Hvala gospodu Bogu,
pravom tvorcu svih lepih stvari,
Koji čoveka obdari
darom
uobličavanja ovih čistih likova.
Ovo delo bi napravljeno
leta gospodnjeg hiljadu trista
jedanaestog,
Jedino veštinom i rukama
Jovana, sina pokojnog Nikole,
Kad gospodar nad Pizancima,
u miru i u ratu,
Beše plemić po imenu
Federigo od Montefeltra.
Pomoćnik mu beše
Nelus Falkonis, koji
Nadgledaše posao
i staraše se o zakonu.
Rođen je u Pizi
kao i Jovan, koji izradi
Sjajne i divne
skulpture i postavi ih
u pravi poredak,
Režući u kamenu, drvetu
i u blistavu zlatu.
Ni rđavo ni ružno raditi
ne mogaše
čak i da je to želeo.
Mnogo je skulptora,
a samo njemu pripada čast
i slava,
Uzvišene skulpture
i raznovrsne likove
on načini.
Diveći se njegovom delu
pokazaćete pravedan sud.
Hristos neka se smiluje njemu
koji je blagosloven svim ovim
darovima.
Amin
Đovani Pizano
Na ogradi je zapisano i ovo:
Ovde Jovan unutar kruga rasporedi reke i kontinente sveta.
Mnoge stvari on pokuša, učeći sa zadovoljstvom, pripremajući
Svoj rad s najvećim naporima — a sad uzvikuje: neoprezan sam bio,
Što više davah, to više udaraca i prezira primah,
Pa ipak ćutke, mada uzdrhtalog srca, bolujem taj bol.
Sad se spomenik obraća posetiocu:
Da ukloniš zlovolju, da mu ublažiš jade, da se pomoliš za
njegovu slavu,
Tražim da mojim stihovima dodaš rosu tvojih očiju.
Nedostojan je ko kleveće onog koji je krune dostojan,
Čast pripada onom koga on ruži, njegova poruga njega samog
obezvređuje.
Đovani Pizano ( umro 1330, sin i učenik Nikole Pizana, koji je umro oko 1280) izvajao je propovedaonicu katedrale u Pizi. Zapisi, koji su nestali prilikom obnavljanja ovog spomenika, sačuvani su u verodostojnim prepisima. Pisani su srednjovekovnim latinskim stihovima:
Laudo Deum verum per quem sunt optima rerum
Moguće je da je ove stihove sastavio neki sveštenik, ali oni jasno pokazuju shvatanja i osećanja umetnikova. Ovi zapisi su značajni kao prvi izraz ličnosti jednog umetnika koji govori o svojim patnjama i ponosno objavljuje svoje pravo na slavu u doba kad su skulptori stavljani u isti red s kamenorescima i zidarima.
