mačja priroda. Sa spoljašnje strane, radi se o čistom, urednom i umiljatom biću, koje voli svoj mir. Međutim, ukoliko je neko napadne, otkriva se neustrašivi junak na megdanu spreman da se brani.

Pesma Neće mačka da se sigramo ispevana je u prvom licu iz perspektive deteta. U ovoj pesmi preovlađuje blaga kritička funkcija, pošto Zmaj suptilno skreće pažnju na surovo ponašanje dece prema životinjama. Pesma je data iz perspektive deteta koje svet posmatra kroz svoju vizuru i koje sopstvenu psihologiju i način posmatranja sveta prenosi i na mačku. Mačka, s druge strane, nije mače, već je odrasla jedinka koja više od svega želi da ima svoj mir. Mačka ne želi da učestvuje u igrama koje joj nudi dete i sve odbija. Ovde agresija nije usmerena ka detetu, već ka predmetima, čime ova pesma ostaje u rangu onih Zmajevih pesama gde on dozvoljava životinjama da blago uzvrate deci. Devojčica shvata svoju lekciju i na način tipičan za decu, odlučuje da se više ne druži s mačkom i da je tuži majci (Zmaj 1997: 61).

Razumevanje za ono što prolaze životinje Zmaj pokazuje u pesmi Mačkovo jadikovanje. Za razliku od drugih pesama gde se pojavljuje mačor, Zmaj pokazuje naklonost prema mačoru. Pesma je ispevana u prvom jednine kao ispovest mačka. Kao i mačori u narodnim dečijim pesmama (Sikimić 1997: 134), i mačak iz pesme biva kažnjen žaračem po leđima. Njemu nije dozvoljen pristup u kuću. Iz mačkove perspektive saznajemo da je vetar oborio crep i polomio ružu, a da je za to kažnjen on. Mačak je zato odlučio da ode u svet i da ljude liši svoje osnovne funkcije – lova na miševe. Postoji i drugo čitanje ove pesme. Mačak može biti štetočina kao i svi ostali mačori u Zmajevoj poeziji za decu – on ne sluša svoju gospodaricu, slomio je crep i ružu. Mačka je egocentrično biće i posmatra sebe kao najbolju, kao centar sveta i kao nekoga ko ne može da načini grešku. Vasilije Radikić posmatra ovu pesmu kao preosmišljavanje „poznatog motiva iz literature za mlade o nezadovoljnom detetu koje beži od kuće” (2003: 112).

U pesmi Mačka pred knjigom svet je dat iz perspektive mačke. Ona živi u prostoru koji je oblikovan prema potrebama ljudi. Iz svoje perspektive mačka smatra sve što ljudi pišu beskorisnim. Međutim, mačka u knjizi ne nalazi stvari koje su njoj potrebne za svakodnevni život. Iz tog razloga mačka smatra da one tome moraju učiti ljude. Slična perspektiva data je i u pesmi Ko si ti?. Ova pesma je ispevana u prvom licu jedine, kao dijalog mačke i nemog sagovornika, čupoglavca iz kutije. Mačka stoji pred igračkom, koja je nema. Igračka je uljez u prostoru životinje i mačka se oseća ugroženom. Ova perspektiva može se porediti sa perspektivom deteta. Ona opisuje predmet na osnovu svog ograničenog iskustva – nije veći od miša, brada mu je kao u derviša, igračka se beči i gleda je ljuto (Zmaj 1899: 16, 68). Svrha postojanja drugog bića jeste da provocira mačku. Mačka ostaje zbunjena, ne razume da li je igračka mrtva ili živa. Na kraju, pitanje ostaje bez odgovora.

Svet iz mačje perspektive dat je i u pesmi Čestitka jedne mačke svom gospodaru. Pesma je ispevana u prvom licu. Predstavlja parodiju zdravice (Grujuć 2010: 139; Radikić 2003: 67). Svrha pesme je ludička i u pesmi preovlađuje humor. Mačka na sebe referiše kao tvoj verni sluga. U ovome se pokazuje njen egocentričan pristup svetu i egocentrično sagledanje sebe. Mačka dobrobit gospodara posmatra iz perspektive svoje sopstvene koristi – kuća miriše na venje i na pečenje, ukoliko gospodar ima svega i mačka neće ostati gladna (Zmaj 1899: 18, 69).

Nekoliko puta smo istakli da je kod Zmaja glavno obeležje mačke to što je njena korist za kuću da hvata miševe. To je i eksplicitno opisano u pesmi Kako hvata mačka miša. Opis životinjskog sveta dat je realno, iz perspektive objektivnog posmatrača. Odnos prema mački u ovoj pesmi je neutralan, pošto je osnovna svrha postojanja mačke mišolov. Mačka je opisana kao strpljiv i vešt lovac. Pominje se i lukavost mačke: „Biva i to, da se mačka / Samo zgrči, / I zbunjen joj mišić i sam / U šape utrči” (Zmaj 1899: 17, 119). Pesma na kraju postaje blago utilitarna, jer se ukazuje na to da je najteže kad miš strada s ludosti svoje. Slično miš strada i u pesmi Miš, mačka i mišolovka (Zmaj 1977: 55). Da bi izbegao mačku, miš svojevoljno uskače u mišolovku i zato s razlogom strada. Mačka je u ovoj pesmi samo sredstvo kojim se ostvaruje utilitarna funkcija ukazivanja na štetnost lakomosti. Mačka kao uzrok stradanja miša pomenuta je i u pesmi Tuga i žalost jednog miša: „U sećanju mojem nigde svetla značka / Oce mi je, jaoj, progutala mačka.” (Zmaj 1899: 14, 66). Naklonost prema mišu vidljiva je u pesmi E, to retko biva. Ova pesma je data iz perspektive objektivnog pripovedača, koji govori publici (verovatno deci iz domaćinstva). Postoji inverzija uspeha – miš je pobedio mačku. Humor u ovoj pesmi je dobroćudan i pesnik nema negativan stav prema mački (što pokazuje imenovanje cica). Ova izvrnuta epizoda iz svakodnevnog života je svojevrsna kompenzacija mišu koji obično gubi jer je lakom.

3.1.4. Negativan odnos prema liku mačke8

Negativan odnos prema liku mačke u Zmajevoj poeziji vezuje se uglavnom za mačora. Mačak u pesmi Marko u škripcu predstavljen je izrazito negativno. Mačak Marko prikazan je kao vešt lopov koji je krao šta je stigao. Pesnik kažnjava mačka – kada je pokušao da uđe u komoru, vetar je dunuo i mačkov rep je ostao zaglavljen (Zmaj 1899: 8, 18). Sudbinu mačka pesnik koristi da bi ukazao da će svaka krađa biti kažnjena, te se na taj način ostvaruje utilitarna funkcija u ovoj pesmi.

Mačak biva kažnjen u pesmi Dobro jutro, cicane na krovu!. Iako je ova pesma ispevana u prvom licu, u pitanju je objektivan posmatrač koji opisuje jednu epizodu iz dvorišta porodične kuće. Član domaćinstva, moguće dete, opisuje mačka koji sumorno šeta po krovu pogurenih leđa i otromboljenog repa. U pesmi je opisana samo posledica, a uzrok popunjava posmatrač na osnovu svog iskustva. Mačak je pio mleko iz vedrice, a reduša je uzela žarač i tako kaznila mačka. Pošto je moguće da je pesma ispevana iz perspektive deteta, koje i samo upada u nevolje i biva za to kažnjeno, posmatrač ima razumevanje za mačka: „Ti pobeže na vrh kuće gore. / Je li tako? Onda mi te žao. / Mora da te jošte bride leđa. / Žalosno je tvoje mi-jao!”. (Zmaj 1899: 23, 95).

U pesmi Bela šteta9 lukav mačak se pojavljuje na samom kraju pesme. U pitanju je jedna epizoda iz svakodnevnog života – pas je prosuo mleko koje je devojčica htela da popije, a dok se pas izvinjavao devojčici, mačak je popio mleko (Zmaj 1899: 19, 40). Ovakva slika mačka bliska je slici mačka kradljivca iz srpskog i slovenskog folklora. Za razliku od drugih pesama koje opisuju ponašanje mačka u realnom svetu, u pesmi Mačak ide mišu u svatove likovi su antropomofrizirani.

Ova pesma je data po modelu narodnih pesama o ženidbi i predstavlja njihovu parodiju (Grujić 2010: 123; Radikić 2003: 87). Mačak odlazi na mišju svadbu tako što preže zečeve u saonice10, ali neko javlja mišu da je mačak krenuo, te mačkova lukavost u ovoj pesmi biva kažnjena tako što mačak ostaje bez plena. U pesmi Miševi u kolu preovlađuje utilitarna funkcija. Pesma je data iz perspektive objektivnog pripovedača, a slično kao i u pesmi Mačak ide mišu u svatove životinjski svet je antropomorfiziran11. Ovde je pesnik na strani lakomih miševa i skreće im pažnju da lukavi mačak ne spava, već da se samo pretvara (Zmaj 1899: 21, 141).

U pesmi Cickošev nesrećni lov mešaju se perspektive objektivnog posmatrača i mačka. Pesmu otvara mačkova radoznalost – on se pita šta se to crni u kadi. U pesmi preovlađuje utilitarna funkcija. Pesnik koristi mačka da ukaže na to kako se može stradati zbog nesmotrenosti. Mačak brzopleto skače da uhvati vranu, međutim, vrana je odletela i mačak se umalo nije udavio. Još surovije je mačak kažnjen u pesmi Za mačka su miševi, a ne rode, gde, po modelu parodiranog megdana između mačka i rode, mačak strada jer se okomio na nedozvoljen plen, na mlade rode (Grujić 2010: 123–124). S druge strane, u pesmi Mačak i rak mačak odustaje od plena kada vidi da ne može uhvatiti raka (Grujić 2010: 124; Radikić 2003: 111–112). Dok su u basnama životinje nosioci jednog tipične osobine, u Zmajevim pesmama sreće se gradiranje karakteristične osobine životinje, u ovom slučaju, gradiranje mačkove proždrljivosti (Grujić 2010: 126).

U pesmi Mačka i njena tri mačeta eksplicitan negativan stav prema malom mačku nije prisutan, jer se radi o mladoj životinji, u čijoj je prirodi nestašnost (Zmaj 1997: 107–108). Kao što su i dečaci u Zmajevoj poeziji nestašni, tako je i mladi mačak nestašan. Ako se uporede pregledane Zmajeve pesme gde se pominje mačak, može se zapaziti njegov životni put od nestašnog mačeta (Mačka i njena tri mačeta), preko radoznalog, neopreznog i nepromišljenog mladog mačka (Cickošev nesrećan lov), do lukavog odraslog i starog mačka (ostale pesme).

Negativne osobine mačke istaknute su i u pesmama Vrabac i mačka i Kod mačke na časti. Pesma Vrabac i mačka data je u formi dijaloga starog vrapca i stare mačke . Tamara Grujić ističe da ova pesma preuzima formu pitalice (2010: 125). U ovoj pesmi pesnik je naklonjen iskusnom starom vrapcu koji može prozreti lukavost mačke, koja na kraju ostaje bez plena (Zmaj 1997: 47). Neodređenog roda je i lukava mačka u pesmi Kod mačke na časti. U ovoj pesmi likovi su antropomorfizirani. Pesnik je na strani miševa, koji su u prastaro, bajkovito vreme bili bezazleni, ludi.

Mačka miševe zove na čast i pesma se završava njenim razmišljanjem o tome koga će gosta prvog pojesti (Zmaj 1997: 87).

3.1.5. Ne-negativan odnos prema mački (podozrivost)

Podozrivost prema mački, svest o tome da ona ima loše osobine, ali ne toliko da prelazi u izraziti negativan stav prema njoj srećemo u pesmi Kupanje. Majka koja kupa malog Laku ne želi da se cica pusti dok se dete kupa: „jer će mislitʼ da je sir / poješće mi dete” (Zmaj 1899: 30, 47). Ovde je mačka data u kontrastu prema psu (Kucov), koji može da bude prisutan dok se dete kupa. U ovim stihovima pokazano je nepoverenje ljudi u mačke, podozrivost prema njenoj nepredvidivosti. Mačka može lako povrediti malo dete. Iz ovih stihova se može implicitno i zaključiti da je mački mesto u dvorištu, a ne u kući. U ovoj pesmi se može pročitati i odjek slovenskog folklora u kome je mačka predstavljena i kao otimačica dece (Bašić 2010b: 132).

3.2. Mačke u Kerolovoj Zemlji čuda

U slučaju Kerolovog (eng. Lewis Carroll) klasika srećemo dve mačke, Cicu i Mačka (eng. Dinah and Cheshire Cat). Mačke imaju različite svrhe u narativu. Uprkos činjenici da je daleko manje popularna u odnosu na svoj pandan iz Zemlje čuda, Cica ima značajnu ulogu u Alisinom životu. Prvo što o Cici saznajemo jeste da je ona izuzetno dobar lovac na miševe: „pa ona [Cica] tako lepo sedi kod vatre i prede, oblizuje svoje šapice i umiva svoje lice; a tek što ume miševe da lovi!” (Kerol 2008: 15). U ovom primeru, takođe, vidimo i njenu ulogu dekora u kući, koju autor koristi kako bi u Alisi probudio osećaj nostalgije. Nekoliko se puta ponavlja motiv gde Alisa priča ili razmišlja o Cici u trenucima kada je u nevolji, a time Cica postaje prototip utehe i prijateljstva (Vilč 2010: 16). Kada Alisa pada kroz rupu ka Zemlji čuda, ona se pita ko li će se starati o Cici i poželi da je Cica pored nje (Kerol 2008: 7). Osećaj privrženosti koji Alisa gaji prema Cici je još očigledniji kada ona pominje mačku pred grupom životinja, koje bi u stvarnom svetu bile njena lovina (miševi, ptice, gmizavci, itd.). Za Alisu, Cica je sinonim za ljubav, sigurnost i utehu, dok za ostale životinje ona predstavlja opasnost (Natov 1979: 59). Ovim putem Kerol vešto kombinuje dualnost koja je prisutna u samoj Zemlji čuda sa dualnošću koja je pratila mačke kroz ljudsku istoriju.

Cica je Alisina drugarica za igru. Alisa Cici u svojoj mašti podaruje ljudske kvalitete i inteligenciju (Nikolajeva 2009: 257). Alisa, dok sanjari, zamišlja kako ona i Cica idu ruku pod ruku. U drugoj prilici, kada je Alisa zaglavljena u kući Belog Miša i dok joj on naređuje, Alisa se pita da li će joj tako i Cica naređivati kada dođe kući i šta bi o tome odrasli mogli da misle. Može se zaključiti da je, u Alisinoj mašti, Cica transcedentalna figura, osoba i mačka i najopipljivija spona između Zemlje čuda i kuće, za kojom povremeno čezne (Nikolajeva 2009: 257). Ona ispunjava tradicionalne uloge mačke u stvarnom svetu.

Međutim, svet koji je Kerol kreirao spaja tradicionalne uloge mačaka sa mitološkim i mističnim ulogama koje mačke često imaju u narodnim predanjima i bajkama. Ova spona je najjasnija u liku čudesnog Mačka (Cerekala). Na prvi pogled, Mačak je sasvim običan mačor. Alisa ga prvi put sreće u kući Vojvotkinje: „Jedini što nisu kijali bili su: Kuvarica i veliki mačak koji je sedeo na ognjištu i kezio zube od uva do uva.” (Kerol 2008: 41, istakao MT). Međutim, brzo postaje očigledno da je ovaj Mačak daleko iznad obične kućne mačke. Kako Natov primećuje: „Dina [Cica], Alisina mačka, […] u Zemlji čuda se transformiše u Cerekala [Mačka], koji sedi iznad Alise, poput božanstva, na drvetu, i pojavljuje se i nestaje kako mu je volja.”12 (Natov 1979: 52) Alisa prilikom tog susreta nije sigurno koja je uloga Mačora u Zemlji čuda. Kerol u Mačoru objedinjuje nekoliko uloga koje su prototipične za mačke u bajkama. Prva i najočiglednija jeste da je Mačor dobroćudni saputnik, koji savetuje Alisu i upoznaje je sa Zemljom čuda. Nikolajeva ističe da: „U savremenim bajkama i fantastičnim pričama, mačke se često koriste kao magični pomagači i nosioci magičnih moći, koje pomažu heroju u tranziciji između svakodnevice i magičnog sveta.”13 (Nikolajeva 2009: 260) Mačak objašnjava kako se likovi u Zemlji čuda ponašaju i šta ih motiviše, ali istovremeno teši Alisu:

’[…] Poseti koga hoćeš. Obadvojica su poludeli.‛ ’Ali ja ne želim da idem među ludake‛, reče Alisa. ’Tu ti ne mogu pomoći‛, reče Mačak. ’Ovde su sve sami ludaci. I ti si luda. ‛ ’Otkud znaš?‛ reče Alisa. ’Da si pametna ti ne bi ovamo ni došla.‛ […] ’A po čemu ti misliš da si lud?‛ […] ’kad je Pas zadovoljan on maše repom, je li istina? A kad je nezadovoljan on se kezi. A ja mašem repom samo kad sam ljut, a kad sam dobre volje ja se kezim. To najbolje dokazuje da ne znam šta radim‛. (Kerol 2008: 45–46)

Kao Alisin vodič, Mačak je nepouzdan. On Alisi daje kriptična objašnjenja:

’Kako da odem odavde?‛ ’Zavisi kuda želiš da dođeš‛, reče Mačak. ’To mi je svejedno‛, reče Alisa. ’Onda idi kud bilo, pa ćeš stići gde bilo‛, reče Mačak. ’Glavno mi je da dođem ma gde‛, reče Alisa. ’To će se desiti u svakom slučaju‛, reče Mačak. ’Kojim putem pošla negde moraš doći‛. Alisa vide da je ovo sasvim tačno[.] (Kerol 2008: 45)

U određenim trenucima, može delovati da Mačak ismeva ili ponižava Alisu, ali on u stvari stavlja Alisino logičko razmišljanje na probu i obučava je kako da se bolje snalazi u zakonima Zemlje čuda. Putem Mačka, Kerol preispituje logiku, ne samo Zemlje čuda, već i jezika koji koristimo (Nikolajeva 2009: 258). Alisina privrženost raste prema Mačku, što se posebno vidi u njihovom susretu na terenu za kroket, gde Mačak preuzima Cicinu ulogu utešitelja.

Takođe, Mačak u okviru poglavlja Kraljica igra kroketa, pokazuje svoju drugu ulogu u Zemlji čuda. On je i prevrtljivac (eng. Trickster) (Nikolajeva 2009: 253), koji voli da zbija šale na tuđi račun. Njegova uloga prevrtljivca, direktno je povezana sa njegovim moćima nestajanja. On čak zbija šalu na račun Kralja i Kraljice Herc i nonšalantno se protivi njihovom autoritetu. Mačkove moći dovode Kraljicu do tačke ključanja, jer se njeno čuveno naređenje, da se nekome odseče glava, ne može ispuniti. Dželat iznosi logički paradoks da se nekome ne može odrubiti glava, jer nema tela sa kog bi se glava mogla iseći. Kerol objedinjuje u svom Mačoru tri najznačajnije karakteristike mačaka u književnosti: izvor zabave za Alisu, njen vodič koji pruža pomoć i prevrtljivac koji koristi svaku priliku da pokaže dualnost svoje prirode.

4. Diskusija

Iako posmatrani autori potiču iz različitih sredina i kultura, primećuje se da je motiv mačaka u izvesnoj meri univerzalan i višeslojan. Prva uloga mačke jeste mačka kao dekor u kućama građanskih porodica. Kod Zmaja je to oslikano u pesmama koje pominju mačku u samo jednom stihu, dok kod Kerola je ova uloga očigledna u opisu ljupkosti Cice koja sedi za kaminom i prede.

Sledeća bitna uloga mačke u građanskom domaćinstvu jeste da one pružaju osećaj sigurnosti deci, jer deca otkrivaju svet koji je njima često nelogičan ili strašan. Zmaj ovo ilustruje pesmama Mače, Mačka sa mačići i Mačka i njena tri mačeta. U Kerolovoj knjizi ova uloga je očigledna u liku Cice. Dodatno, ova uloga je prisutna i u Kerolovom Mačku, ali je daleko suptilnija. Mačak brine o Alisi i pokušava da joj pomogne da se snađe u Zemlji čuda, ali on to ne čini brižno, poput kućnih mačaka. On podstiče Alisu na razmišljanje. Usko povezano sa ovom ulogom mačaka, jeste i njihova uloga kao drugara za igru. U Alisi u zemlji čuda Cica je predstavljena kao Alisina drugarica, koju ona u svojoj uobrazilji transformiše u antropomorfnu mačku. Antropomorfizacija mačaka je prisutna u Zmajevim pesmama Mačak ide mišu u svatove i Kod mačke na časti. Igra je u Zmajevim pesmama o mačkama prisutna, ali iz drugačije perspektive. U pesmi Neće mačka da se sigramo imamo sliku deteta koje želi da se igra sa mačkom, ali mačka ne želi da učestvuje u igri. Iako devojčica doživljava mačku kao drugaricu, Zmaj daje deci pouku da treba i u igri imati granice.

Zmaj koristi mačke kako bi ukazao deci na značaj rada (ovakva simbolička upotreba mačaka izostaje kod Kerola). U pesmi, Maca i maca Zmaj paralelno predstavlja koje obaveze ima devojčica, a koje mačka. Pesma ima vaspitnu funkciju i ističe jednu od osnovnih uloga mačaka u domaćinstvu – da love miševe. Veština mačke kao lovca, ovekovečena je i u pesmama Mačkovo jadikovanje, Kako mačka hvata miša i Miš, mačka i mišolovka. Ove veštine mačke kao strpljivog i veštog lovca, Kerol oslikava u Cici, koju Alisa u više navrata hvali kao izuzetnog lovca.

Ovo je ujedno i glavna uloga mačaka u društvu 19. veka. Za razliku od Zmaja, gde je jedini privid misticizma i magičnih sposobnosti predstavljen u vidu antropomorfizacije mačaka u nekoliko pesama (što ih donekle povezuje sa njihovim mitskim korenima u boginji Bast i boginji Freji), kod Kerola srećemo Mačora obdarenog moćima nestajanja i pameću, koja se može meriti sa mudracima. Ove karakteristike služe da naglase ulogu mačaka kao vodiča u bajkama, gde se heroj ili heroina kreće između dva sveta. Mačkovo ponašanje prema drugim likovima dodatno pokazuje dualnost mačke. One su i dobronamerne i prepredene, one pomažu i izazivaju. Mačak svojim moćima i oštrom logikom pomaže Alisi, dok je ujedno i zadirkuje. U našem korpusu, primetili smo da je u pesmi Cica-maca i Rundov-brundov oslikana dualnost mačka kod Zmaja. Mačka u prvom delu pesme je prototipična kućna mačka – mirna i ljupka. Međutim, kada pas naiđe kao pretnja ona postaje ratoborna. Ova slika priziva mitsko poreklo mačaka kao boraca. Dualnost mačaka u svakodnevnici je dodatno prikazana u pesmi Kupanje, gde majka deteta ispoljava nepoverljivost prema mački, zbog njene prevrtljive prirode.

Mačke su imale u toku istorije izrazito negativnu reputaciju, koju su umetnici zabeležili u ulozi prevrtljivca i/ili nestašnog duha/bića. Kerol ovu ulogu isključivo pripisuje Mačku iz Zemlje čuda.

Mačkov opis je izuzetno blizak mitovima i legendama o mačkama u kao zaštitnicima (dece) i nestašnim bićima. Mačak zbija šale na tuđi račun i inteligenciju. On misli da je u mnogim poljima nadmoćan u odnosu na ostale likove. U Zmajevoj prozi takođe imamo primere pesama koje oslikavaju negativan stav prema mačkama. U pesmi Marko u škripcu mačak je oslikan kao vešt lopov, koji pravi probleme ljudima, što se uklapa u tipičnu ulogu prevrtljivca. Za razliku od Mačora iz Zemlje čuda, nestašne mačke u Zmajevim pesmama često budu kažnjene za svoje postupke (jedini izuzetak jeste pesma Bela šteta gde mačak profitira od svog lukavstva).

U pregledanom korpusu Zmajevih pesama, samo u pesmama Četiri mačke i Biće igranka mačke imaju unikatna imena, koja su ili povezana sa njihovim izgledom ili ponašanjem. U drugim slučajevima, Zmaj koristi opšte referencijalne pojmove. Slična shema se ponavlja i sa mačorima, gde samo jedan mačor ima vlastito ime. Kada je Kerol u pitanju, treba imati u vidu da postoji nekoliko prevoda Alise u zemlji čuda (Todorović i Pavlović 2018:239). U prevodu Stanislava Vinavera za engleske pandane Dinah i Cheshire Cat, on daje generičke nazive Cica i Mačak. Sa druge strane, savremeniji prevodi se opredeljuju za fonetsku transkripciju imena u Dina/Dajna i Cerekalo/Češirska mačka (Kerol 2010 i Kerol 1951).

5. Zaključak

Predmet našeg rada bila je analiza mačaka u odabranim pesmama Jovana Jovanovića Zmaja i u knjizi Alisa u zemlji čuda. Ovo što povezuje ova dela za decu jeste to da obrađuju lik mačke u kontekstu građanske porodice 19. veka. Sličnosti u likovima mačaka delimično potiču iz univerzalne simbolike mačke, a delimično iz sličnog konteksta u kojima autori smeštaju mačke. Kod oba autora imamo likove ženskih mačaka koji su vezani za devojčicu i koji predstavljaju lik tipične umiljate domaće mačke. Lik kradljivca i prevrtljivca oba autora vezuju za mačore. Zmaj, i pored fantastičnih elemenata, kao što je antropomorfizacija, ostaje u domenu svakodnevnog života svoje epohe (mačke idu na igranku i svatove, ponašaju se kao ljudi 19. veka), za razliku od Kerola, koji je slobodniji u slikanju fantastičnih moći mačka Cerekala.

Jelena M. Pavlović Jovanović

Milan D. Todorović

3 These characters are employed for various purposes and play more or less prominent roles in the narratives, from peripheral figures used as decorative details to protagonists and plot engines. Their portrayal depends on the view of cats at different historical periods, from divine in ancient Egypt to evil during the Middle Ages in Europe, from enigmatic and exotic to sweet and friendly. (Svi prevodi inostrane literature urađeni su od strane autora MT)

4 [D]rink the warm white milk three times a day for always and always and always.

5 Kad se navode pesme iz izvora Zmaj 1899, navodimo prvo redni broj pesme u zbirci, pa zatim redni broj strane.

6 Naslov pesme Maca i maca Vasilije Radikić posmatra kao pitalicu, a samu pesmu kao odgovor na pitalicu (2003: 60).

7 Mačka iz ove pesme podseća na lik mačke iz keltske mitologije. U Plovidbi Mej-Duna mačka spaljuje jednog Mej-Dunovog saputnika koji je želeo da ukrade zlatni obruč, da bi se posle toga mirno vratila igri (Gerban, Šebalije 2009: 528).

8 O negativnim osobinama mačka u Zmajevoj poeziji piše i Radikić 2003: 117.

9 Radikić posmatra ovu pesmu kao „idiličnu sliku građanskog doma u kome harmonija obeležava međusobni odnos devojčice, psa i mačka“ (2003: 117).

10 Sliku mačje porodice u saonicama nalazimo i u pesmi To je sankanje (Radikić 2003: 111). Mačke koje se voza u saonicama u Zmajevoj poeziji mogu predstavljati daleki odjek slike skandinavske boginje Freje, koja se vozila u kočijama u kojima su bile upregnute mačke (Biderman 2004: 217).

11 Ova pesma je zasnovana na narodnoj poslovici Đe nije mačke, tu i miši kolo vode (Karadžić 21849: 75–76).

12 Dinah, Alice’s cat, […] is transformed in Wonderland into the Cheshire Cat, who sits above Alice, God-like, in the tree, appearing and disappearing at will.

13 In modern fairytales and fantasy, cats are widely featured as magical helpers and bearers of magical powers, especially assisting the hero in transportation between the everyday and the magical realm.

Izvori:

Zmaj 1899: J. J. Zmaj, Čika Jova srpskoj deci: Dečje pesme Jovana Jovanovića Zmaja, Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije.

Zmaj 1997: J. J. Zmaj, Pesme pričalice, Beograd: Knjiga komerc.

Kerol 1951: Luis Kerol, Alisa u čarobnoj zemlji (preveo: Luka Sememović), Beograd: Dečija knjiga.

Kerol 1994: Lewis Carroll, Alice’s Adventures in Wonderland, London: Penguin Books.

Kerol 2008: Luis Kerol, Alisa u čarobnoj zemlji (preveo: Stanislav Vinaver), Čačak: Pčelica.

Kerol 2010: L. Kerol, Alisa u zemlji čuda (prevela: Jasminka Ribar Stojiljković), Čačak: Pčelica.

LITERATURA

Bašić 2010a: I. Bašić, Zašto se prvi mačići u vodu bacaju? Ikoničnost leksema mačka i kot I, Beograd: Glasnik Etnografskog instituta SANU, LVIII/1, Beograd, 392–408.

Bašić 2010b: I. Bašić, Zašto se prvi mačići u vodu bacaju? Ikoničnost leksema mačka i kot II, Beograd: Glasnik Etnografskog instituta SANU, LVIII/2, Beograd, 131–147.

Biderman 2004: H. Biderman, Rečnik simbola, Beograd: Plato.

Vilč 2010: J. Wieltsch, Cats, games and mirrors – The wonderlands of Lewis Carroll and Neil Gaiman, magistarska teza odbranjena na Graz University, Institut für Amerikanistik,< https://unipub.uni-graz.at/obvugrhs/content/titleinfo/210924> 04.01.2021.

Gerban, Šebalije 2009: A. Gerban, Ž. Ševalije, Rečnik simbola, Novi Sad: Stylos.

Grujić 2010: T. Grujić, Zmajevo pesništvo za decu i usmenoknjiževna tradicija : refleksi usmene književnosti u poeziji za decu Jovana Jovanovića Zmaja, Novi Sad: Zmajeve dečje igre.

Grujić 2012: T. Grujić, Tipovi devojčica u Zmajevoj poeziji za decu, Novi Sad: Detinjstvo, 38/1, Novi Sad, 15–22.

Delija 1999: D. Delia, Isis, or the Moon in: W. Clarysse, A. Schoors, H. Willems (ed.), Egyptian Religion: The Last Thousand Years. Studies Dedicated to the Memory of Jan Quaegebeur, Peeters, 539–550.

Karadžić 21849: V. Karadžić, Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi, Beč: u Štampariji Jermenskoga manastira.

Kipling 2010: R. Kipling, Just So Stories,< http://www.gutenberg.org/ebooks/32488> 04.01.2021.

Natov 1979: R. Natov, The Persistence of Alice in: The Lion and the Unicorn, vol. 3 no. 1, Project MUSE, 38–61 < doi:10.1353/uni.0.0367> 04.01.2021.

Nikolajeva 2009: M. Nikolajeva, Devils, Demons, Familiars, Friends: Toward a Semiotics of Literary Cats in: Marvels & Tales, Vol. 23, No. 2, Wayne State University Press: 248–267.

Pešikan Ljuštanović: Lj. Pešikan Ljuštanović, Oblikovanje prostora u pesništvu za decu Jovana Jovanovića Zmaja, u: Gorana Raičević (ur.), Aspekti identiteta i njihovo oblikovanje u srpskoj književnosti: zbornik radova, Novi Sad: Filozofski fakultet, 131–148.

Pinč 2002: G. Pinch, Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt, New York: Oxford University Press.

Radikić 2010: V. Radikić, Zmajevo pesništvo za decu, Novi Sad: Zmajeve dečje igre.

RMS 21990: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, Knjiga treća, drugo fototipsko izdanje, Beograd – Zagreb: Matica srpska – Matica hrvatska.

Sikimić 1997: B. Sikimić, Pojela maca, Beograd: Kodovi slovenskih kultura, 2, Beograd, 129–137.

Todorović, Pavlović 2018: M. Todorović, J. Pavlović, Semantički i komunikativni prevod Alise u zemlji čuda: uzroci, intencije i karakteristike dva različita prevoda, u: M. Kovačević i J. Petković (ur.), Vukov srpski rječnik i 200 godina savremenog srpskog jezika, Knjiga 1, Zbornik radova sa XIII međunarodnog skupa Srpski jezik, književnost, umetnost, Kragujevac: FILUM, 237–248.

Tura 2001: A. V. Tura, Mačka, u: S. M. Tolstoj, Lj. Radenković (red.), Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik, Beograd: Zepter book world.

Holmgren 1996: Virginia C. Holmgren, Cats in Fact and Folklore. New York: Howell.